Johanesburg je 22. i 23. novembra 2025. bio domaćin istorijskog samita G20, prvog ikada održanog na afričkom tlu. Pod predsedavanjem Južnoafričke Republike, lideri najvećih svetskih ekonomija okupili su se kako bi raspravili globalne izazove i položaj Globalnog juga u međunarodnim odnosima.

Samitu su prisustvovali predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa, predsednik Brazila Lula da Silva, premijer Indije Narendra Modi, premijer Kine Li Ćijang, premijer Japana Sanae Takači, predsednik Francuske Emanuel Makron, kancelar Nemačke Fridrih Merc, premijerka Italije Đorđa Meloni, premijer Kanade Mark Karni, premijer Australije Entoni Albaneze, predsednik Indonezije Prabovo Subijanto, predsednik Južne Koreje Li Džae-mjung, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, premijer Ujedinjenog Kraljevstva Kir Starmer, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta.

Samitu nisu prisustvovali predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Argentine Havier Milei i predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum. Umesto njih, zemlje su poslale svoje predstavnike: Kinu je predstavljao premijer Li Ćijang, Rusiju ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, Argentinu ministar spoljnih poslova Pablo Kirno, a Meksiko ministra iz kabineta predsednice Šejnbaum. Nigeriju je predstavljao potpredsednik Kašim Šetima, jer predsednik Bola Tinubu nije mogao da prisustvuje.

Johanesburg

Deklaracija iz Johanesburga

Na samitu je usvojena Deklaracija lidera G20, konsenzusom svih prisutnih članica. U tekstu deklaracije naglašena je posvećenost međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija, kao i filozofiji ubuntu (Ubuntu je afrička filozofija koja znači „čovečnost“) koja ističe i povezanost država i naroda kroz poruku „Ja sam jer mi jesmo“.

Deklaracija se bavila globalnim izazovima poput klimatskih promena, prirodnih katastrofa, terorizma i ekonomske nejednakosti, a poseban akcenat stavljen je na položaj Globalnog juga, uključujući reformu Saveta bezbednosti UN radi veće zastupljenosti Afrike, Azije i Latinske Amerike. Dokument je naglasio i važnost žena i devojaka kao nosilaca mira i razvoja. Održan je i veliki broj bilateralnih sastanaka, a ono što je posebno značajno jeste da odsustvo druge najveće ekonomije sveta nije značajnije poremetilo namere organizatora, ali i učesnika koji su svoju deklaraciju i doneli na pomenut način – kosenzusom.

Zaključci samita

Lideri su se složili da je neophodno jačati saradnju u borbi protiv klimatskih promena i katastrofa koje disproporcionalno pogađaju male ostrvske države i najsiromašnije zemlje. Terorizam je osuđen u svim oblicima, uz poziv na mirno rešavanje sukoba. Naglašena je potreba za reformom globalnih institucija, uključujući Ujedinjene nacije i međunarodne finansijske mehanizme, kako bi se obezbedila pravednija raspodela resursa i veća uključenost zemalja u razvoju. Ukoliko bi se ovi dogovori realizovali na terenu i u stvarnosti, to bi bio snažan podsticaj i korak u pravom smeru – bez obzira na američki pokušaj minimiziranja i samita, ali i svih učesnika, po uobičajenom amreičkom sisemu iz perioda unipolarnosti – bez nas to ne važi.

Bela kuća, Vašington

Bela kuća protiv Deklaracije G20 i odbacivanje dokumenta

Deklaracija G20, usvojena 23. novembra 2025. u Johanesburgu, naglašava multilateralizam, klimatske promene, solidarnost i jačanje uloge Globalnog juga. Međutim, Sjedinjene Američke Države, koje su bojkotovale samit, odbile su da je priznaju. Zvaničnici Bele kuće saopštili su da je Južna Afrika iskoristila svoje predsedavanje kao oružje, te da je i nametnula tekst bez američkog učešća. Propustili su tom prilikom da navedu činjenicu da su imali otvoren poziv za učešće, uključujući i participaciju u vezi sa usaglašavanjem i donošenjem zajedničke deklaracije. Umesto toga, odlučili su se za svojevrsni narcisoidni pristup, ne bez razloga.

Naime, Tramp i njegova administracija birana po njegovom ukusu, na svaki način nastoje izdvojiti SAD iz bilo koje vrste kolektiviteta, a posebno iz onog koji bi uticao na bilo kakvo ograničavanje američkih privredni (proizvodnih) potencijala, te uvećanja troškova krupnom kapitalu na implementaciji bilo kakvih međunarodnih odluka, posebno onih koji su i najskuplji – ekoloških.

Neprimereni komentari i širi kontekst

U izjavi portparolke Bele kuće Karoline Leavtt, predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa j i širi kontekste optužen da je „blebetao“ protiv SAD i predsednika Donalda Trumpa. Ovakav izraz, neuobičajen u diplomatskom rečniku, izazvao je šire osude i dodatno zaoštrio odnose između Vašingtona i Pretorije.

Američki bojkot samita bio je potpun – nijedan zvaničnik nije učestvovao u pregovorima, a SAD su poslale samo predstavnika ambasade u Pretoriji na završnu ceremoniju, jer je to protokolarna obaveza. Trumpova administracija je navela da Deklaracija koristi jezik o klimatskim promenama i međunarodnom dugu koji je „neprihvatljiv“ za SAD. Bela kuća je najavila da će „vratiti legitimitet“ G20 sledeće godine, kada SAD preuzmu predsedavanje.

Reakcije drugih članica

Uprkos američkom protivljenju, Južna Afrika je istakla da je postignut „preovlađujući konsenzus“ među ostalim članicama. Argentina se u poslednjem trenutku povukla iz pregovora (argentinski predsednik je prilikom nedavne posete Beloj kući dobio Trampovo obećanje za pomoć uzdrmanoj argentijskoj privredi i investicije u vidu više desetina milijardi $), verovatno zbog telefonskog poziva preko Atlantika, ali je ipak njen ministar Pablo Kirno naglasio da zemlja ostaje posvećena duhu saradnje. Deklaracija je konačno usvojena, a predsednik JAR, Siril Ramafos, poručio je da „bojkot ne može zaustaviti proces“.

Dok većina članica vidi samit G20 u Johanesburgu kao istorijski trenutak, posebno za Globalni jug, odsustvo SAD i pomenuta retorika otisnuli su svojevrstan “prljav trag” na ovom samitu.

Ali, zar je to nešto novo kada su SAD i njen trenutni predsednik u pitanju?