Istraga o pokušaju terorističkog čina na letu Flydubai FZ1073 proširila se na šest zemalja – Indiju, Izrael, Oman, Saudijsku Arabiju, UAE i Australiju – dok se istovremeno pretvara u politički faktor uoči izraelskih izbora 27. oktobra. Osumnjičeni, 29-godišnji Omanac Hamam al-Hamami, imao je, prema više izvora, istoriju radikalizacije koja je ranije dovela do zabrane letenja u sopstvenoj zemlji – podatak koji sada otvara pitanje kako je uopšte dobio dozvolu da upravlja letom ka Izraelu.

Šta se tačno dogodilo

Let FZ1073 poleteo je 30. septembra iz Dubaija ka Tel Avivu, sa 174 putnika, pretežno Izraelaca. Tokom leta, kopilot Al-Hamami je kabinskom sekirom za nuždu izbo indijskog kapetana Smita Mačara, pokušavajući da preuzme kontrolu nad avionom. Avion je za oko minut propao približno 17.000 stopa, pre nego što su putnici i posada uspeli da savladaju napadača.

Transponder aviona je prvo emitovao kod 7700 (opšta nužda), a potom i kod 7500, međunarodnu oznaku za nezakonito ometanje leta. Avion je preusmeren i hitno sleteo na aerodrom princa Sultana bin Abdulaziza u Tabuku, u Saudijskoj Arabiji, blizu jordanske granice. Saudijske vlasti su sedam sati ispitivale putnike i posadu.

Ko je osumnjičeni i šta se zna o njegovoj prošlosti

Al-Hamami je rođen u UAE od oca Omanca i majke Sirijke, a pre incidenta je radio za Flydubai svega osam meseci. Prema više izvora (Wall Street Journal, CNN, Al Arabiya, ABC News), omanske vlasti su ga ranije uklonile sa posla u nacionalnoj aviokompaniji Oman Air zbog zabrinutosti oko radikalnih stavova, a kao pripravnik je navodno zatečen u posedu ekstremističkog materijala. Al Arabiya navodi da je proveo vreme u Siriji, što je podstaklo sumnje da je tamo mogao biti pod uticajem radikalnih grupa.

Netanjahu je izjavio da je osumnjičeni prošao kroz „islamističku radikalnu indoktrinaciju" i da je pokušao da sruši avion. Pravosudni organi UAE, pozivajući se na preliminarne nalaze, saopštili su da je osumnjičeni „pokušao da izvrši teroristički čin" i da je „napao kapetana u kabini sekirom za nuždu i pokušao da preuzme kontrolu nad avionom".

Dodatna komplikacija: Al-Hamami je nekoliko godina studirao u Melburnu, u Australiji, pa je Zajednički tim za borbu protiv terorizma savezne države Viktorija (uključujući Australijsku federalnu policiju, policiju Viktorije i obaveštajnu agenciju ASIO) potvrdio da ispituje njegove veze sa Australijom i mogućnost da je tamo radikalizovan. Motiv napada – uključujući i to da li je na bilo koji način povezan sa ratom u Gazi – zvanično nije utvrđen niti ga je potvrdio ijedan od organa koji vode istragu.

Šest zemalja, jedna istraga

Incident sada zvanično istražuju organi iz Australije, Izraela, Omana, Saudijske Arabije, UAE i SAD. UAE je preuzeo formalnu nadležnost nad slučajem, pozivajući se na to da je avion registrovan u toj zemlji i da leti pod njenom nacionalnom zastavom, uz koordinaciju sa saudijskim vlastima. Netanjahu je izjavio da je predsednik UAE Muhamed bin Zajed pristao da Izrael učestvuje u istrazi.

Slučaj je dodatno osetljiv zato što Oman i Izrael nemaju formalne diplomatske odnose, što otvara pitanje kako je omanski državljanin uopšte dobio dozvolu da upravlja letom ka Izraelu. Netanjahu je to prokomentarisao rečima da postoje ograničenja koja zabranjuju pilotima iz zemalja bez diplomatskih odnosa sa Izraelom da lete ka njemu, dodajući: „Očigledno je uspeo da to zaobiđe." Flydubai je privremeno obustavio sve letove ka Izraelu i iz njega dok traje istraga, a američki predsednik Donald Tramp upozorio je da će, ukoliko se utvrdi veza sa Iranom, ta zemlja biti „veoma oštro pogođena".

"Kec" koji je stigao satima posle upozorenja

Nekoliko sati pre napada, Netanjahu je objavio video upozorenje o pokušajima da se naškodi Izraelcima uoči opštih izbora zakazanih za 27. oktobar. Opozicioni lideri, uključujući Jaira Lapida, odmah su ga optužili da time „zastrašivanjem" javnosti skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za propuste koji su omogućili napad Hamasa 7. oktobra 2023.

Nekoliko sati kasnije, kada je incident na letu FZ1073 postao javan, taj politički napad na Netanjahua izgubio je na snazi – umesto da deluje kao neko ko izmišlja pretnje radi političkih poena, premijer je sada mogao da tvrdi da je bio u pravu. Netanjahu je na društvenim mrežama odmah objavio snimke zagrljaja sa putnikom Janivom Hajunom, svojim pristalicom koji je upao u kabinu da pomogne u savladavanju napadača, dok mu je košulja i dalje bila umrljana krvlju.

Da li je reč o pukoj slučajnosti vremenskog poklapanja ili o nečemu drugom, nijedan od dostupnih izvora ne tvrdi niti sugeriše – motiv napada, kao što je već rečeno, zvanično nije utvrđen. Ono što jeste činjenica jeste da je vremenski redosled – upozorenje, pa napad sati kasnije – politički neutralisao kritiku upućenu Netanjahuu i ojačao njegovu poziciju „zaštitnika Izraela" u ključnom trenutku kampanje.

Izbori za 24 dana, senka 7. oktobra

Netanjahu se istovremeno suočava sa rastućom kritikom zbog odbijanja da prihvati odgovornost za propuste pred napad 7. oktobra – blokirao je formiranje sudske komisije za istragu, tvrdeći da bezbednosne službe nisu na vreme upozorile njega lično. Noviji izveštaji, međutim, ukazuju da su i on i izraelske bezbednosne službe primili konkretna upozorenja danima pre napada – od egipatskog ministra obaveštajne službe, od predsednika UAE Muhameda bin Zajeda, pa čak, prema jednoj novoj knjizi, i direktno od vođe Hamasa Jahje Sinvara.

Glavni Netanjahuov izazivač na izborima je Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske čiji je sin poginuo u ratu u Gazi, na čelu bloka stranaka koji se neformalno naziva „ABBA" (Anyone But Bibi Again – „Bilo ko, samo ne opet Bibi"). Ajzenkot je Netanjahua nedavno nazvao „patološkim lažovom" koji vodi „večiti rat kao alat lične političke opstanka". Ankete su do nedavno davale prednost Ajzenkotovom bloku (54 mandata naspram 50), ali se razlika u poslednjim nedeljama smanjila, delom i zbog nejasnog statusa manjih stranaka koje moraju da pređu izborni cenzus.

Izbori se održavaju samo nekoliko dana posle treće godišnjice napada od 7. oktobra 2023, u kom je ubijeno oko 1.200 Izraelaca, a 250 je oteto – dok je u ratu u Gazi koji je usledio, prema navodima, ubijeno više od 70.000 Palestinaca, a 1,2 miliona ljudi ostalo je bez domova. U takvoj atmosferi, incident sa letom FZ1073, bez obzira na konačne nalaze istrage, već je postao deo izborne borbe u kojoj Netanjahu pokušava da povrati imidž „zaštitnika", dok ga opozicija i dalje tereti za propuste koji prethode ratu čije posledice obe strane i dalje broje.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.