Požar u Hong Kongu u proteklih 70 godina,  najsmrtonosniji je požar u gradu, a koji je 26. novembra zahvatio stambeni kompleks Vang Fuk u Tai Pou – otvorio je brojna i krajnje ozbiljna pitanja o propustima u nadzoru i mogućoj korupciji u građevinskom sektoru. Prema zvaničnim podacima koje prenose kineske agencije, broj žrtava dostigao je 151, dok se više desetina ljudi i dalje vodi kao nestalo. Ovaj događaj, navodi kineska državna agencija Xinhua, nije posledica slučajnosti, već kombinacija neispravnih materijala, ignorisanih upozorenja i neadekvatnog nadzora nad renoviranjem kompleksa.

Korišćeni zapaljivi materijali skriveni od inspektora

Rezultati istrage koje su objavili China Daily Hong Kong Edition i SCMP otkrivaju da je izvođač radova, nakon tajfuna koji je oštetio originalnu zaštitnu mrežu, kupio 2.300 rolni nekvalitetnog materijala, po ceni upola nižoj od standardne.

Inspekcija je utvrdila da  je 7 od 20 testiranih uzoraka nije ispunilo minimalne protivpožarne standarde, kao i da je zapaljiva mreža postavljana na teško dostupne delove skela, dok je mali broj ispravnih rolni ostavljan u prizemlju – upravo tamo gde nadzor najčešće prolazi. Prema istražiteljima, ovaj obrazac ukazuje na namernu prevaru s ciljem da se poveća profit, uz svesno žrtvovanje bezbednosti oko 4.600 stanovnika kompleksa. Ubrzano širenje požara dodatno je podstakla poliuretanska pena korišćena kao izolacija, dok protivpožarni alarmi, prema podacima uprave Hong Konga, u većini zgrada – nisu bili funkcionalni.

Dodatne analize ukazuju na “efekat spoljašnjeg dimnjaka”

Stručne analize požara, uključujući i tehničke prikaze požarnih eksperata, ukazuju da je ključnu ulogu u širenju vatre odigrao tzv. spoljašnji efekat dimnjaka. Zapaljiva zelena građevinska mreža, postavljena preko bambusovih skela, formirala je vertikalni kanal koji je funkcionisao kao ogroman dimnjak – gurajući plamen nagore ogromnom brzinom. Zbog toga se vatra proširila praktično celom visinom kule, zahvatajući više od 30 spratova za izuzetno kratko vreme.

Dodatni akceleratori bili su poliuretanska pena, stiropor i PVC paneli, koji se pod visokim temperaturama tope i gore eksplozivno, proizvodeći gust, toksičan dim. Kada je toplota spolja dostigla kritične vrednosti, prozorima je počelo da puca staklo, pa su se plamen i vreli gasovi uvukli u stanove, omogućavajući da se požar razvije i iznutra i spolja. Ovakav obrazac karakterističan je za katastrofalne požare na visokim zgradama poput londonske Grenfell Tower tragedije, navode stručnjaci.

Stanari mesecima upozoravali – nadležne službe odbacile rizik

Hongkonški mediji ukazuju da su stanari još u septembru 2024. prijavljivali jak miris hemikalija, sumnjivo lagane i tanke mreže na skelama, kao i neispravne alarme i česte kratke spojeve u instalacijama.

Međutim, Ministarstvo rada Hong Konga ocenilo je da je rizik od požara „relativno nizak“, što je sada predmet oštrih kritika stručnjaka i javnosti.

Istraga ušla u fazu hapšenja, ali još uvek ne i među političarima

Prema informacijama Xinhua News Agency i Reutersa, do sada je privedeno 13 osoba – svi iz privatnog sektora direktori građevinskih kompanija, podizvođači radova, konsultanti zaduženi za nabavku materijala.

Nijedan politički zvaničnik, administrator distrikta ili službenik zadužen za izdavanje dozvola, nije uhapšen, niti je zvanično označen kao osumnjičeni.

Prema navodima ICAC-a (Independent Commission Against Corruption), istraga je „aktivna i proširuje se“, ali još nema dokaza da je neko iz javnih službi direktno povezan sa izdavanjem dozvola u kontekstu koruptivnih radnji.

Ipak, više stručnjaka koje citira China Daily HK smatra da ignorisanje ranijih prijava ukazuje na „sistemski problem nadzora“, te da će upravo taj segment verovatno postati fokus naredne faze istrage.

Javni pritisak raste, aktivisti pritvarani

Tragedija je izazvala kolone građana koji kilometrima ostavljaju cveće i poruke. Međutim, istovremeno, hongkonške i kineske službe upozoravaju na „neutemeljene spekulacije“ na mrežama.

Prema izveštajima SCMP-a, mladi aktivista koji je pokrenuo peticiju za nezavisnu istragu  koja je označena kao pretnja nacionalnoj bezbednosti – priveden je zbog „podsticanja pobune“, što je otvorilo nova pitanja o slobodi govora tokom krize.

Institucije na ispitu – ko štiti sistem, a ko treba da štiti građane?

Požar u Vang Fuk-u razotkrio je duboke strukturne slabosti jednog od najuređenijih gradova Azije. Iako su prvi osumnjičeni iz privatnog sektora već privedeni, šira slika, uključujući propuste inspekcija i moguće političke odgovornosti – tek treba da bude ispitana.

Slučaj je postao više od požara: postao je ogledalo poverenja u institucije Hong Konga, njihov nadzor, transparentnost i sposobnost da se izbore sa korupcijom koja ovog puta nije bila samo administrativni propust, već pitanje života i smrti.

Paradoks ovog slučaja ogleda se u tome da su prijavljivani problemi sa ovim građevinskim projektom bili dobro poznati mnogo pre 2025. godine – požar je bio očekivana posledica, a ne početak lošeg upravljanja. Međutim, nakon brojnih pritužbi stanovnika, julu 2024. godine, menadžment Vang Fuk zatražilo je da njegovi stanovnici plate 330 miliona hongkonških dolara (oko 42 miliona dolara) za renoviranje, zahtevajući od svakog domaćinstva da plati 160.000 do 180.000 hongkonških dolara (oko 20.000 do 23.000 dolara) u roku od šest meseci. Ovaj iznenadni finansijski teret pogurao je stanovnike Vag Fuka da u krenu i u javno obraćanje i proteste, ali su brzo potisnuti i njihov glas je voljom zvaničnika ostao prigušen.

Istorija se ponavlja?

Požar u Hong Kongu podseća na požar u Urumki 2022. godine. Požar u Urumki izazvao je smrt 10 ljudi, dok je devet povređeno, a neki od stradalnika – nisu mogli da pobegnu zbog politike kovid-zaključavanja u to vreme.

Video objavljen na internetu pokazao je stanovnike zarobljene unutra kako plaču čekajući da im se otvore vrata, otkrivajući kako je zgrada bila zaključana pod uslovima ograničenjima kontrole bolesti. Čak su i vatrogasna vozila bila blokirana barijerama za kontrolu pandemije.

Danas to deluje kao naučna fantastika ili noćna mora, kao kakav film koji se nije događao u stvarnosti. A jeste.

Portparol tamošnje (lokalne) vlade kasnije je tvrdio da je tragedija nastala zbog „slabe samozaštite i sposobnosti samospasavanja nekih stanovnika“, i bila je to izjava koja je izazvala „Revoluciju A4“- najveći društveni pokret u Kini od ustanka na Trgu Tjenanmen 1989. godine. Međutim, pokret je brzo potisnut, učesnici su pohapšeni, povezane vesti na kineskim društvenim medijima su izbrisane, pa su čak  i javni spomenici, s tim u vezi, zabranjeni.

Hong Kong sada prati upravo isti ciklus – ne rešava probleme, već cilja na ljude koji govore o njima. Džon Li, izvršni direktor Hong Konga, branio se tokom krize u potpunosti odbacujući kritike propusta u svetlu njegovog obećanja da će voditi Hong Kong „od haosa do reda“. Iako je tragedija još uvek potpuno nerešena i čekaju se rezultati istrage i utvrđivanje odgovornosti mnogih, Li insistira da se izbori za tamošnje Zakonodavno veće moraju nastaviti po planu.

Izbori za Zakonodavno veće će se održati prema rasporedu, jer „doprinose reformi nakon požara“, istakao je Li, potvrdiviši juče da će se izbori za Zakonodavni savet održati 7. ovog meseca, onako kako je planirano, i da neće biti odloženi zbog tragedije u Vang Fuku. Jedino što je obećao jeste da će vlada Hong Konga osnovati nezavisnu komisiju koja će istražiti pitanja vezana za požar.

Uz duboko poštovanje prema svim žrtvama, tragični događaji ovog obima služe kao opomena da svako društvo plaća visoku cenu onda kada sistem zakaže, a odgovornost ostane bez odgovora.

A korupcija ubija, nesumnjivo je to potvrdio i ovaj tragičan slučaj Hong Konga. I nastaviće to da čini, sve dok svako društvo unutar svog sistema ne postigne konsenzus oko onoga što je neizostavno kako se tako nešto više događalo ne bi.