Nada je postojala, čak i ubeđenje da ćemo sigurno proći u četvrtfinale ovog turnira, nažalost, izgleda da pad u igri sa Farskim ostrvima nije predstavljao slučajnost ili umor, već trend – Crnogorke u meču sa našim reprezentativkama, kao da su bile jedine na terenu, 33:17.

Pred oko 5.000 gledalaca u dvorani i sa sudijskim parom iz BiH, bilo je to pravo malo YU okupljanje na terenu. Nažalost, hepening se završio loše po nas, naše devojke kreću ka Beogradu umesto da su kao drugoplasirane ostale u Dortmundu, gde bi ih čekao četvrtfinalni duel Svetskog prevenstva u rukometu, a onda i mašta i nada za eventualni put i u Holandiju (Roterdam), na njegovo finale u čuvenoj Ahoj areni.

Međutim, ni za Crnogorke još nije sve rešeno. Da bi prošle dalje, neophodno je da Nemice ili pobede ili makar remiziraju sa Špankinjama, koje se takođe vraćaju kući. Ukoliko tako i bude, što je očekivano, i ako ne bude neprimerenih iznenađenja, s obzirom da su nemačke rukometašice izraziti favoriti u tom meču –  crnogorske „lavice“ nastavljaju da reperezentuju celokupan balkanski rukomet.

Šta je tu je, u složenim okolnostima koje su definitivne u našem društvu i koje, čini se, sada već postojano utiču na sve naše sportiste, ma gde se borili i u ma kom reprezentativnom formatu – „olovne“ i noge i ruke opterećene mislima i brigom, ne mogu imati polet niti davati bolje rezultate, pa kao nekada, izvlačiti maksimum iz sebe.

Ostajemo uz naše sportiste, bodrićemo ih i dalje, sporta će biti dokle i planete, okreće se planeta, okrenućemo se budućnosti valjda i mi sami.