Radnici izašli na ulice protiv „ratnog budžeta“ i stagnacije plata
Italija je juče, 28. novembra 2025. godine, ušla u jedan od najmasovnijih radničkih protesta u poslednjoj deceniji. Generalni štrajk koji su organizovali sindikati USB, CUB, SGB i Cobas zahvatio je sve ključne sektore — od železnice, avio-saobraćaja i gradskog prevoza, preko škola i zdravstvenih ustanova, do javne uprave i autoputeva.
Dvadesetčetvoročasovna obustava rada, koja je počela uveče 27. novembra u 21 sat i trajala je do 28. novembra u isto vreme, dovela je do masovnih kašnjenja, otkazivanja letova i vozova, dok su mnoge škole i bolnice radile sa minimalnim kadrom. Štrajk je bio najavio kao „Blocchiamo tutto“ — Blokirajmo sve.
Protest protiv „ratnog budžeta“
Radnici nisu izašli na ulice samo zbog ekonomskih razloga. Njihov protest ima i jasnu političku poruku: otvoreno odbacivanje predloženog budžeta za 2026. godinu koji sindikati nazivaju „ratnim budžetom“. Ono što sindikate posebno buni jeste povećanje izdvajanja za vojni sektor i finansijska podrška Italije Izraelu u trenutku rata u Gazi.
Prema izvještajima, sindikati zahtevaju da se javni resursi usmere na obrazovanje, zdravstvo i javne usluge, umesto na naoružanje i vojnu opremu. USB sindikat je u svom saopštenju pozvao na „trenutni prekid odnosa sa terorističkom državom Izrael“, dok su demonstranti skandirali parole podrške palestinskom narodu.
Konkretni zahtevi sa ulica
Sindikalne organizacije su formulisale sledeće ključne zahteve:
Ekonomski zahtevi:
- Minimalnu platu od najmanje 2.000 evra za sve nacionalne ugovore
- Stabilne ugovore umesto privremenih radnih odnosa
- Obnovu zastarelih kolektivnih ugovora
- Veća ulaganja u javne servise
- Povećanje penzionog uzrasta na 62 godine
Politički zahtevi:
- Smanjenje vojnih izdataka
- Zaustavljanje finansiranja Izraela
- Veća ulaganja u socijalno stanovanje i zdravstvo
- Jasnu regulaciju radnog vremena
Posebno su glasni bili radnici u logističkom sektoru, koji upozoravaju da tempo isporuka nadmašuje ljudsku izdržljivost. Filmske i AV ekipe najavile su dvodnevnu obustavu rada zbog nesigurnih ugovora, dok je deo novinara prvi put posle mnogo godina prekinuo rad, što je dovelo do smanjenog protoka informacija.
Foto: Simona Granati/Corbis via Getty Images
Vladina reakcija i politički sukob, a već je najavljen i sledeći štrajk
Premijerka Džordža Meloni žestoko je kritikovala sindikate, nazivajući demonstrante „huliganima“ i tvrdeći da sukob sa policijom i uništavanje privatne imovine neće pomoći ljudima u Gazi. Njen komentar je izazvao oštre reakcije.
Generalni sekretar najvećeg sindikata CGIL, Mauricio Landini, odbacio je te tvrdnje kao nepoštovanje prema radnicima. „Kada neko štrajkuje, odriče se svoje plate. To nije besplatno“, poručio je Landini, naglašavajući da plate i političara finansiraju upravo radnici svojim porezima.
Najveći italijanski sindikat CGIL je najavio dodatni 21-časovni nacionalni štrajk za 12. decembar, koji će trajati od ponoći 11. decembra do 21 sat 12. decembra. Ovaj štrajk će ponovo paralisati železnički saobraćaj širom zemlje.
Fundamentalna hitnost u ovom trenutku su plate, izjavio je Landini. Ovaj budžet to ne rešava. Ovo nije fer i pogrešan je, istakao je Landini.
Foto: Guido Calamosca/LaPresse via AP
Deo globalne radničke borbe i kako dalje
Ono što se dešava u Italiji nije izolovano. Protesti su deo šireg talasa radničkog nezadovoljstva koji se širi Evropom, gde desničarske vlade intenzivno sprovode mere štednje, militarizaciju i represiju.
Italija je ranije ove godine već videla masovne proteste zbog učešća u ratu u Gazi. U septembru i oktobru 2025, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice u više od 75 gradova. Lučki radnici su tada odbili da tovarе ili istovaruju pošiljke oružja, dok su saobraćajne mreže bile ozbiljno poremećene.
Ovaj nastavak protesta pokazuje da bes nije nestao — sada je usmeren prema fiskalnoj politici i sve većoj militarizaciji društva.
Uticaj na putnike i građane
Iako su prema italijanskom zakonu zaštićeni letovi između 7 i 10 sati ujutru te između 18 i 21 sat, kao i određeni vršni železnički servisi između 6 i 9 sati ujutru te između 18 i 21 sat uveče, mnogi putnici su bili prinuđeni da menjaju planove.
Aviokompanije poput ITA Airways-a već su objavile liste otkazanih letova, dok su operateri vozova poput Trenitalije i Itala-a upozoravali putnike da očekuju značajne zastoje. Gradski prevoz u Rimu, Milanu, Napulju i drugim većim gradovima takođe je bio ozbiljno poremećen.
Trenutna situacija u Italiji predstavlja važno pitanje za celu Evropu: kakva je uloga radnika u modernoj državi i da li ekonomska politika služi ljudima ili vojnoj industriji?
Dok se vlada i sindikati pripremaju za nova pregovaranja, radnici šalju jasnu poruku: ne pristaju na budžet koji prioritizuje naoružanje nad njihovim osnovnim pravima i kvalitetom života.
Pitanje koje ostaje otvoreno nije samo ekonomsko — to je pitanje političkog i moralnog pravca u kojem se društvo kreće. I dok štrajk traje, odgovor ne dolazi iz vladine palate, već sa ulice. Čini se da ulice danas, baš kao i nekada, počinju da nude odgovore. A to se uvek dešava kada političke elite sednu na uši – umesto na stražnjicu.
Autor teksta: Ozna Vesti
