Kajmanska ostrva, britanska prekomorska teritorija sa manje od 80.000 stanovnika, postala su jedan od najuticajnijih finansijskih centara na svetu. Prema podacima Federalnih rezervi, krajem 2024. godine preko 1.400 milijardi dolara američkog duga bilo je registrovano upravo ovde – više nego što drži jedan Japan ili Kina.

Kajmanska ostrva

Ko vlada na Kajmanima?

Kajmani su britanska prekomorska teritorija. Iako imaju parlamentarnu demokratiju i lokalnog premijera ― konačnu vlast ima britanski monarh preko guvernera. Shodno takvom uređenju, i policija kao „Kraljevska policija Kajmanskih ostrva“, po svemu je odgovorna guverneru, odnosno direktno je pod britanskom kontrolom. A to ima svoje posledice.

Fondovi kao motor sistem kontrolne uloge i službi, ali i mafije

Glavni kupci američkih obveznica nisu države, već investicioni fondovi. To su finansijske institucije koje prikupljaju novac od banaka, osiguravajućih kuća, penzionih fondova i bogataša, a zatim ga ulažu u različite instrumente. Fondovi koriste složene strategije trgovine obveznicama i derivatima, a Kajmani su idealni jer nude minimalnu regulaciju i maksimalnu diskreciju. Izvori finansiranja fondova su različiti i neretko mogu biti povezani i sa novcem stečenim kriminalnom delatnošću.

Slično je i sa kontrolom medija. Fondovi kupuju medije, ali novac koji ulazi u fondove može biti različitog, pa i kriminalnog porekla. Ulaskom u fondove, a potom i u medije, prljavi novac dobija tako mogućnost kontrole istih. Nije nepoznato da je pored upravljanja tužilaštvima, najvažniji segment za opstanak mafije na nekom prostoru, jeste kontrola medijskog prostora.

Šta su investicioni, a šta hedž fondovi?

Investicioni fondovi su institucije koje prikupljaju novac od investitora (banke, osiguravajuće kuće, penzioni fondovi, bogataši) i ulažu ga u različite hartije od vrednosti.

Hedž fondovi su posebna vrsta fondova: privatni, manje regulisani, namenjeni bogatim pojedincima i institucijama. Oni koriste složene strategije (derivati, kreditna poluga, valutne špekulacije) da ostvare profit i često preuzimaju veći rizik od klasičnih fondova. Naziv „hedž“ dolazi od ideje da se „zaštite opklade“ – balansiranjem transakcija da bi se profit ostvario bez obzira na kretanje tržišta.

Pranje novca, autokratske i druge pljačke

Kajmani su sve pre nego utočište isključivo za legalan ili „čist“ kapital. Ovde završava i novac stečen kriminalom, trgovinom drogom, korupcijom ili pljačkom nacionalnih budžeta od strane autokrata ili bilo kojih drugih oblika zloupotreba vlasti. Taj novac se „pere“ kroz fondove i offshore strukture, postaje legalan i na kraju završava i u američkom dugu. Tako se kapital opljačkan u jednoj zemlji pretvara u legitimni finansijski instrument u drugoj.

Ulični nemiri u Iranu

Iranski tragovi i sive zone

Među fondovima registrovanim na ostrvima nalaze se i strukture povezane sa iranskim kapitalom. To pokazuje da Kajmani nisu samo utočište za zapadne investitore, već i za države koje traže način da zaobiđu sankcije. Na tokove novca povezanih sa iranskim verskim režimom ukazuje i Transparency International, britanska nevladina organizacija koja se bavi borbom protiv korupcije i zloupotreba u finansijskim sistemima. Njihov rad uključuje istraživanje i objavljivanje podataka o tome kako se nezakonito stečeno bogatstvo uliva u Veliku Britaniju i kroz nju u globalne tokove kapitala.

U ovom slučaju, oni prikupljaju informacije o izloženosti Velike Britanije nezakonitom bogatstvu povezanim i sa iranskim elitama i mrežama za pranje novca. To znači da analiziraju kako pojedinci bliski iranskom režimu, ili poslovne strukture koje rade u njihovu korist, koriste britanske finansijske kanale i poreske rajeve da sakriju poreklo novca, da ga „operu“ i da ga zatim plasiraju u legalne investicije.

Najupečatljiviji primer je navodno onaj novog vrhovnog vođe Irana, Modžtabe Hamneija. U januaru 2026. godine Blumberg je izvestio da je mlađi Hamnei izgradio imovinsku imperiju sa sedištem u Londonu. Navodno je sakupio oko 150 miliona funti u londonskoj imovini ulaganjem preko punomoćnika, iranskog bankara Alija Ansarija, tako da se Hamneijevo ime ne pojavljuje ni na jednom od relevantnih dokumenata. Sa druge strane,  Ansari je odlučno negirao bilo kakvu finansijsku vezu sa IRGC, odnosno sa Modžtebom Hamneijem.

Nije nemoguće da je i deo iranskog novca uključen u finansiranje američkog javnog duga. Amerika, kojoj su stalno potrebne sveže pare, zatvara oči pred poreklom novca – važno je da njene obveznice nalaze kupce.

Vol Strit, stecište banaka, fondova, ali i najveće svetske berze NYSE, Njujork, SAD

Londonska mreža poreskih rajeva

Kajmani su samo jedan deo šire britanske mreže poreskih rajeva, koja uključuje i Britanska Devičanska Ostrva, Bermude, Džersi i Gernzi. Ovi centri omogućavaju prevashodno bogatašima i multinacionalnim kompanijama da izbegnu poreze i skladište kapital, dok London obezbeđuje pravnu sigurnost i reputaciju. Procene govore da britanski poreski rajevи doprinose gubitku i do 40% globalnih poreskih prihoda.

Kako to koristi Britaniji i Americi?

Britanija kroz kontrolu nad prekomorskim teritorijama i londonskim finansijskim centrom ― privlači i usmerava globalni kapital, bez obzira na poreklo. To joj smanjuje prihod od poreza, ali omogućava kontrolni „paket“ nad interesnim grupama i pojedincima. Ne treba zaboraviti ni moćne i brojne britanske službe i njihovu ulogu u ovladavanju brojnim režimima sveta ili bitnim pojedincima. Kada im znaš tokove novca i pustiš ih da se „umažu“, u njihovoj si interesnoj sferi.

Amerika na drugoj strani jasno koristi taj kapital da finansira svoj dug. Za Vašington je ključno da se obveznice prodaju, ne i ko ih kupuje. Zato i „nepoznat novac“ završava u američkom sistemu. Uostalom, za sve što im treba, za svoj ucenjivački potencijal prema „nezavisnim i suverenim“ država kroz tamošnje pojedince ili grupe na vrhu ― imaju otvorene kodove od britanskih službi.

Poreski rajevi kao centrifuge za oplemenjivanje pristiglog novca

Iz svih navedenih razloga Kajmanska ostrva su tiha, ali ključna poluga u globalnim finansijama. Njihova moć ne leži u lokalnoj ekonomiji, već u sposobnosti da privuku i upravljaju trilionima dolara kapitala. Pod britanskim okriljem, postala su mesto gde se susreću fondovi iz sveta i sa Vol Strita, kapital bogataša, pa čak i novac iz zemalja pod sankcijama ili opljačkanih nacionalnih budžeta. Amerika zatvara oči pred poreklom novca jer joj je potrebna likvidnost, dok Britanija koristi reputaciju i pravni okvir da privuče i zaštiti kapital ma kakvog porekla. Tako će biti i u buduće — sve dotle dok Britanija i Amerika imaju koristi od njegovog postojanja.

O tome koliki je američki javni dug i zašto Tramp šalje vojsku na sve strane sveta, saznati upravo – ovde.