Vašington pauzira finansiranje usred optužbi za zloupotrebu humanitarne pomoći i rastućih geopolitičkih tenzija

Zemlju koja je odavno potpuno iscrpljena tridesetogodišnjim unutrašnjim sukobima, pogodila je još jedna nevolja. Sjedinjene Američke Države privremeno su zaustavile svu pomoć somalijskoj saveznoj vladi nakon optužbi da su zvaničnici u Mogadišuu opljačkali i razrušili  skladište Svetskog programa za hranu (WFP) i nezakonito prisvojili blizu 80 tona humanitarnih zaliha namenjenih najugroženijim građanima.

Odluka dolazi u trenutku kada se Somalija suočava sa ubrzanim pogoršanjem krize hrane. Procene pokazuju da bi preko 4 miliona ljudi moglo da ostane bez pristupa hrani zbog suše koja se širi i očekuje se da će se dodatno pogoršati u narednim mesecima.

Ministarstvo spoljnih poslova SAD

Stejt department: „Neprihvatljivo postupanje somalijskih zvaničnika“

U saopštenju objavljenom na platformi X, Stejt department je naveo da je „duboko zabrinut“ zbog informacija da su somalijski zvaničnici uništili skladište WFP-a koje finansiraju SAD i preuzeli doniranu hranu bez odobrenja.

Administracija predsednika Donalda Trampa naglasila je da vodi „politiku nulte tolerancije“ prema rasipanju i preusmeravanju humanitarne pomoći.

Skladište se nalazilo u lučkom području Mogadiša i čuvalo specijalizovanu hranu za neuhranjene trudnice, dojilje i decu.

Somalijke vlasti: „Hrana nije uništena, sve je pod kontrolom WFP-a“

Somalijska vlada priznala je da je objekat srušen, ali tvrdi da nijedna zaliha nije uništena niti opljačkana. Prema njihovim navodima, sva roba ostala je pod nadzorom WFP-a, što je potvrdila i sama organizacija.

Incident se dogodio usred velikih radova na proširenju i modernizaciji luke Mogadiša, uključujući otvaranje novog kontejnerskog terminala koji bi trebalo da udvostruči kapacitete za pretovar tereta.

Somalijske izbeglice, foto: Ali Ebubekir Tokcan/Anadolu

Američka pomoć ključna za opstanak humanitarnih programa

SAD su decenijama najveći bilateralni donator Somalije. Samo u fiskalnoj 2023. godini obavezale su se na 1,2 milijarde dolara humanitarne i razvojne pomoći, dok je u 2024. ta brojka iznosila 420 miliona dolara.

Dodatno opterećenje – američki vazdušni udari u Somaliji

Ovaj sadašnji finansijski zastoj dolazi u trenutku kada su odnosi Vašingtona i Mogadiša ionako napeti. Naime, u proteklim mesecima SAD su po naredbi Donalda Trampa izvele više vazdušnih udara na položaje militantne grupe Al-Šabab. Somalijska vlada upozorava da SAD takve operacije ne mogu izvoditi svojevoljno i bez odobrenja lokalnih vlasti, te da moraju biti bolje koordinisane naglašavajući da civilne žrtve među običnim stanovništvo koje su rezultat vojnih udara SAD – dodatno potkopavaju poverenje u partnerstvo sa SAD.

Glavni grad Somalije, Mogadiš

Šta je Somaliland i zašto je postao geopolitičko žarište

Pored svega što pogađa Somaliju, dogodio joj se i njihovo, uslovno rečeno, „Kosovo“, odnosno – Somalilend. Somalilend je region na severozapadu Somalije koji se 1991. godine jednostrano proglasio nezavisnom državom. Ima površinu od oko 176.120 km² i populaciju od 4 do 4,5 miliona ljudi.

Funkcioniše kao de facto država sa sopstvenom vladom, vojskom, valutom i institucijama, ali nije međunarodno priznat. Nijedna država članica UN – uključujući Izrael – nije zvanično priznala Somaliland kao nezavisnu državu, iako Izrael održava diplomatske odnose sa otcepljenim delom Somalije.

Mada su se krajem 2025. godine pojavile tvrdnje i političke spekulacije da bi Izrael mogao da prizna Somaliland, izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova dosad nije objavilo takvu odluku. Posete izraelskih zvaničnika regionu tumačene su kao diplomatsko sondiranje, ali ne i kao priznanje.

Somalijska vlada svaki pokušaj jačanja međunarodnog statusa Somalilanda vidi kao direktnu pretnju teritorijalnom integritetu, pa su čak organizovani i skupovi u Mogadišu protiv Izraela i Netanjahua i njihovog narušavanja integriteta Somalije.

Vašington traži „korektivne mere“

SAD poručuju da će nastavak pomoći zavisiti od toga da li će somalijska vlada preuzeti odgovornost za „neprihvatljive postupke“ i preduzeti odgovarajuće mere kako bi se sprečile zloupotrebe humanitarnih zaliha.

Još nije jasno šta se tačno očekuje od Mogadiša, niti koliko bi obustava mogla da potraje.

Moguća glad u Somaliji je tako u američkom krilu, a ishod ovog spora može da utiče ne samo na humanitarne programe, već i na širi  bezbednosni problem, jer bi posledice duže obustave pomoći samo dodatno destabilizovale ionako „tanku“ trenutnu stabilnost na rogu Afrike. A on ima strateški položaj u Adenskom zalivu, na ulazu u Crveno more i u blizini najvažnijih energetskih (brodski transport nafte i gasa) i trgovinskih ruta.