Ruska vojska je juče, 26. januara, poprilično tiho i bez zvanične najave započela povlačenje iz vazdušne baze u blizini Kamišlija, grada u severoistočnoj Siriji sa većinskim kurdskim stanovništvom. Malo je poznato da Rusija, pored Tartusa i Hmejmima, ima i treću vojnu bazu upravo u Kamišliju, na aerodromu od strateškog značaja. Sirijski vođa Al‑Šaraa sutra putuje u Moskvu na sastanak sa Putinom.

Ruska vazduhoplovna baza Kamišli, severoistok Sirije/Ria

Najava povlačenja samo u određenim medijima i moguća politička pozadina

Pre pet dana, 22. januara, ruski list Kommersant objavio je da bi prelazna vlada Sirije mogla zatražiti od Rusije da napusti jednu od svoje tri vojne baze u zemlji, upravo aerodrom u Al-Kamišliju. Najnoviji događaji na terenu ukazuju da se taj scenario već realizuje, makar i u ograničenoj formi.

Prema dostupnim informacijama, nekoliko ruskih transportnih aviona sletelo je u Kamišli radi dislociranja vojnog osoblja i opreme ka glavnoj ruskoj vazduhoplovnoj bazi Hmejmim, na sirijskoj sredozemnoj obali.

Povlačenje se sprovodi po dogovoru i u koordinaciji sa novim sirijskim vlastima, a prema pojedinim izvorima i uz koordinaciju sa američkom vojskom stacioniranom u provinciji Al-Hasakah.

Rusko Ministarstvo odbrane se do ovog trenutka nije zvanično oglasilo povodom ovih navoda.

U isto vreme, sirijski predsednik Ahmed al-Šaraa sutra, u sredu, putuje u zvaničnu posetu Moskvi, gde bi trebalo da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Biće to njegova druga poseta ruskoj prestonici u razmaku od svega tri meseca.

Ahmad al-Šaraa/aa

Poseta Moskvi nakon prelomnih događaja na severoistoku

Ova poseta dolazi nakon ključnih događaja sredinom januara na severoistoku Sirije, kada su sukobi između kurdskih snaga i sirijske vojske rezultirali time da su snage pod komandom Ahmada al-Šare preuzele kontrolu nad čitavim provincijama Raka i Deir Ezor, kao i nad velikim delovima Alepa i Hasake.

Time je sirijska vlada značajno učvrstila svoju poziciju na terenu i promenila odnos snaga u tom delu zemlje.

Kontinuitet sirijsko-ruskih odnosa

Sredinom oktobra prošle godine Ahmad al-Šaraa je već boravio u Moskvi, i to u pratnji više ministara. Tada su razgovori bili usmereni na jačanje saradnje u oblasti ekonomije, energetike i bezbednosti hrane, uz naglašavanje važnosti stabilnosti u Siriji i regionu, kao i nastavka istorijskog partnerstva dve zemlje.

Krajem oktobra, 31. u mesecu, i sirijski ministar odbrane, general-major Marhaf Abu Kusra, predvodio je drugu delegaciju u trodnevnoj zvaničnoj poseti Rusiji. Razgovori su se tada vodili o jačanju bilateralne vojne saradnje, razmeni iskustava u obuci i drugim oblastima odbrambene politike.

Ahmad al-Šaraa, Donald i Melanija Tramp, Vašington

Trend legitimizacije trenutne sirijske vlasti i sveopšti balans velikih sila

Kontinuitet legitimizacije neizabranog Al-Šaraa se očigledno nastavlja. Al-Šaraa je bio i kod Trampa, što ukazuje da su obe sile zainterersovane za kakvu-takvu stabilizaciju u Siriji, svako iz svojih razloga i zbog svojih trupa u toj zemlji, ali i da veruju da Al-Šaraa ima dovoljno snage i uticaja da u dobrom delu oblikuje novu sirijsku stvarnost.

Poseta Moskvi, druga u razmaku od 3 meseca, upućuje na plan za dalje dogovore. Nije neočikavo da  na krilima uspeha svoje vojne organizacije, Al-Šaraa želi i samostalnije vladanje u Siriji i kapitalizaciju svojih vojnih dobitaka na terenu.

Iako sirijskom vođi svakako treba dobar odnos sa najbitnijim igračima na svetskoj sceni, ali i u regionu, gde već ima značajnu podršku S.Arabije i UAE, moguće je da će nekoj strani ipak biti bliži – američkoj posebno.

Razlozi za tako nešto mogu biti višestuki – od bolje finansijske ponude, preko lične sigurnosti, do političke podrške njegovoj grupi. U Vašingtonu su ga zajedno primili Melenija i Donald Tramp, što je  neverovatno samo onima koji još uvek veruju u moral i načela velikih zapadnih sila, posebno zato jer se radi o osvedočenom teroristi.

Za sada, konkretni razlozi organizacije još jednog susreta sirijskog vođe i ruskog lidera, ostaju nepoznanica. Rusija zbog ozbiljnog vojnog i ekonomskog angažovanja u Ukrajini, nije u mogućnosti otvarati nove frontove, ali istovremeno jeste vitalno zaintersovana za očuvanje svojih strateških baza u sirijskom sredozemlju. Na drugoj strani su SAD, koje nastoje da oslabe Rusiju gde god je to moguće i tako joj naruše mukom stečenu reputaciju globalne sile. A to je SAD-u važno, posebno u kontekstu BRIKS-a.

Da li će u tome i uspeti, barem kada je Bliski istok u pitanju, saznaćemo vrlo brzo.