Tri putnika su preminula, osmoro je zaraženo, a brod sa skoro 150 osoba na palubi lutao je Atlantiком dok ga luka za lukom nije htela primiti – izbijanje hantavirusa na luksuznom ekspedicionom brodu MV Hondius u roku od samo nekoliko nedеlja preraslo je u međunarodni zdravstveni incident. Sve je, prema dosadašnjim saznanjima, počelo od kontakta sa glodarima na jednom od najudaljenijih kutaka planete.

Tri mrtva, osmoro zaraženo – od Argentine do Atlantika

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) potvrdila je da su na brodu MV Hondius registrovana ukupno osam slučajeva hantavirusa – tri laboratorijski potvrđena i pet sa simptomima koji snažno ukazuju na zarazu. Tri putnika su preminula: holandski bračni par i državljanka Nemačke. Identiteti žrtava nisu javno objavljeni.

Hronologija tragedije otkriva koliko se zaraza tiho širila tokom nedeljnog putovanja. Holandski muškarac preminuo je 11. aprila, još dok je brod bio na putu. Njegovo telo je skinuto sa broda tek dve nedelje kasnije, kada je MV Hondius uplovio u luku Sveta Jelena – britansku prekomorsku teritoriju usred južnog Atlantika. Njegova supruga tada je napustila brod i avionom otputovala u Južnu Afriku, gde je i sama preminula u bolnici 26. aprila. Na ostrvu Vaznesenja, sledećoj stanici, britanski putnik je uklonjen sa broda i medicinskom evakuacijom prebačen u Južnu Afriku, gde se i danas leči na intenzivnoj nezi. Nemačka državljanka preminula je 2. maja, još uvek na palubi broda.

Argentinske vlasti saopštile su da nijedan putnik nije pokazivao simptome hantavirusa u trenutku polaska. SZO smatra da je virus na brod najverovanije uneo putnik koji se zarazio pre ukrcavanja.

MV Hondius – brod koji je krenuo na kraj sveta

MV Hondius nije običan kruzer. Izgrađen 2019. godine za holandsku kompaniju Oceanwide Expeditions, ovaj brod spada u najsavremenije polarne ekspedicione brodove na svetu. Nosi naziv po Jodokusu Hondiusu, flamanskom kartografu iz 16. veka koji je kartografisao neke od najtežе dostupnih oblasti planete – što je simbolično za vrstu putovanja koja se na njemu organizuju.

Brod je isplovio iz Ushuaie na jugu Argentine 1. aprila, krenuvši prema nekim od najudaljenijih i najređe posećenih mesta na Zemlji: antarktičkom kopnu, pa zatim ostrvima Tristan da Kunja – jednom od najudaljenijih naseljenih mesta na planeti – i Svetoj Jeleni, ostrvu poznatom po tome što je na njemu Napoleon Bonaparte proveo poslednje godine svog života. Na palubi se u trenutku izbijanja zaraze nalazilo oko 150 putnika i članova posade iz čak 23 države.

Upravo ta izuzetna udaljenost od civilizacije – i neizbežni kontakt sa divljom prirodom i glodarima u predelima južne Amerike i Atlantika – smatra se mogućim izvorom zaraze. Istraživači i turistički vodiči na ovakvim ekspedicijama redovno dolaze u kontakt sa staništima pacova i miševa, koji su poznati nosioci hantavirusa.

Šta je andski hantavirus i zašto je toliko opasan

Hantavirus se u pravilu prenosi kontaktom sa izmetom, urinom ili pljuvačkom zaraženih glodara, a ne direktno između ljudi. Andski soj, međutim, jedini je poznati soj hantavirusa koji se može preneti i sa čoveka na čoveka – i to isključivo putem bliskog kontakta, poput deljenja kreveta ili hrane. Upravo ta osobina čini ga posebno zabrinjavajućim u zatvorenom prostoru broda.

Virus može izazvati hantavirusni plućni sindrom (HPS) – bolest koja počinje naizgled nalik gripu, a zatim naglo i dramatično prelazi u tešku insuficijenciju pluća. Stopa smrtnosti od HPS kreće se između 35 i 50 odsto, što ga svrstava u najopasnija virusna oboljenja sa kojima se savremena medicina suočava. Ne postoje antiviralni lekovi odobreni za njegovo lečenje, niti vakcina koja bi sprečila zarazu. Jedino što medicina može jeste potporno lečenje: kiseonik, intenzivna nega i pažljivo praćenje stanja pluća.

Andski soj prvi put je naučno identifikovan 1995. godine u Čileu i Argentini i od tada je zabeležen gotovo isključivo u tom delu Južne Amerike. Njegova pojava na brodu koji je isplovio iz Argentine potvrđuje pretpostavku o izvoru zaraze.

Brod bez luke – od Zelenortskih ostrva do Španije

Kada je zaraza postala javna, MV Hondius je ostao zarobljen u Atlantiku. Vlasti Zelenortskih Ostrva odbile su brodu dozvolu za pristajanje, a brod je danima bio usidren kod obala Praje. U sredu, 7. maja, trojica putnika sa simptomima evakuisana su sa broda i prebačena avionom za Holandiju i Nemačku. Kompanija Oceanwide Expeditions saopštila je da su dvojica imala "akutne simptome". Jedan od aviona sleteo je na Kanarska ostrva.

Britanski putnik Martin Anstee, ekspedicijski vodič evakuisan u Holandiju, izjavio je za britansku televiziju Sky News da se nalazi u izolaciji i prolazi kroz testiranje, ali da se oseća dobro. "Nemam pojma koliko dugo ću ostati u bolnici", rekao je. Istovremeno, novi slučaj otkriven je i u Švajcarskoj – muškarac koji je putovao brodom leči se od hantavirusa u Cirihu.

U Francuskoj je identifikovan jedan "kontakt slučaj" – Francuz koji je putovao istim avionom kojim je holandska žrtva letela sa Svete Jelene za Johanesburg. Kompanija Airlink potvrdila je da je u tom letu bilo 82 putnika i šest članova posade. Vlasti pokušavaju da pronađu sve putnike tog leta.

Španska nacionalna vlada u Madridu saopštila je da će Kanarska ostrva primiti brod i da se planira isrcavanje putnika od 11. maja, nakon čega sledi potpuna epidemiološka istraga i dezinfekcija broda.

Regionalna vlada Kanarskih ostrva, međutim, otvoreno se usprotivila toj odluci. "Ova odluka nije zasnovana ni na kakvim tehničkim kriterijumima, niti postoji dovoljno informacija koje bi umirite javnost ili garantovale njenu bezbednost", izjavio je regionalni lider Fernando Klaviho za radio stanicu COPE. Klaviho je zatražio hitan sastanak sa premijerom Španije Pedrom Sančezom – mada konačnu reč ima centralna vlada u Madridu, koja po zakonu može da nadjača regionalnu.

Na palubi: mir, maske i dostava obroka u sobe

Uprkos dramatičnoj situaciji, putnici opisuju atmosferu na brodu kao mirnu i organizovanu. "Stvari su bile veoma mirne. Ljudi ozbiljno shvataju situaciju, ali bez ikakve panike – pokušavaju da održavaju socijalnu distancu i nose maske da bi bili bezbedni", rekao je putnik i travel bloger Kasem Hato, dodajući da kapetan i rukovodstvo broda redovno obaveštavaju sve na palubi o razvoju situacije.

"Nismo obavezni da radimo ništa posebno, ali se trudimo da sledimo preporuke koje smo dobili – da ograničimo bliski kontakt sa ostalim putnicima i što češće dezinfikujemo ruke", rekao je Hato, napominjući da se putnici zabavljaju čitanjem, gledanjem filmova i "toplim napicima".

Drugi putnik, Džejk Rozmarin, objavio je na Instagramu da su na brodu uvedene "strože mere predostrožnosti", ali da putnici mogu da izađu na palubu i da im se obroci dostavljaju u sobe. "Oceanwide Expeditions i celokupna posada čine sve što mogu da svi budu bezbedni, informisani i udobni", napisao je.

SZO smiruje: rizik po širu javnost ostaje nizak

Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejezus naglasio je da trenutni rizik za širu javnost ostaje "nizak". Epidemiolog SZO Marija Van Kerhov objasnila je da hantavirus, za razliku od gripa ili kovida-19, može se preneti sa čoveka na čoveka isključivo putem produženog i veoma bliskog kontakta – kao što je deljenje kreveta ili hrane.

Na brodu je već bio prisutan jedan lekar, a dvojica specijalista za infektivne bolesti iz Holandije ukrcala su se i ostaju na brodu tokom trodnevnog puta do Kanarskih ostrva. Argentinske vlasti koordinišu odgovor sa nacionalnim i međunarodnim agencijama.

Ovaj slučaj ipak postavlja ozbiljna pitanja o standardima biosigurnosti na ekspedicionim brodovima koji posećuju udaljene ekosisteme sa visokim rizikom od zoonotskih bolesti. Hantavirus nije jedina pretnja koja vreba u divljini krajnjeg juga – i sve dok ne postoji vakcina ni lek, jedina prava zaštita ostaje svest o riziku i izbegavanje kontakta sa staništima divljih glodara.