Republikanci su na prvu ovogodišnju konvenciju uoči vanrednih (midterm) izbora stigli u Dalas spremni da svojim biračima prodaju poresku reformu, refundacije i štedne račune vredne stotine milijardi dolara. Otišli su odatle sa obećanjem da će, ako zadrže kontrolu nad Kongresom, iz državne kase, odnosno "od prihoda od carina" kako prenose tamošnji mediji, isplatiti još čitav bilion dolara direktno na ruke Amerikancima.

Trampovo obećanje: pet hiljada dolara za glasove

"Pet hiljada dolara za svakog odraslog", izjavio je predsednik Tramp u četvrtak, najavljujući da bi takozvana "Trampova dividenda" bila isplaćena građanima ukoliko Republikanska partija zadrži kontrolu nad Kongresom na izborima u novembru.

"Ako nas održite na vlasti i dozvolite nam da nastavimo da radimo ove stvari, deo koristi od ovog neverovatnog bogatstva koje stvaramo pripašće i vama", poručio je potpredsednik Vens u obraćanju Foksu.

Iako put ove isplate do stvarnog zakona deluje gotovo nemoguć, predsednik je republikanskim kandidatima na terenu ostavio utisak da bi to ipak mogao da sprovede mimo Kongresa. Deo stranke tvrdi da bi ček od 5.000 dolara bio finansiran prihodima od carina — uprkos tome što bi trošak takve isplate daleko premašio sve što je država od carina do sada naplatila. Kongresmen Badi Karter iz Džordžije, koji je 2021. godine bio protiv čeka od 1.400 dolara u vreme pandemije, sada opravdava ček od 5.000 dolara time što je "ljudima potreban novac u džepu".

Pozajmljena retorika levice, prekrojena za desnicu

Republikanci su na konvenciji obećali obračun sa "velikom tehnologijom" i "velikim osiguravajućim kućama" — izraze koji su donedavno bili zaštitni znak levice, a sada ih koristi i nekadašnji demokrata Robert Kenedi Mlađi, danas jedna od vodećih figura MAGA pokreta. Kongresmen Derik Van Orden iz Viskonsina hvalio se ulaganjem u državni Medicaid sistem i najavio "Veliki američki zdravstveni plan" koji bi trebalo da zameni Obamakea — detalji tek slede. Vensova poruka je bila jasna: "Zaista smo se obračunali sa velikom farmaceutskom industrijom i snizili cene lekova."

Ista logika ponovila se i oko snižavanja cena lekova, inicijative koju su prvobitno predložili demokrate, a koju su republikanci sada prekrstili u "TrumpRx" i predstavili kao sopstvenu zaslugu, dok su istovremeno napadali "komunizam". Kongresmenka Ana Paulina Luna iz Floride predvodila je aplauz za zabranu "insajderske trgovine u Kongresu" — popularnu nadstranačku ideju iz koje su demokrate praktično isključene, pošto je verzija zakona koju je Predstavnički dom usvojio izuzela izvršnu vlast, što je za demokrate bilo neprihvatljivo.

"Radnička" poreska reforma — za koga zapravo?

Najviše prostora na konvenciji dobio je takozvani "Poreski rez za radne porodice" — rebrendirana verzija postojećeg poreskog zakona koji donosi olakšice radnicima na napojnicama, prekovremeni rad i porodicama sa decom. Glasač koji bi izbornu kampanju pratio tek od srede ne bi ni saznao da isti zakon donosi i poreske olakšice za korporacije i najbogatije građane. "Milijarderi ne rade za napojnice, niti im plata stiže u vidu bakšiša", primetio je Donald Tramp Mlađi, ne pominjući drugu polovinu zakona.

Demokrate: ovo je mito, ne poklon

Demokrate su Trampovu ponudu dočekale podsmehom — od uočljivog odsustva većine republikanskih kandidata iz "ljuljajućih" okruga, do praznog reda sedišta koji je predsednik na bini pravio da ne primeti. Najviše kritika, ipak, izazvao je upravo najavljeni ček od 5.000 dolara. Kongresmen Džejson Kro iz Kolorada podsetio je da je Tramp i ranije najavljivao isplate od carina i dividendi građanima, a da do njih nikada nije došlo.

"Rekao je da će dati 5.000 dolara odraslim Amerikancima ako ponovo izaberu republikance u Kongres, a to je mito", izjavio je Kro. "To nije u redu. Da je bilo koji demokratski predsednik rekao nešto makar približno tome, izgubili bi razum. Zato je pogrešno, i Amerikanci to znaju."

Iza spora o pet hiljada dolara krije se, u suštini, priznanje da su republikanci napustili staru štedljivu retoriku i u potpunosti prigrlili populizam kakav su nekada preziru: anticorporativnu retoriku, ograničenja stranog vlasništva nad stambenim fondom, carine koje sindikati podržavaju češće nego što bi se očekivalo, i deficite kojih se više niko u stranci ne stidi. Ono što je 2016. godine odbijalo krupne donatore, danas više nikoga u partiji ne brine — na konvenciji u Dalasu svaki komad zidnog platna prekrivao je Trampov lik, a krupni novac nikuda nije otišao.

Ako republikanci izgube izbore za dva meseca, objašnjenje će biti jednostavno: poskupljenje života i rat u Iranu koji je podigao cene goriva teže će odjeknuti kod birača nego poreske olakšice koje su odavno potrošene. Ono što iz Dalasa ipak ostaje jasno jeste da je Trampova stranka spremna da obeća gotovo bilo šta — uključujući i ček sa njegovim potpisom — samo da zadrži vlast.