Udar koji je promenio Bliski istok trajao je manje od jednog minuta. Izraelski avioni bili su u vazduhu satima, noseći dalekometno naoružanje ka Teheranu, ali sama operacija — precizna, sinhronizovana i zasnovana na godinama obaveštajnog rada — svela se na 60 sekundi u kojima je ubijen ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa Irana. Atentat je bio rezultat meseci CIA praćenja i decenija izraelske infiltracije u iranske bezbednosne strukture.

Glavna uprava CIA, Virdžinija

Udar u 9.40: minut koji je srušio vrh režima

U 9.40 po lokalnom vremenu, dalekometni projektili pogodili su kompleks iranskog rukovodstva u centru Teherana. U gotovo istovremenim udarima — „u roku od 60 sekundi“ — ubijeni su Hamnei, sedmorica visokih bezbednosnih zvaničnika i deo njegovog najužeg okruženja.

Izraelski zvaničnici opisali su operaciju kao „skoro savršeno sinhronizovanu“, izvedenu na više lokacija istovremeno.

Nakon prvog udara, usledili su napadi na iransku protivvazdušnu odbranu i infrastrukturu balističkih raketa, što je omogućilo izraelskim avionima da uspostave vazdušnu dominaciju nad Teheranom.

Kako je došlo do ključnog obaveštajnog proboja

Meseci CIA praćenja

CIA je mesecima pratila Hamneijeve navike, kretanja i obrasce ponašanja tokom kriza. To je uključivalo analizu njegovih boravaka, načina na koji menja lokacije i ritma sastanaka.

Decenije izraelske infiltracije

Izraelske službe su godinama gradile mrežu izvora unutar Irana. Jedan bivši CIA operativac opisao je proces kao „gigantsku slagalicu“ — spajanje fragmenata informacija u celinu koja omogućava precizan udar. Ipak, za ovakav proboj i saznanja o tajnim sastancima, mestu i vremenu održavanja, potreban je neko iz najužeg okruženja.

Presudni trenutak

Američke službe saznale su da će se u subotu ujutru održati sastanak najviših iranskih zvaničnika u kompleksu koji koriste predsedništvo, Savet za nacionalnu bezbednost i kancelarija vrhovnog vođe. Potvrda da će Hamnei biti prisutan iznad zemlje, a ne u bunkeru, bila je prelomna.

Zbog toga je napad pomeren iz noći u jutro — kako bi se iskoristio kratak prozor ranjivosti.

Avaks – primarni operativni centar osmatranja

Zašto je sastanak bio fatalna greška

Najveća slabost Irana nije bila vojna, već birokratska.

Uprkos godini dana pokušaja da promene rutine nakon prethodnog 12‑dnevnog rata, iranski lideri su se ponovo našli u poznatom objektu, u predvidljivo vreme, sa istim obrascima kretanja.

Neverovatan propust i rukovodstva i službi, u neverovatno osetljivom trenutku.

To je omogućilo protivniku da modeluje njihove navike i pripremi udar koji je trajao minut — ali je bio godinama u pripremi.

Tri faze operacije: od praćenja do udara

1. Praćenje navika i kretanja

– CIA je mesecima pratila Hamneijeve lokacije i ritam tokom kriza.

– Izraelske službe su decenijama mapirale rutine iranskog rukovodstva i njihove bezbednosne protokole.

2. Obaveštajni proboj

– SAD i Izrael saznali su za jutarnji sastanak u kompleksu u centru Teherana.

– Postojala je bojazan da bi Hamnei mogao da se povuče u bunker, pa je napad tempiran tako da ga zatekne iznad zemlje.

– Napad je odložen nedelju dana kako bi se stvorio utisak da nema neposredne opasnosti.

3. Taktičko iznenađenje

– Izraelski avioni poleteli su oko 6 ujutru.

– Udar je izveden u 9.40, u više tačaka istovremeno.

– Bivši izraelski obaveštajci opisali su operaciju kao „taktičko i operativno iznenađenje“, jer se očekivao noćni napad, a ne dnevni.

Šta je usledilo: tri fronta krize

1. Biranje naslednika

Privremeno telo preuzelo je vođenje države dok se traži novi vrhovni vođa o čemu sve možete saznati upravo ― ovde. Unutar sistema raste neizvesnost, posebno u Revolucionarnoj gardi, koja je ostala bez ključnih komandanata. Ali, to nikako ne znači da je i oslabljena. Poznata je praksa da nakon odlaska iskusnijih i „mirnijih“, liderstvo obično preuzimaju njihove suprotnosti.

2. Regionalna eskalacija

– Iran je odgovorio raketama i dronovima na Izrael i američke baze u Zalivu.

– Hezbolah je ušao u sukob, što je izazvalo izraelske napade na Liban.

– SAD su potvrdile prve poginule vojnike u Kuvajtu.

Globalna tržišta, posebno energija i avijacija, reagovala su naglim skokovima rizika.

3. Neizvestan kraj kampanje

Predsednik Donald Tramp poručio je da će operacije trajati „dok se svi ciljevi ne ostvare“. Analitičari upozoravaju da atentat može privremeno paralizovati režim, ali ne garantuje njegov pad — istorija pokazuje da se i organizacije poput Hamasa i Hezbolaha brzo regenerišu, a bile su i više nego desetkovane.

Tramp i Netanjahu

Ni oko Trampa nije mirno – mnogi žele obuzdavanje njegovih ratnih ovlašćenja

Iranski kontranapadi pokrenuli su u SAD-u raspravu o ratnim ovlašćenjima predsednika. Sam je uvukao zemlju u rat i to je sada izazvalo raspravu o ovlašćenjima predsednika Donalda Trampa i produbilo podele unutar njegove baze.

Ankete su pokazale da su Amerikanci uglavnom podeljeni po stranačkim linijama u vezi sa otpočetim sukobom i da većina ipak stoji na stanovištu da je Tramp treba da traži odobrenje Kongresa pre nego što nastavi.

I Predstavnički dom i Senat žele da glasaju o rezolucijama kojima se ograničava Trumpova sposobnost da nastavi sa takvim napadima, ali čak i da se to izglasa, Tramp ima pravo veta. Važnije od toga deluje nešto drugo, to da u izbornoj godini za Kongres brojne javne i popularne ličnosti koje su dosad podržavale Trampa, poput Taker Karlsona ili Stiv Benona ― počinju da kritikuju Trampa zbog njegove servilne politike prema Izraelu.

Minut koji je otvorio možda i godine rata

Atentat na Hamneija bio je najbrži deo operacije koja je zapravo trajala godinama. Udar je možda promenio ravnotežu moći na Bliskom istoku, ali nije doneo i jasne odgovore. Ostaje pitanje da li je minut koji je srušio vrh iranske države zapravo otvorio mnogo duži, nepredvidiv i opasniji rat nego što je to ikada bilo.