Narodna skupština Srbije usvojila je paket od pet pravosudnih zakona poznatih kao „Mrdićevi zakoni“, nazvanih po predlagaču, poslaniku Uglješi Mrdiću. Reč je o izmenama koje obuhvataju rad sudova, javnih tužilaštava i specijalizovanih organa za borbu protiv organizovanog i visokotehnološkog kriminala – navodi se u medijskim izveštajima.

Vlast tvrdi da jača efikasnost, opozicija upozorava na politički uticaj, dok EU izražava određenu zabrinutost.

Šta zakoni menjaju

Paket obuhvata izmene pet propisa:

• Zakon o sudijama
• Zakon o javnom tužilaštvu
• Zakon o Visokom savetu tužilaštva
• Zakon o organizaciji i nadležnosti organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
• Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava

Izmene utiču na nadležnosti specijalizovanih tužilaštava, unutrašnju organizaciju pravosudnih organa i raspodelu predmeta.

Stavovi vlasti

Vladajuća većina navodi da će novi zakoni:

• povećati efikasnost pravosuđa,
• ubrzati postupke,
• omogućiti bolju organizaciju rada,
• doprineti „stabilnijem i funkcionalnijem sistemu“.

Prema obrazloženju predlagača, cilj je otklanjanje zastoja u pojedinim tužilaštvima i jačanje institucionalne odgovornosti.

Stavovi opozicije

Opozicione stranke ocenjuju da izmene:

• smanjuju nezavisnost tužilaštva,
• otvaraju prostor za politički uticaj na osetljive predmete,
• slabe Tužilaštvo za organizovani kriminal,
• donose se bez javne rasprave i konsultacija sa stručnim telima.

Tokom rasprave opozicija je upozorila da bi primena zakona mogla dovesti do zastoja u radu specijalizovanih tužilaštava.

Amandmani opozicije

Opozicioni poslanici podneli su više amandmana na sve zakone iz paketa. Nijedan amandman nije usvojen, što predstavlja redovnu i dugogodišnju praksu u srpskom parlamentu. Najverovatnije iz tog razloga se od strane sve većeg broja javnih ličnosti i analitičara na društvenim mrežama i u pojedinim medijima, mogu uočiti i sve glasniji pozivi upućeni ovakvoj srpskoj opoziciji, da napuste srpski parlament.  U ovom konkretnom slučaju, vladajuća većina odbila je pomenute amandmane uz obrazloženje da bi takvi predlozi „odstupili od cilja reforme“.

Reakcija Evropske unije

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog načina na koji su zakoni usvojeni i zbog njihovog mogućeg uticaja na nezavisnost pravosuđa. U ocenama evropskih institucija navodi se da bi izmene mogle predstavljati korak unazad u oblasti vladavine prava i da je proces donošenja bio ubrzan i netransparentan.

EU je najavila da će pratiti primenu zakona i njihov uticaj na obaveze koje Srbija ima u okviru pristupnih pregovora.

Šta sledi

Nakon objave u Službenom glasniku, zakoni će stupiti na snagu u zakonskom roku. Pravni stručnjaci očekuju da će njihova primena otvoriti nova pitanja o odnosu izvršne vlasti i pravosuđa, kao i o funkcionisanju specijalizovanih tužilaštava u narednom periodu.