Presuda Berlinskog regionalnog suda od 22. decembra 2025. godine, kojom je odbijen zahtev VinFast Germany GmbH (nemačka podružnica vijetnamskog automobilskog giganta u vlasništvu vijetnamskog tajkuna bliskog tamošnjem režimu) protiv novinara Le Trung Khoa – dokazuje da evropski pravni sistemi imaju jasne mehanizme zaštite slobode izražavanja.

Sud je ne samo odbacio krivičnu tužbu protiv novinara, već je naložio kompaniji da snosi sve troškove postupka. Ovo je signal da u Evropi „lawfare“ (pravni rat ili pravna represija) – zloupotreba pravnih instrumenata radi gušenja kritičkog glasa – ne prolazi kroz filter pravičnosti. Bar ne na zapadu kontinenta.

Vijetnam – kriminalizacija satire kroz tehnologiju

Dok je u Nemačkoj pravni štit odbranio novinara, u Vijetnamu se paralelno odvija drugačiji scenario. Vrhovno narodno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv optuženog Khoa, pozivajući se na član 117 krivičnog zakona, koji predviđa kazne i do 20 godina zatvora. Optužbe se oslanjaju na tvrdnje da je koristio AI i deepfake tehnologiju za falsifikovanje glasova i likova partijskih lidera. Time se politička satira – jedan od temelja modernog novinarstva – pokušava redefinisati kao „kriminalna aktivnost“.

Transnacionalna represija – dvostruka strategija režima

Khoaov slučaj pokazuje kako režim kombinuje dva fronta:

• Međunarodni – korišćenje advokatskih firmi i skupih parnica da iscrpi resurse i reputaciju novinara u inostranstvu.
• Domaći – oslanjanje na bezbednosni aparat i tehnološki zasnovane optužnice da se satira predstavi kao pretnja državi.

Ova kombinacija je primer i transnacionalne represije, u kojoj granice između unutrašnje kontrole i spoljnog pritiska – nestaju. Progon je tako moguć svuda, a podsticanje ne destimulaciju kritike i obeshrabrivanje – imperativ.

Lekcija za globalni medijski pejzaž

Presuda u Berlinu je izuzetno važna pobeda za slobodu izražavanja, ali istovremeno otkriva i brutalnost informacionog ratovanja u eri veštačke inteligencije.

• Evropa pokazuje da pravni sistemi mogu da zaštite novinare od korporativnih pritisaka.
• Vijetnam demonstrira kako režimi koriste strah i od tehnologije da legitimizuju gušenje svakog kritičkog glasa.

Poruka je jasna: pravni štitovi poput zapadnih jesu neophodni, ali su uglavnom i nedostupni u autokratskim sistemima. U svetu gde se pravo i tehnologija pretvaraju u oružje, novinari i aktivisti ostaju izloženi dvostrukom pritisku – finansijskom iscrpljivanju ako su u inostranstvu, i krivičnom progonu ako su kod kuće.