Mađarska energetska grupa kupuje 56,15 odsto udela Gazprom Njefta u Naftnoj industriji Srbije; transakcija zavisi od regulatornih odobrenja, uključujući OFAC (kancelarija za kontrolu nad tuđom imovinom u okviru Ministarstva finansija SAD)

MOL Grupa potpisala je obavezujući Heads of Agreement sa ruskim Gazprom Njeftom o preuzimanju njegovog 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), čime bi mađarska kompanija postala većinski vlasnik i stekla kontrolna prava u jedinoj rafineriji u Srbiji – Pančevu.
Kako je saopšteno, završetak transakcije zavisi od ispunjenja više uslova, pre svega dobijanja potrebnih regulatornih saglasnosti, uključujući i odobrenje Kancelarije za kontrolu strane imovine SAD (OFAC), kao i nadležnih državnih organa u Srbiji.

Budimpešta, direkcija Mol/konline

Strateški značaj za energetsku stabilnost regiona

Iz MOL-a navode da bi preuzimanje NIS-a obezbedilo dugoročnu i stabilnu operativnost Rafinerije nafte Pančevo, kao i kontinuitet snabdevanja tržišta Centralne i Jugoistočne Evrope.
„Kao pouzdan regionalni snabdevač energijom, želimo da doprinesemo razvoju Centralne i Jugoistočne Evrope. Energetski suverenitet zemalja bez izlaza na more zahteva saradnju snažnih lokalnih rafinerija i jakih partnera“, izjavio je Žolt Hernadi, predsednik i generalni direktor MOL Grupe.
On je dodao da MOL vodi razgovore sa ADNOC-om, nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, o mogućem ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara, uz zadržavanje većinskog vlasništva i kontrole MOL-a.

Rok za zaključenje ugovora – mart 2026. godine

Heads of Agreement definiše ključne uslove budućeg kupoprodajnog ugovora, uključujući rokove za sprovođenje dubinske analize (due diligence) NIS-a i podnošenje zahteva regulatorima. Strane planiraju da konačni ugovor o kupoprodaji potpišu do 31. marta 2026. godine.

Rafinerija Pančevo – ključni energetski kapacitet Srbije

Rafinerija u Pančevu posluje od 1968. godine i predstavlja centralni stub energetskog sistema Srbije. Tokom poslednjih 15 godina prošla je kroz višefaznu modernizaciju, a sa kapacitetom prerade od oko 4,8 miliona tona godišnje, proizvodi goriva standarda Euro 5, uključujući dizel i benzin, kao i tečni naftni gas, petrohemijske proizvode, lož-ulje, bitumen i druge derivate.

Gazprom

Maloprodajna mreža i istraživački potencijal

NIS upravlja mrežom od gotovo 400 benzinskih stanica u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini, što se, prema MOL-u, uklapa u njegovu regionalnu i potrošački orijentisanu strategiju.
Kompanija takođe raspolaže značajnim portfoliom u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa – sa oko 173 miliona barela ekvivalenta nafte u 2P rezervama, dok dnevna proizvodnja u Srbiji premašuje 20.000 barela ekvivalenta nafte dnevno. NIS poseduje i istražne licence u Rumuniji i Bosni i Hercegovini.

Foto: NIS Gasprom neft NIN/DW/I.Petrović

MOL – regionalni energetski igrač sa snažnim integrisanim portfolijom

MOL Grupa je jedna od vodećih integrisanih energetskih kompanija u Centralnoj Evropi, sa poslovanjem u više od 30 zemalja i više od 25.000 zaposlenih. Njeno poslovanje obuhvata čitav lanac – od istraživanja i proizvodnje, preko prerade i logistike, do maloprodaje i petrohemije.
Grupa upravlja sa tri velike rafinerije (Mađarska, Slovačka i Hrvatska), ukupnog kapaciteta većeg od 20 miliona tona godišnje, kao i mrežom od preko 2.300 benzinskih stanica širom regiona. Posebno je snažna u segmentu petrohemije kroz kompaniju MOL Petrochemicals, dok u oblasti istraživanja i proizvodnje poseduje eksploataciona polja u Evropi, Bliskom istoku i Aziji.
Ulazak NIS-a u ovakav sistem značio bi njegovo jače vezivanje za regionalni energetski blok sa sedištem u EU, ali i gubitak dosadašnje specifične pozicije koju je imao kao kompanija sa dominantnim ruskim vlasnikom.

Koliko Srbija zaista odlučuje o sudbini NIS-a?

Formalno-pravno, Republika Srbija ostaje manjinski akcionar NIS-a, sa oko 29,87 odsto vlasništva, i zadržava određena prava kroz akcionarsku strukturu, upravne organe i nacionalnu regulativu u oblasti energetike.
Međutim, u suštinskom smislu, strateška kontrola nad NIS-om već godinama nije u rukama države Srbije. Još od privatizacije 2008. godine, ključne odluke – od investicione politike do upravljanja rafinerijom i međunarodnih partnerstava – donose većinski vlasnici.

Ako MOL preuzme udeo Gazprom Njefta, Srbija ne dobija dodatni upravljački uticaj, već samo novog većinskog partnera, ovog puta iz EU, uz potencijalno uključivanje treće strane poput ADNOC-a. Drugim rečima, država Srbija ne odlučuje o prodaji, već može samo da odobri ili ospori transakciju kroz regulatorni okvir, pre svega u delu zaštite tržišta, energetске bezbednosti i nacionalnih interesa.
Zato se ova promena vlasništva pre može tumačiti kao geopolitičko i tržišno preusmeravanje NIS-a, nego kao povratak kompanije pod jači domaći uticaj.