Hiljade mladih, obrazovanih i progresivnih Izraelaca koji su tokom proteklih godina pod pritiskom desničarske politike i unutrašnjih podela napustili zemlju i pronašli novi dom u Berlinu, sada organizuju povratak na glasačka mesta s jednim ciljem — da na predstojećim izborima politički smene Benjamina Netanjahua.

Berlin kao prestonica izraelskog otpora

Berlin je tokom protekle decenije postao glavno utočište za desetine hiljada izraelskih državljana, pre svega umetnika, akademaca i stručnjaka iz tehnološkog sektora koji su izbačeni iz matice ekonomskim pritiskanjem i sve agresivnijom religijsko-nacionalističkom retorikom vladajuće koalicije. Međutim, dijaspora koja je u Nemačkoj potražila politički i društveni predah, danas odbija da ostane pasivni posmatrač.

S obzirom na to da izraelski izborni zakon ne dozvoljava glasanje iz inostranstva za većinu građana van diplomatskog korpusa, u Berlinu i drugim evropskim metropolama pokrenute su organizovane akcije mobilizacije. Mladi Izraelci kupuju avionske karte i organizuju zajedničke letove za Tel Aviv kako bi lično iskoristili svoje biračko pravo i zaustavili dalju razgradnju demokratskih institucija u svojoj domovini.

Doktrina opstanka na vlasti kroz duboke podele

Suština Netanjahuove dugogodišnje strategije opstanka na vlasti leži u sistematskom produbljivanju društvenih rascepa. Polarizacija društva na "patriote" i "izdajnike", stalno raspirivanje tenzija između sekularnog i ortodoksnog stanovništva, kao i udari na pravosuđe, stvorili su klimu u kojoj je politički opstanak pojedinca stavljen iznad stabilnosti i jedinstva cele države.

Rastući talas emigracije i opšta nestabilnost direktna su posledica takvog modela upravljanja. O tome kako unutrašnja krizna dinamika utiče na odliv mozgova, dok se istovremeno beleže specifični privredni i vojni rekordi, detaljniju analizu možete pročitati upravo OVDE.

Uvođenje "Netanjahuovog modela" u evropsku politiku

Ono što je započelo kao specifična izraelska unutrašnjopolitička taktika, u međuvremenu je postalo primenjen šablon za pojedine evropske aktere i pseudopolitičare. Metodologija obaveštajno-medijskog inženjeringa, konstruisanje permanentnog stanja opasnosti i ciljano targetiranje neistomišljenika sve češće se prepoznaju u retorici vodećih evropskih populista koji tesno sarađuju sa Netanjahuovim aparatom.

Tako se politička borba koja se vodi na relaciji Berlin–Tel Aviv pretvara u univerzalni test za modernu demokratiju. Sposobnost izmeštene dijaspore da se organizuje i direktno utiče na izborni ishod u matici predstavlja potencijalni udarac na koncepte populističke kontrole društva i dokaz da radikalne podele mogu proizvesti snažan kontra-efekat.