U intervjuu datom za Euronews, premijer Crne Gore, Milojko Spajić, dao je obećanje da će Crna Gora uskoro uvesti vizni režim za državljane Ruske Federacije, najavljujući tako jednu od najznačajnijih spoljnopolitičkih poruka ove 44. po redu Vlade Crne Gore. Iako ruski državljani i dalje predstavljaju značajan deo turističkog i investicionog korpusa, time i priliva za Crnu Goru, Spajić je istakao da je odluka usmerena u cilju usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Izjava dolazi u trenutku kada Brisel podstiče zemlje kandidate da pooštravaju pristup Rusiji u skladu sa evropskom viznom i sankcionom politikom, uključujući i Crnu Goru, iako ni u njoj kao ni kod drugih kandidata za prijem u EU, nije održan referendum s tim u vezi, kao ni u slučaju kada je prethodna crnogorska politika uvela Crnu Goru u NATO savez.

Prema izjavi premijera Spajića, vizni režim za ruske državljane biće uveden “uskoro, bez odlaganja”. Trenutno, ruski državljani mogu ući u Crnu Goru bez vize i boraviti do 30 dana. Najava premijera praktično znači kraj jednog perioda liberalnog pristupa i sprovođeje politike Brisela.

Politički i bezbednosni kontekst

Evropska unija već je ograničila vizni režim prema Rusiji, navodeći bezbednosne rizike, obaveštajne aktivnosti i geopolitičku situaciju kao razloge za pooštravanje. U vezi s tim, premijer crnogorske vlade Spajić nastoji da pokaže da Crna Gora ne samo formalno, već i praktično deluje u skladu s „vrednostima“ EU. To je svakako snažan signal Briselu da zemlja nastavlja kurs integracija. U širem regionu Zapadnog Balkana, Crna Gora je među retkima koja je zadržala bezvizni režim sa Rusijom. Njegovo ukidanje označava predmetno usaglašavanje sa novim EU „standardom“ i ciljano udaljavanje od potencijalnog ruskog političkog uticaja.

Ekonomski značaj i moguće posledice

Rusi su godinama , odnosno do sukoba u Ukrajini pre četiri godine, činili stabilan deo turista u Crnoj Gori, posebno na primorju (Budva, Herceg Novi, Bar). Prema podacima Udruženja turističkih operatera Rusije ATOR-a, ruski turisti čine oko 11 odsto ukupnog dolaznog turizma u Crnoj Gori ove godine. Od januara do avgusta zabeleženo je više od 123.200 dolazaka iz Rusije, što je rast od 6,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ali, za očekivati je da će uvođenje viza  neizostavno uticati na pad broja ovih dolazaka. S obzirom na to da je turizam sa ugostiteljstvom ubedljivo najznačajnija crnogorska privredna grana sa gotovo 30% učešća u ukupnom BDP-u (daleko iza, i u duplo manjem procentu, nalazi sektor trgovine sa oko 15% od ukupnog BDP-a),  pa bi svaki procenat pada u ovoj oblasti značio vidljiv i osetan gubitak posebno imajući u vidu da su u proteklih 10 godina upravo ruski državljani drugi po turističkoj brojnosti u Crnoj Gori, iza Srbije, a ispred „trećeplasirane“ BiH.

Takođe, ruski investitori godinama su među najaktivnijima u sektoru nekretnina. A vizni režim sam po sebi teži da obeshrabri i kratkoročne i srednjoročne poslovne aktivnosti, ali ponajviše i da umanji interesovanje za kupovinu nekretnina u Crnoj Gori.

Do pre nepun mesec sasvim druga priča

Naime, Crna Gora „za sada ne planira da uvede vize za državljane Rusije“ – bilo je potvrđeno u Ministarstvu spoljnih poslova za podgorički Dan, tog 29.oktobra. Iako je u toku proces usklađivanja vizne politike sa Evropskom unijom, iz Ministarstva su tada poručili da „u ovoj fazi nema odluke o uvođenju viza“ i da će svaka promena biti sprovodena postepeno, u skladu sa „standardima“ EU. Usklađivanje viznog režima sa politikom EU znači da će Crna Gora, kao zemlja kandidat, morati da prilagodi svoj režim listi onih država čijim građanima je za ulazak u Evropsku uniju potrebna viza. A to se, između ostalih, odnosi i na Rusiju, Tursku, Kinu, Belorusiju, Azerbejdžan.

U Crnoj Gori i po ovom pitanju postoji podeljeno mišljenje. Jedan određeni deo javnosti podržava usklađivanje sa EU, drugi, čini se i najbrojniji, upozoravaju na ekonomske posledice, dok treći deo smatra da je odluka isključivo politički signal, ali bez konkretne koristi za državu. U svakom slučaju, uvođenje viza za državljane Rusije predstavlja jednu od ključnih odluka koje će oblikovati spoljnopolitički kurs Crne Gore u godinama koje dolaze.

Da li će korist od političkog usaglašavanja sa EU nadmašiti ekonomske gubitke – ostaje da se vidi.  Poznato je, međutim, da će tema ostati u fokusu javnosti sve do trenutka kada režim viza stupi na snagu, a potom i u mesecima koji slede kada će se i pokazati stvarni efekti jedne ovakve odluke.