Administracija predsednika Donalda Trumpa donela je odluku o suspenziji programa Diversity Visa, poznatog kao lutrija za zelenu kartu, čime je faktički prekinut jedan od najdugovečnijih i najprepoznatljivijih imigracionih mehanizama Sjedinjenih Američkih Država. Iako program formalno nije ukinut zakonom, njegova primena je zaustavljena izvršnom odlukom, što u praksi znači kraj sistema koji je više od tri decenije omogućavao legalan dolazak u SAD bez sponzora, kapitala ili porodičnih veza.

Kako je nastala lutrija za zelenu kartu

Program Diversity Visa uveden je Imigracionim zakonom iz 1990. godine sa ciljem da se poveća geografska raznovrsnost imigracije u Sjedinjene Američke Države. Prvo izvlačenje održano je 1995. godine, a sistem je svake godine omogućavao izdavanje između 50.000 i 55.000 zelenih karata državljanima zemalja koje tradicionalno nisu imale veliki broj imigranata u SAD.

Za razliku od radnih i porodičnih viza, ovaj program nije zahtevao poslodavca, investiciju niti prethodni boravak u Americi. Upravo zbog toga je za milione ljudi širom sveta predstavljao jedini realan i legalan put ka stalnom boravku i punim radnim pravima.

Koliko je ljudi dobilo zelenu kartu i gde je bila Srbija

Od 1995. godine do danas, kroz Diversity Visa program više od 1,5 miliona ljudi dobilo je stalni boravak u SAD, uključujući i članove njihovih porodica. Program je imao snažan demografski i društveni uticaj, naročito u Africi, Istočnoj Evropi i delovima Azije.

Za Srbiju ne postoji jedinstvena zvanična statistika za ceo period, ali dostupni i proverljivi podaci iz pojedinih ciklusa pokazuju da je broj dobitnika iz Srbije uglavnom bio u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina godišnje. U programu DV-2022 izabrano je više od 200 kandidata iz Srbije, dok je u DV-2023 taj broj iznosio oko 130. Kada se uključe supružnici i maloletna deca, jasno je da je kroz tri decenije više hiljada građana Srbije trajno promenilo život upravo zahvaljujući ovom programu.

Foto: Brendan McDermid/Rojters

Zašto je Trump zaustavio program zelene karte

Donald Trump je Diversity Visa program od početka svoje političke karijere označavao kao oblik nasumične imigracije koji ne odgovara njegovom konceptu strogo kontrolisanih i selektivnih migracija. Njegov ključni argument bio je da sistem zasnovan na slučajnom izboru ne ostavlja dovoljno prostora za dubinsku bezbednosnu procenu porekla kandidata, njihovih ranijih kretanja i potencijalnih rizika po unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.

Administracija je godinama isticala da se u okviru ovog programa ne vrednuju obrazovanje, radno iskustvo niti potrebe američkog tržišta rada, već da se pravo na trajni boravak stiče isključivo srećom u izvlačenju. Trump je takav model javno nazivao slabom tačkom imigracionog sistema i političkom greškom prethodnih administracija.

Međutim, odluka o suspenziji nije donesena samo na osnovu dugogodišnje kritike. Konačna kap koja je prelila čašu bio je masovni oružani napad u decembru 2025. godine, kada je državljanin Portugala, koji je u SAD ušao putem Diversity Visa programa i stekao zelenu kartu, izvršio smrtonosni napad u obrazovnoj ustanovi, pri čemu je ubijeno više osoba.

Nakon tog događaja, američke vlasti su potvrdile da je napadač legalno boravio u zemlji i da je status stalnog rezidenta dobio upravo kroz lutriju za zelenu kartu. Sekretarijat za unutrašnju bezbednost istog dana naložio je trenutnu pauzu programa, uz obrazloženje da se radi o pitanju nacionalne bezbednosti i da je neophodna hitna revizija procedura, bezbednosnih provera i kriterijuma.

Trumpova administracija je potom saopštila da Sjedinjene Američke Države moraju imati imigracioni sistem koji favorizuje proverene profile, jasnu bezbednosnu istoriju, ekonomski doprinos i potpunu predvidljivost. Prema tom stavu, Diversity Visa program ne ispunjava nijedan od tih uslova.

Šta se ovim dobija, a šta gubi

Za Trumpovu administraciju ova odluka ima snažan politički efekat jer šalje jasnu poruku o čvrstoj kontroli granica i raskidu sa politikom neselektivnih migracija. Time se dodatno učvršćuje podrška biračkog tela koje imigraciju vidi kao bezbednosni i društveni izazov, a istovremeno se otvara prostor za uvođenje sistema zasnovanog na bodovanju i strogoj selekciji.

Sa druge strane, gubici su višeslojni. Sjedinjene Američke Države ostaju bez jednog od retkih kanala koji je decenijama dovodio mlade, radno sposobne i brzo integrisane imigrante bez velikih administrativnih troškova. Milioni ljudi širom sveta koji su se oslanjali na ovaj program ulaze u zonu potpune pravne neizvesnosti, dok se poverenje u stabilnost američke imigracione politike ozbiljno narušava.

Za zemlje poput Srbije posledice su posebno vidljive. Lutrija za zelenu kartu bila je jedan od retkih legalnih, transparentnih i finansijski dostupnih puteva ka američkom tržištu rada. Njenim zamrzavanjem zatvara se prostor koji je više od trideset godina predstavljao realnu šansu za hiljade porodica bez političkih veza, kapitala ili institucionalnih sponzora.

Bela kuća, SAD

Kraj jedne ere, ali ne i kraj rasprave

Iako se u javnosti govori o ukidanju, činjenica je da je Diversity Visa program trenutno zamrznut, ali ne i formalno izbrisan iz zakona. Njegova budućnost zavisiće od Kongresa, mogućih sudskih postupaka i političkog balansa snaga u Vašingtonu.

Ono što je izvesno jeste da je ovim potezom zatvoreno jedno od najprepoznatljivijih poglavlja američke imigracione politike posle Hladnog rata.

Program koji je decenijama simbolizovao ideju da Amerika nije dostupna samo najbogatijima i najuticajnijima sada je zaustavljen zbog bezbednosne procene koja je promenila politički kurs.

Za milione ljudi širom sveta, a posebno za građane manjih i tranzicionih država, ovo više nije samo administrativna odluka. Ona pre svega otvara pitanje pravne sigurnosti, predvidljivosti sistema i budućeg modela američke imigracione politike, koja se sve jasnije pomera ka restriktivnijem i selektivnijem pristupu.

U tom kontekstu, odluka administracije Donalda Trampa ne predstavlja kraj migracija ka Sjedinjenim Američkim Državama, već jasan signal promene kriterijuma pod kojima će one ubuduće biti moguće.