Kanada, država sa oko 40,1 milion stanovnika i približno 68.000 aktivnih vojnika pod oružjem, po prvi put u modernoj istoriji razmatra scenario koji je do juče delovao nezamislivo – odbranu od Sjedinjenih Američkih Država. U Otavi je sprovedeno modeliranje hipotetičke američke invazije, što predstavlja najdramatičniji signal pogoršanja odnosa između dva najbliža severnoamerička partnera u poslednjih sto godina.

Otava/Wikipedia

Gerilska odbrana kao jedina eventualna opcija

Prema informacijama iz vrha odbrambenog sektora, simulacija je pokazala da bi američke snage mogle da probiju ključne kanadske položaje na kopnu i moru u roku od svega nekoliko dana.

Takav scenario primorao je kanadske planere da razmišljaju o potpuno drugačijem konceptu odbrane – onom koji se ne oslanja na klasičnu vojnu moć, već na asimetrične metode.

S obzirom na ogromnu razliku u vojnoj snazi, Kanada ne može da računa na konvencionalni sukob. Umesto toga, razmatra se model otpora zasnovan na:

• malim, mobilnim grupama neregularnih boraca
• zasedama i sabotažama
• dronovima i improvizovanim sredstvima
• taktikama „udari i nestani“
• korišćenju teško pristupačnih oblasti kao prirodnih barijera

Ovakav pristup inspirisan je iskustvima iz Avganistana, gde su mudžahedini, a kasnije talibani, decenijama nanosili ozbiljne gubitke daleko snažnijim armijama. Kanadski stratezi smatraju da bi sličan model mogao da uspori američke snage i učini okupaciju izuzetno skupom i politički neodrživom.

Tri meseca priprema i potencijalni poziv evropskim nuklearnim silama

Procene pokazuju da bi Kanada imala najviše tri meseca da se pripremi za invaziju, a prvi znakovi američkih namera bili bi prekid zajedničke vazdušne politike. U tom trenutku, Otava bi mogla da zatraži podršku evropskih nuklearnih sila – pre svega Francuske i Velike Britanije – kako bi se uspostavio strateški balans i odvratila agresija.

Iako se takav scenario i dalje smatra malo verovatnim, činjenica da se uopšte razmatra govori o dubokoj nesigurnosti u kanadskim institucijama.

Kanadski premijer i Tramp/AP/Mark Schiefelbein

Trampove izjave kao okidač za stratešku uzbunu

Napetosti su dodatno pojačane izjavama američkog predsednika Donalda Trampa, koji je ranije govorio o kupovini Grenlanda, ali i o ideji da Kanada postane 51. američka država.

Takve poruke, iako često predstavljene kao politički teatar, u Otavi se doživljavaju kao signal da Vašington sve otvorenije razmatra teritorijalne ambicije.

U kombinaciji sa američkim pritiscima na trgovinskom i bezbednosnom planu, Kanada je prvi put posle mnogo decenija počela da razmatra mogućnost da njen najveći partner postane i najveća pretnja.

Raskol koji menja bezbednosnu arhitekturu Severne Amerike

Iako stručnjaci naglašavaju da je stvarna invazija malo verovatna, sama činjenica da Kanada modelira takav scenario predstavlja istorijski presedan. To je jasan znak da se odnosi između dve zemlje nalaze u najdubljoj krizi u modernom dobu.

Kanadska simulacija nije samo vojna vežba – to je politička poruka. Poruka da Kanada želi da pokaže spremnost da brani svoj suverenitet, čak i ako bi to značilo gerilski rat protiv najmoćnije vojske sveta.