Trampova „doktrina“ crno‑belog sveta – ko nije sa mnom, protiv je, dobija i svoj dodatak: jači sam, pa može mi se

A kada se polazi od pogrešne premise, sve je pogrešno. Korporativnom Trampu i takmacu među lincencama za najrazličitije misice sveta, univezuma, ili sličnih šoubiz igrački za punoletne, malo toga racionalnog danas polazi za rukom. Možda je i sve to samo danak skorašnjem prelasku iz 8. u 9. deceniju života. Epicentar Trampovog sveta, bio je tako i ostao – Tramp. Ležemo i ustajemo sa njim, čekajući loše, nikako i dobre vesti. Somalija, Sudan, Iran, Jemen, Sirija, Venecuela i Nigerija samo su neke od zemalja koje su neposredno osetile vojno i nobelovski „miroljubivo“ angažovanje Trampovih trupa od trenutka kada je započeo svoj aktuelni mandat.

O tome da li se SAD isplati ovakav pristup – saznajte u tekstu koji sledi.

Tramp, Zelenski i Eu lideri/ZUMAPRESS/Daniel Toro

Zajednički odgovor osam evropskih država

U nizu objava na društvenim mrežama, Tramp je tvrdio da je Grenland „ugrožen kineskim i ruskim uticajem“ i da evropske zemlje „deluju u nepoznate svrhe“ slanjem vojnog osoblja na ostrvo. Te tvrdnje evropske vlade odbacuju kao neosnovane i politički motivisane.

Da li Trampova tvrdnja i održiva? Oštra pretnja Donalda Trampa da će uvesti carine na robu iz osam evropskih zemalja – ukoliko Danska ne pristane na „dogovor“ o Grenlandu, izazvala je trenutnu i jedinstvenu reakciju evropskih saveznika. Tramp je najavio da će od 1. februara uvesti najpre carinu od 10 odsto, a ukoliko ne dođe do realizaciju kupoprodaje i primopredaje čak 98% danske teritorije (Grenlanda) SAD-u, do kraja maja, od 1.juna sledi i povećanje carina na 25 odsto, i tako sve dok se, kako je naveo – ne postigne sporazum o „potpunoj kupovini“ ostrva.

Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Holandija i Finska objavile su zajedničku izjavu u kojoj poručuju da će ostati „u potpunoj solidarnosti“ sa Danskom i narodom Grenlanda. Upozorile su da bi američke tarife „potkopale transatlantske odnose i otvorile opasnu silaznu spiralu“.

Evropski lideri naglasili su da se sporovi među saveznicima rešavaju dijalogom, a ne ekonomskim pritiskom. Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je pretnje „neprihvatljivim“, dok je britanski premijer Keir Starmer poručio da je „pogrešno kažnjavati saveznike zbog kolektivne bezbednosti u okviru NATO-a“. Nordijske zemlje posebno su istakle da je suverenitet Danske nad Grenlandom – neupitan.

Sama Danska ima tri opcije, a sve o njima možete pročitati – ovde.

Belga/Jonas Roosens

Brisel se našao u lavirintu sopstvenih pogrešnih odluka na Istoku – dok ih za događaje zapadno od njih niko ni ne pita

U Briselu poručuju da će EU ostati jedinstvena i spremna da odgovori ukoliko Vašington uvede dodatne mere. Pominje se i mogućnost aktiviranja evropskog „instrumenta protiv prisile“, mehanizma koji bi prvi put mogao biti upotrebljen upravo protiv SAD. To je novi mehanizam Evropske unije namenjen da zaštiti države članice od ekonomskog, političkog ili trgovinskog pritiska drugih država. Ideja je jednostavna: ako neka velika sila pokuša da natera EU ili pojedinu članicu da promeni politiku pretnjama, sankcijama ili trgovinskim ucenama – EU može da uzvrati koordinisano i brzo.

Istovremeno, hiljade ljudi u Danskoj i na Grenlandu protestovalo je protiv ideje o američkom preuzimanju ostrva, uz jasnu poruku: „Grenland nije na prodaju“.

U vozu za Kijev: Starmer, Makron i Merc/Bbc/Rojters

Pukotine među saveznicima sve dublje

Trampova strategija tarifnog pritiska produbljuje već postojeće pukotine između SAD i Evrope. Evropske kompanije razmatraju posledice mogućih carina, dok politički lideri strahuju da bi nova eskalacija mogla dugoročno narušiti ne samo trgovinske, već i bezbednosne odnose između dosadašnjih saveznika.

EU je sopstvenim ratnohuškačkim zanosom izgubila i sirovinski i potencijalni strateški oslonac na istoku kontinenta – a sada ga ubrzano gubi i na zapadnoj strani.

Kevin Lamarque/Rojters

Da li takve epizode odgovaraju SAD – i kome ne odgovaraju nikako

Nimalo. Uz gubitak jedinstva u okviru Alijanse, gube se i pare na obe strane, gotovo podjednako. 310 milijardi dolara je izvoz SAD u targetirane zemlje. Sa druge strane – 370 milijardi dolara godišne putuje iz navedene osmorke ka SAD. Međusobno tarifiranje bi zato bilo podjednako štetno.

Uz još dva problema za SAD koje veruju da instaliranu (američku) vojnu tehnologiju i standarde – još dugo ništa ne može da zameni u EU. Ne samo da može, već i hoće. I to nije jedini problem – kako je počelo nadgornjavanje sa Rusijom, jednako tako može i da prestane.

A ko bi bio vodeći gubitnik takvog razvoja događaja?

Ukrajina. Prvi signali ka Rusiji iz Evrope već su krenuli: „Rusija je komšija, moramo razgovarati sa njom“…