Sastanak Putina i američke delegacije večeras u Moskvi, otkriva duboke promene u američkoj diplomatiji i ambiciju stvaranja nove globalne arhitekture. Pored ukrajinskog sukoba, tema je i Trampov Odbor za mir, paralelna struktura UN. Da li će zvanična Moskva pristati iz sopstvene koristi?

Kremlj/Britannica

Sastanak koji je počeo pred ponoć i koji je trajao satima

U Senatskoj palati u Moskvi pre kratkog vremena završen je sastanak američke delegacije i ruskog lidera nešto iza 03 h po lokalnom vremenu, a nakon više od 3,5 sati trajanja. Samo vreme početka sastanka, Putinova spremnost na ovakav prijem gostiju pristiglih sa neposredno završenih susreta u Davosu – ukazuje na važnost trenutka i na ozbiljnost u pristupu, najverovatnije sve potkrepljeno prethodno primljenim pozitivnim signalima iz Trampovog štaba u Davosu.

Sa ruske strane sastanku su, pored samog Putina, prisustvovali i Putinov pomoćnik Jurij Ušakov, kao i Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika, što ukazuje da se razgovara o temama koje prevazilaze protokol i prelaze u domen strateških pitanja. Američku delegaciju listom jevrejskih sunarodnika, predvodio je Trampov lični prijatelj, Stiv Vitkof, pored Trampovog zeta Džareda Kušnera, te novog člana, Džoša Grunbauma.

Ko je Džoš Grunbaum i zašto je njegovo prisustvo važno?

Najveće iznenađenje večeri svakako je pojavljivanje Džoša Grunbauma, komesara Federalne službe za nabavke američke Uprave za opšte usluge (GSA). Grunbaum se nikada ranije nije pojavljivao u međunarodnim pregovorima, niti je deo spoljnopolitičkog aparata SAD. Njegovo prisustvo u delegaciji koja razgovara sa ruskim predsednikom predstavlja presedan.

Grunbaum je odrastao u ortodoksnoj jevrejskoj zajednici u Nju Džersiju, kao unuk preživelog iz Holokausta čija je porodica stradala u nacističkim logorima. Profesionalno je specijalizovan za investicije i javne nabavke, što ga čini potpuno atipičnim izborom za razgovore o bezbednosnim i geopolitičkim pitanjima.

Upravo ta atipičnost otvara prostor za tumačenje da američka delegacija više nije sastavljena od karijernih diplomata, već od ljudi iz ličnog kruga američkog predsednika. Grunbaum se tako pridružuje Vitkofu, Trampovom dugogodišnjem prijatelju i poslovnom partneru, kao i Džaredu Kušneru, zetu koji je već godinama neformalni arhitekta Trampove spoljne politike.

Bela kuća, Vašington

Neformalni akteri u formalnim pregovorima: Trampova nova diplomatija

Sastav delegacije jasno pokazuje da američki predsednik sve više zaobilazi zvanične institucije i oslanja se na ličnu mrežu lojalista. U diplomatskoj praksi ovakav pristup je gotovo nezabeležen. U pregovorima o najvažnijim globalnim krizama sada učestvuju ljudi koji nemaju diplomatsko, vojno ili bezbednosno iskustvo, već lične veze sa predsednikom.

Ovakav pristup može se tumačiti kao signal dubokog nepoverenja prema zvaničnom spoljnopolitičkom aparatu SAD. Tramp je više puta javno kritikovao Stejt department, obaveštajne službe i Pentagon, a sada se čini da je odlučio da ih potpuno zaobiđe u ključnim procesima. Time se stvara paralelna struktura moći – svojevrsna „Trampova duboka država“ sastavljena od prijatelja, članova porodice i poslovnih partnera.

Ovaj model diplomatije predstavlja i demonstraciju lične moći. Poruka je jasna: „Moji ljudi su moja snaga, institucije su samo nužno zlo.“ To je pristup koji menja način na koji se vode međunarodni odnosi i otvara pitanje dugoročnih posledica po globalnu stabilnost.

Bbc

Tema pregovora: Trampov „Odbor za mir“ i pokušaj stvaranja paralelne međunarodne organizacije

Jedna od ključnih tema sastanka, prema očekivanjima, jeste predlog američkog predsednika da Rusija učestvuje u njegovom „Odboru za mir u Gazi“, o čemu više možete saznati – ovde. Ovaj odbor je predstavljen kao inicijativa za rešavanje bliskoistočne krize, ali njegova struktura i ambicije ukazuju na mnogo širi cilj.

Ako bi najmoćnije države većinom podržale ovaj projekat, odbor bi mogao prerasti u svojevrsnu međunarodnu organizaciju – čineći tako paralelni sistem Ujedinjenim nacijama. Takav razvoj događaja značio bi povratak globalne politike u model u kojem velike sile odlučuju o svemu, dok su male države svedene na posmatrače bez realnog uticaja.

U analitičkom smislu, bio bi to oblik dasad najmodernijeg neokolonijalizma – sistem u kojem formalna suverenost postoji, a gde je stvarna moć koncentrisana u rukama samo nekoliko država i njihovih lidera. Trampov „Odbor za mir“ mogao bi postati – prvi korak ka takvoj arhitekturi.

Putin i Vitkof, Moskva/Ria

Moskva kao poligon za novu globalnu arhitekturu

Kada se objedine dva procesa – večerašnji sastanak u Moskvi i Trampova inicijativa u Davosu – postaje jasno da se pred našim očima nastoji formirati nova struktura međunarodnih odnosa. Američki predsednik gradi paralelni diplomatski sistem unutar SAD, gotovo u potpunosti  zasnovan na ličnim vezama, ne i na institucijama.

Rusija, suočena sa dugotrajnim sukobom i zapadnom izolacijom, spremna je da sasluša svaki predlog koji može promeniti globalnu dinamiku i ispuniti njena značajno skromnija očekivanja.

Ovaj se trenutak tako može posmatrati i kao formalni početak transformacije međunarodnog poretka – koji je takođe izmislio Zapad, upravo na primerima kontakt grupa i drugih neformalnih tela primarno isprobanih na primeru SFRJ.

Ako se Trampov model učvrsti, svet bi mogao ući u eru u kojoj se globalna politika vodi iza zatvorenih vrata, u krugu ličnih prijatelja i poslovnih partnera, dok formalne i nacionalne i međunarodne institucije postaju samo dekorativne zavese na prozorima velikih i moćnih.