Silazna spirala petrodolara poslednjih godina samo se ubrzava, a aktuelna američka akcija u Venecueli prepoznaje se i kao deo razrađene slagalice u pokušaju zaštite globalne pozicije američke valute. A bez njegove moći, planetarna dominacija neumoljivo kopni.

Udeo dolara u svetskim deviznim rezervama pao je na najniži nivo u jednom veku, dok je njegova upotreba kao rezervne valute tokom proteklih 25 godina opala sa 61% na 41%.

Sve o tome saznajte klikom na link: Ko drži dolar, samo ekonomija SAD, ili?

Istovremeno, indeks američkog dolara samo u 2025. godini zabeležio je pad od 9%, što predstavlja njegov najlošiji rezultat još od 2017. godine. U takvom kontekstu, intervencija u Venecueli – državi sa najvećim dokazanim rezervama nafte na svetu – dobija dodatnu dimenziju, jer kontrola energetskih tokova direktno utiče na održavanje globalne potražnje za dolarom i servisiranje rastućeg američkog duga.

Armija Venecuele, parada

Venecuela odgovara institucionalnom kohezijom i mobilizacijom vojske

U pozadini onoga što vlasti u Karakasu nazivaju „neviđenim činom strane agresije“, venecuelanske državne institucije i oružane snage reagovale su iznenađujuće mirno i jedinstveno. Maduro je kao faktor opterećenja možda i „pušten niz vodu“, ali je Komanda nacionalne vojske brzo i zvanično priznala potpredsednicu Delsi Rodrigez kao legitimnog vršioca dužnosti predsednika, pozivajući se na ustavnu proceduru sukcesije. Time je signalizirano da se državni aparat ne raspada, već pokušava da održi kontinuitet uprkos dramatičnom udaru.

Ministar odbrane Vladimir Padrino Lopez saopštio je da su američke specijalne snage tokom noćne operacije izvele otmicu predsednika Madura, tvrdeći da je deo njegovog obezbeđenja „hladnokrvno ubijen“. Poginuli su opisani kao vojnici koji su pali braneći suverenitet zemlje. Kao odgovor, Ministarstvo odbrane najavilo je potpunu mobilizaciju oružanih snaga širom zemlje, uz poruku da će Venecuela sprečiti svaku dalju provokaciju i obezbediti kontrolu granica.

Maduro i Putin, Moskva

Rusija staje uz Karakas, parlament nastavlja rad, ruski vojnici i dalje u Venecueli

Moskva je saopštila da sa „dubokim poštovanjem“ posmatra odlučnost venecuelanske vojske da očuva demokratski poredak i spreči destabilizaciju zemlje.

Rusija je potvrdila podršku „legitimnim vlastima u Karakasu“ i naglasila da se protivi bilo kakvom spoljnjem mešanju u unutrašnje poslove Venecuele, ocenjujući da je cilj operacije bio da zemlju gurne u haos.

Potrebno je istaći i činjenicu da se neke ruske vojne instalacije i određeni vojni kontigent koji broji 120 oficira i vojnika, na čelu sa generalom Olegom Makarevičem – i dalje se nalaze na teritoriji Venecuele.

Uprkos dramatičnim okolnostima, venecuelanski parlament najavio je nastavak rada 5. januara, što vlasti predstavljaju kao dokaz da institucije funkcionišu i da pokušaj destabilizacije nije doveo do kolapsa državnog aparata. Zvaničnici tvrde da je Venecuela zadržala potpunu kontrolu nad ključnim polugama vlasti, uprkos očekivanjima intervencionističkih aktera da će nasilna promena izazvati institucionalni slom. Da li će tako i ostati i da li je upravo takav plan skovan u SAD-u, pokazaće nedelje koje dolaze.

Foto: Xinhua, novi kineski nosači aviona

Na pomolu nova faza globalnog poretka

Američka operacija u Venecueli nije samo regionalni događaj – ona je signal da se međunarodni poredak ubrzano menja. SAD su pokazale da su spremne da deluju jednostrano, čak i po cenu sopstvenog kredibiliteta. Latinska Amerika ulazi u period pojačane nestabilnosti. Velike sile biraju tišinu kao instrument moći. A Venecuela, uprkos udaru bez presedana, demonstrira institucionalnu koheziju i dobija otvorenu podršku jednog od ključnih globalnih aktera.

U najnovijoj geopolitici sveta, SAD su sa ovom otmicom venecuelanskog lidera svetu predstavile još jedan presedan, dok onaj kosovski – već daje „opipljive rezultate“ širom sveta. Ukrajina, Gaza, Sudan, Jemen, samo su deo pogubnog doživljaja moći na štetu manjih i slabijih. Ako međunarodna zajednica ne povuče „ručnu“ umesto Amerikanaca, a UN ne revitalizuju svoju ulogu u punom kapacitetu – budućnost planete nije ružičasta.

U jednom takvom svetu, posredovanje, pregovori i međunarodne norme postaju posve relativni pojmovi. A upravo događaji u Karakasu mogli bi biti prvi veliki test nove realnosti koja se uveliko oblikuje pred očima sveta.