Evropska unija je 12. decembra 2025. godine donela odluku kojom se ruska finansijska sredstva zamrznuta na njenoj teritoriji zadržavaju na neodređeno vreme, čime je značajno pooštren sankcioni režim prema Moskvi. Reč je od oko 210 milijardi evra rezervi ruske Centralne banke i povezane državne imovine koja se većinom nalazi u evropskim finansijskim institucijama.

Iako se u javnosti često govori o „zapleni“, odluka ne predstavlja trajnu konfiskaciju imovine, već produženo i pravno učvršćeno zamrzavanje, uz zabranu bilo kakvog prenosa sredstava nazad u Rusiju.

Pomenutom odlukom od 12. decembra, EU je sankcije prema Rusiji pomerila iz privremene u stratešku fazu. Zamrznuta ruska imovina više nije samo kaznena mera, već sada postaje i dugoročna politička poluga.

Međutim, time Unija ulazi u zonu pravnih i geopolitičkih presedana, (ne)svesna da će posledice ove odluke – ekonomske, političke i diplomatske – trajati znatno duže od samog rata u Ukrajini.

Brisel, sedište EK EU

Šta je i ko odlučio

Odluku je usvojio Savet EU, uz obrazloženje da se radi o hitnoj meri radi zaštite ekonomskih i bezbednosnih interesa Unije i sprečavanja da se ruski kapital ponovo stavi u funkciju ratnih aktivnosti u Ukrajini.

Ključna promena u odnosu na raniju praksu jeste to što zamrzavanje više ne zavisi od periodičnih šestomesečnih produžavanja, koja su u prethodnim godinama otvarala prostor za političke blokade unutar EU. Na ovaj način, sredstva ostaju blokirana dokle god traje rat i dok ne dođe do šireg političkog dogovora o njegovom okončanju.

Da li je odluka konačna, formalno nije. EU ovim potezom nije oduzela vlasništvo nad imovinom, niti je predmetna sredstva preusmerila Ukrajini. Bar ne u ovoj fazi, ali je zamrzavanje vremenski neograničeno, a politički i pravno promenljivo: može biti ukinuto ili redefinisano nekom novom odlukom institucija EU, u zavisnosti od razvoja rata ili eventualnih mirovnih pregovora.

U Briselu se, međutim, otvoreno govori o tome da zamrznuta sredstva mogu poslužiti kao garancija za dugoročne kredite Ukrajini, čime bi ruska imovina indirektno bila uključena u finansiranje obnove i odbrane te zemlje.

Jedno je sigurno, koju god formu da sprovedu, i kako god nazvali klasičnu poharu tuđe imovine – ona neće imati pravno utemeljenje.

Mesto ruskog zamrzavanja, Euroclear/ Olover Matthys/EPA

Unutrašnje podele u EU, ko ima korist od pljačke ruske imovine i ko je vlasnik Euroclear

Odluka je doneta uz vidljivo protivljenje pojedinih članica, pre svega Mađarske i Slovačke, koje upozoravaju na ekonomske i pravne posledice po same države EU, ali i na rizik od presedana u međunarodnom finansijskom pravu.

Uprkos tome, većina članica procenila je da je politički i bezbednosni interes Unije iznad tih rizika, posebno u kontekstu dugotrajnog rata i rastuće finansijske podrške Ukrajini.

Ono što su prevideli sigurni u sebe – jeste da se u trenutku donošenja jedne takve odluke, preko 3.500 milijardi (iznos koji se procenjuje kao tačan i pored javnog skrivanja podataka) , što dolara, što evra, nalazi u obliku deviznih rezervi (hartije od vrednosti i dr) trećih zemalja deponovanih na teritoriji EU, te da one mogu postati predmet povlačenja nazad u zemlje polagače ili u neke treće zemlje koje ne baštine ovakvu „filozofiju“ Zapada, bez odluke međunarodno-pravnih institucija ili Saveta bezbednosti UN.

A najviše korist od takvog deponovanja vrednosti trećih zemalja, posebno kada ga „zamrznu“, ima upravo Euroclear koji u tom slučaju obilato koristi/obrće kamate na takav zamrznute vrednosti (državne obveznice, depoziti centralnih banaka i sl), ostvarujući dodatni profit.

Tako poharano se potom raspodeljuje između Euroclear i EU.  Vlasnici „čuvara“ tuđih vrednosti su, između ostalih, BPN Paris, Dojče Bank, Citi SAD, Sosijete Ženeral, HSBC i druge moćne finansijske institucije…

Moskva

Rusija, Ukrajina i pitanje dvostrukih standarda

Iz Moskve se ova odluka tumači kao nezakonit ekonomski pritisak i još jedan dokaz da Zapad primenjuje selektivna pravila kada mu to politički odgovara. Ruske vlasti najavljuju pravne korake i upozoravaju da bi ovakav pristup mogao imati dugoročne posledice po globalni finansijski sistem.

Ukrajina, s druge strane, potez Brisela vidi kao jasan signal da EU ne planira ublažavanje sankcija i da ruska imovina postaje ključni element zapadne strategije pritiska na Kremlj.

Istovremeno, u međunarodnoj javnosti sve češće se postavlja pitanje dvostrukih aršina. Dok se prema Rusiji primenjuju najtvrđe finansijske mere, slični mehanizmi se retko ili gotovo nikada ne koriste prema zapadnim saveznicima u drugim konfliktima, što dodatno narušava kredibilitet Zapada kada govori o univerzalnoj primeni međunarodnog prava.

Kritičari ukazuju da se u tim slučajevima često relativizuju ili ignorišu masovna stradanja civila – od dece u Pojasu Gaze do civilnih žrtava u izraelskim vojnim operacijama – čak i kada je reč o državama koje zapadne sile otvoreno podržavaju. U tom kontekstu, ruski narativ insistira na tvrdnji da vojska vodi računa o civilima i da Zapad primenjuje dvostruke standarde u oceni ratnih sukoba.

Ali dok Brisel srlja ka sve oštrijim sankcijama, pitanje koje se postavlja je: ko stvarno plaća cenu? Ekonomisti upozoravaju da ovakve sankcije nisu besplatne, građani EU već osećaju poskupljenja hrane, energenata i transporta, a zamrzavanje ruske imovine može izazvati i uzvratne mere Moskve, dodatno otežavajući stanje na tržištu i situaciju u EU.

Tramp sa evropskim liderima Zumapress/Daniel Toro

Rusija ima opcije za snažan i kompleksan odgovor, a šta će iskoristiti – odlučiće sama

Moguće direktne ekonomske mere:

Konfiskacija zapadne imovine u Rusiji (preduzeća, nekretnine, investicije)
Nacionalizacija stranih kompanija koje nisu napustile tržište
Odbijanje servisiranja dugova prema Western kreditorima
Restrikcije na izvoz strateških resursa (gas, nafta, retki metali, žitarice)

Finansijske protivmere:

Napuštanje (potpuno) dolara u trgovini sa partnerima (dedolarizacija)
Ubrzanje razvoja alternativnih platnih sistema (kao što je SPFS umesto SWIFT-a)
Formiranje trgovinskih blokova sa zemljama koje nisu uvele sankcije
Trgovina u nacionalnim valutama sa Kinom, Indijom i drugim partnerima

Pravno-političke opcije:

Tužbe pred međunarodnim sudovima
Kampanja označavanja ovoga kao kršenja međunarodnog prava
Zahtevi za podršku drugih zemalja u UN i drugim forumima
Postavljanje precedenta za buduće zamrzavanje zapadne imovine

Geopolitičke akcije:

Intenzivnije jačanje saveza sa zemljama koje su protiv unipolarnog svetskog poretka, još dublja ekonomska i vojna integracija sa Kinom, i posebno važno – pružanje podrške i oružja svim protivnicima zapadnih interesa.
Ova situacija ilustruje tenziju između međunarodnog prava, ekonomske moći i geopolitičkih realnosti u savremenom svetu.

Kolika je zapadna imovina u Rusiji

Prema dostupnim podacima, evropske kompanije poseduju imovinu u vrednosti od oko 90 milijardi dolara u Rusiji  (Bruegel) , što je skoro tri puta više od američkih kompanija koje imaju oko 32 milijarde dolara. Od početka rata, evropske i američke kompanije su povukle oko 40% svoje imovine iz Rusije, dok je ostatak ili prestao sa radom ili je još uvek u procesu prodaje (Bruegel) . Međutim, mnoge kompanije nisu uspele da izađu po povoljnim uslovima – i dalje su na ruskoj teritoriji.

Imajući sve izneto u vidu, nameće se jedna dilema – o čemu je zapravo razmišljala EU, donoseći jednu takvu odluku.