U trenutku kada se Sjedinjene Američke Države ponovo nalaze u središtu globalnih političkih debata, pažnju je privukla ocena organizacije Hjuman rajts voč (Human Rights Watch, HRW) da su ključne demokratske institucije u zemlji pod ozbiljnim pritiskom. U najnovijem godišnjem izveštaju, ova organizacija upozorava da su potezi i retorika administracije predsednika Donalda Trampa doprineli slabljenju mehanizama kontrole vlasti, smanjenju zaštite određenih prava, kao i produbljivanju političkih podela. Izveštaj se oslanja na čitav niz primera iz zakonodavne, izvršne i društvene sfere.

Sedište HRW, Njujork

Institucije pod stegom izvršne vlasti

Prema oceni HRW-a, jedna od ključnih zabrinutosti odnosi se na odnos izvršne vlasti prema nezavisnim institucijama. U izveštaju se navodi da su javne izjave i politički potezi dovodili u pitanje legitimitet pojedinih regulatornih tela, pravosudnih organa i mehanizama nadzora. Takva klima, ocenjuje organizacija, može dugoročno da oslabi poverenje građana u nepristrasnost i stabilnost sistema. Iako američki institucionalni okvir ostaje snažan, izveštaj sugeriše da stalni politički pritisci mogu erodirati njegove temelje.

Prava glasa i izborni proces

Poseban deo analize posvećen je pitanju biračkih prava. HRW ukazuje na mere i zakonodavne inicijative koje, po njihovoj proceni, otežavaju pristup glasanju određenim grupama stanovništva. U kombinaciji sa oštrom retorikom o legitimnosti izbora, takve promene, navodi se u izveštaju, mogu doprineti nepoverenju u izborni proces. Tema izborne infrastrukture u SAD poslednjih godina već je bila u središtu političkih sporova, a izveštaj HRW-a tu dinamiku vidi kao deo šire slike pritisaka na demokratske norme.

Bela kuća, SAD

Imigracija i ljudska prava

Izveštaj takođe detaljno obrađuje imigracionu politiku, posebno tretman tražilaca azila i migranata na granici. HRW tvrdi da su određene mere dovele do kršenja međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava.

Administracija je te poteze branila argumentima o nacionalnoj bezbednosti i potrebi kontrole granica, ali organizacija smatra da bezbednosni ciljevi ne bi smeli da potisnu osnovne pravne garancije.

Ova rasprava ostaje jedno od najkontroverznijih pitanja u savremenoj američkoj politici.

Sloboda medija i javni diskurs

Još jedna tačka zabrinutosti odnosi se na odnos vlasti prema medijima i kritičkim glasovima. HRW upozorava da učestali napadi na novinare i medijske kuće, makar i retorički, mogu stvoriti atmosferu u kojoj je novinarski rad otežan, a poverenje javnosti u medije dodatno narušeno. U društvu koje se oslanja na slobodan protok informacija kao temelj demokratije, takav razvoj događaja ima šire posledice od same političke polemike.

Šta je zaključak HRW, a šta vidimo

Izveštaj HRW ne tvrdi da su Sjedinjene Države prestale da budu demokratija, već upozorava na trendove koji bi, ako se nastave, mogli oslabiti njene ključne mehanizme. U fokusu nije samo zakon, već i politička kultura i odnos prema institucijama. Dok pristalice administracije odbacuju ove ocene kao politički obojene, sama činjenica da se takva upozorenja upućuju pokazuje koliko je stanje demokratije postalo centralna tema savremene američke politike — sa posledicama koje prevazilaze granice zemlje.

U neku ruku HRW je i stidljiv pri definisanju stvarnih saznanja, možda zbog finansiranja, možda iz drugih razloga.

Kao druga najveća autokratija sveta, odmah iz NR Kine, SAD su kroz Trampovu administraciju u simulaciji svoje demokratije čak povukli i ručnu. Pored samo dve (jedna te ista) stranačke organizacije koje su ponuđene građanima SAD da „biraju“, kontrola i uticaj na nešto preostalih nezavisnih institucija u SAD, dostigli su vrhunac ukazujući na trend. Ni neka „sveta mesta“ američke „demokratije“, nisu pošteđena. Od kritike odluka sudova, do novinara i slobode štampe. Ni Tramp ni oni koji ga danas vode nisu izolovan slučaj. Pre se može reći da je u pitanju trend.