Bio je to sistem seksualne eksploatacije koji je trajao godinama. Slučaj Džefrija Epštajna ostaje jedna od najkontroverznijih afera savremene američke istorije jer spaja dokazanu seksualnu zloupotrebu maloletnica, veze sa političkom i finansijskom elitom i smrt u zatvoru koja i dalje izaziva sumnje.

Prema federalnoj optužnici iz 2019. godine i ranijem postupku na Floridi, Epštajn je početkom 2000‑ih organizovao mrežu u kojoj su maloletne devojke — neke stare svega 14 ili 15 godina — dovođene u njegove rezidencije pod izgovorom masaže, nakon čega su, prema sudskim dokumentima, bile seksualno zlostavljane. Najčešće se navodi period između 2002. i 2005. godine, iako su pojedine žrtve tvrdile da je obrazac trajao i znatno duže.

Gilejn Maksvel i Džefri Epštajn/Abc7

Uloga Gilejn Maksvel i sudski epilog

Epštajnova dugogodišnja saradnica Gilejn Maksvel proglašena je krivom 2021. godine zbog pomaganja u regrutovanju i manipulaciji maloletnicama i osuđena na 20 godina zatvora.

Presuda protiv nje potvrdila je da je sistem funkcionisao organizovano i dugoročno.

Posle Epštajnove smrti, to je i dalje najznačajnija sudska kazna povezana sa njegovom mrežom — i najčvršći dokaz o postojanju čitavog sistema.

Elita u dosijeima: ko se pominje

U javno dostupnim dokumentima, evidencijama letova i različitim svedočenjima pominju se bivši predsednik SAD Bil Klinton, britanski princ Endru i sadašnji američki predsednik Donald Tramp. Princ Endru postigao je vansudsko poravnanje u građanskoj parnici, bez priznanja krivice, dok su Klinton i Tramp negirali bilo kakvu nezakonitu povezanost sa Epštajnovim zločinima. Obojica su već godinama predmet kontroverznih svedočenja i pravnih polemika, i u kontekstu ove afere, ali i izvan nje.

Bil i Hilari Klinton/Afp

Zašto se u milion dokumenata stalno ponavljaju samo tri ista imena

Iako se u javnosti najčešće pominju Klinton, Tramp i Endru, to ne znači da su jedini koji se pojavljuju u Epštajnovim dosijeima. Naprotiv — u materijalu koji obuhvata više od milion stranica nalaze se deseci, možda i stotine drugih imena. Međutim, većina njih nikada nije objavljena iz tri ključna razloga.

Prvi i najvažniji: ogromna većina dokumenata i dalje je zatvorena za javnost. Sudovi i federalne institucije objavili su samo mali deo materijala, dok je ostatak pod pečatom, redigovan ili potpuno nedostupan. To znači da se mnoga imena nalaze u dokumentima, ali nisu vidljiva javnosti.

Drugi razlog je pravni: američki sudovi automatski brišu imena svih osoba koje nisu optužene. U objavljenim spisima zato se pojavljuju oznake poput „John Doe 23“ ili „Unnamed Male 7“, iza kojih mogu stajati političari, biznismeni, profesori, agenti, glumci ili ljudi iz industrije zabave — ali identitet ostaje skriven.

Epštajnovo ostrvo

Lokacije: od Palm Biča do privatnog ostrva

Ključne tačke tog sistema bile su njegova vila u Palm Biču na Floridi, luksuzna gradska kuća na Menhetnu, ranč u Novom Meksiku i privatno ostrvo Little St. James na Američkim Devičanskim Ostrvima.

Prema iskazima svedoka i dokumentima tužilaštva, upravo su ta mesta bila centri okupljanja i zloupotreba.

Ostrvo je postalo simbol cele afere jer su tamo, prema svedočenjima, boravili i brojni poznati gosti iz sveta politike, biznisa i zabave.

Sporazum iz 2008. i sumnje u zaštitu

Jedna od najvećih kontroverzi vezana je za sporazum iz 2008. godine, kada je Epštajn u Floridi priznao krivicu po blažim optužbama i odslužio relativno kratku kaznu — uz povlašćene uslove. Dogovor je kasnije ocenjen kao izuzetno povoljan i podstakao je sumnje da je uživao političku ili institucionalnu zaštitu.

Upravo tu nastaju teorije o mogućim vezama sa obaveštajnim službama, ali do danas nema zvaničnih potvrda da je Epštajn bio povezan ni sa FBI‑jem ni sa izraelskim Mosadom. Sve takve tvrdnje ostaju u domenu spekulacija.

Federalni zatvor, Njujork/Abc

Smrt u zatvoru i nerazjašnjene okolnosti

Tog 10. avgusta 2019. godine, okončana je sudbina čoveka rođenog 1953. u skromnoj jevrejskoj porodici, od majke domaćice i oca baštovana. Epštajn je pronađen mrtav u federalnom zatvoru u Njujorku, dok je čekao suđenje po novim optužbama. Zvanični nalaz bio je samoubistvo vešanjem.

Međutim, niz proceduralnih propusta podgrejao je sumnje: kamere nisu zabeležile ključne trenutke, deo snimaka nije sačuvan, a čuvari nisu obavljali redovne provere. Ministarstvo pravde saopštilo je da nema dokaza o ubistvu, ali kombinacija propusta i težine slučaja ostavila je prostor za sumnju koja traje do danas.

Nova politička bitka oko dosijea

Aktuelni spor u Vašingtonu — u kojem se pominje i državna tužiteljka Pam Bondi — odnosi se na pitanje da li su u objavljenim dosijeima prekomerno redigovana imena pojedinaca iz Epštajnovog društvenog kruga.

Jedni traže potpunu transparentnost i objavljivanje svih imena koja nisu žrtve, dok druga strana insistira na pravnoj zaštiti osoba koje nisu optužene ni osuđene. Interesantno je i da je deo republikanaca na istom stanovištu kao i oni iz redova demokrata, što ukazuje na dubinu problema sa kojim u vezi sa ovim slučajem susreće politička elita u SAD, ali i društvo u celini.

Džon Kenedi

Granica između dokazanog i nedokazanog

Sudski je potvrđeno seksualno zlostavljanje maloletnica i postojanje organizovane mreže regrutovanja.

Nisu potvrđene tvrdnje o međunarodnoj obaveštajnoj operaciji, niti o pominjanom kanibalizmu ili široj zaveri.

Upravo ta napetost između dokazanog i nedokazanog, te brojnih političkih interesa i javnih sumnji čini da Epštajnova senka i dalje lebdi nad Belom kućom — a tako će biti i ubuduće.

Istorijska paralela: otvaranje dosijea o ubistvu Kenedija

Sličan obrazac viđen je i kada su otvoreni dodatni dokumenti o atentatu na Džona Kenedija, uključujući i one čije je objavljivanje najavljivao Donald Tramp. Iako je javnosti dostavljen veliki broj stranica, ključni delovi ostali su redigovani, a najvažnija pitanja nisu dobila nove odgovore. Javnost je dobila obim, ali ne i suštinu.

Upravo zato deo američke javnosti i analitičara smatra da se i u slučaju Epštajna ponavlja isti model: formalno otvaranje dosijea, ali bez otkrivanja materijala koji bi zaista promenio razumevanje afere. Rezultat je osećaj zamajavanja — mnogo papira, malo sadržaja.