Scripps News

Promena zastava, gašenje signala i presretanje u Karibima – nova faza rata sankcijama

Američke vlasti su poslednjih dana intenzivirale operacije protiv takozvane „flote iz senke“ – mreže tankera povezanih sa Rusijom i Venecuelom, koji služe za zaobilaženje međunarodnih sankcija i ilegalni transport nafte. U nekoliko koordinisanih akcija, više brodova je presretnuto i zaplenjeno u međunarodnim vodama, pre svega u Karipskom moru.

Američki napad na tanker „flote iz senke“/SAD MUB/Rojters

Lažne zastave, brodovi bez identiteta i gašenje AIS sistema – nestajanje sa radara

Zaplenjeni tankeri, među kojima se posebno izdvaja Olina (ranije Minerva M), koristili su česte promene imena i zastava kako bi prikrili vlasništvo i poreklo tereta.

U praksi, brodovi su plovili pod zastavama država koje nisu imale stvarnu kontrolu nad njima, poput Gvajane, Paname ili Istočnog Timora, što je i poslednji slučaj kada je posada shvativši da je postala meta – promenila zastavu i postavila rusku u nadi da se SAD neće odlučiti na dovršetak započete akcije. Takođe, ovi brodovi su u pojedinim slučajevima su i faktički bili bez obavezne važeće registracije.

Ključna taktika „flote senki“ bilo je isključivanje AIS transpondera – sistema koji emituje lokaciju broda. Time su tankeri danima, pa i nedeljama, nestajali sa pomorskih mapa, posebno tokom utovara nafte i prelaska osetljivih zona. Upravo takvo ponašanje bilo je jedan od glavnih osnova za njihovo označavanje kao sankcionisanih plovila.

Maršal RF

Gde su presretnuti i koja je poruka ovakvog načina sankcionisanja

Većina brodova, uključujući Olinu, presretnuta je daleko od obale SAD, u međunarodnim vodama Karipskog mora, ovaj put u blizini Trinidad i Tobaga, dok su drugi zaustavljeni tokom pokušaja prelaska Atlantika. Operacije su sprovedene bez incidenata, uz učešće američke Obalske straže i snaga Južne komande SAD.

Američki zvaničnici poručuju da je cilj ovih akcija razbijanje logističke mreže koja omogućava finansiranje sankcionisanih režima, ali i sprečavanje potencijalnih „ekoloških i bezbednosnih rizika“ koje nose stari i tehnički zapušteni tankeri.Zaplene tankera poput Oline označavaju novu, agresivniju fazu primene sankcija, u kojoj se nadzor više ne završava na papirima – već se sprovodi direktno na otvorenom moru uz primenu vojne sile i bez ikakvog obzira na vlasništvo nad brodom i njegovim teretom.

Praksa kakva dosad nije zabeležena, samovolja i njena moć – najverovatnije zadugo neće ostati bez odgovora, zbog čega u Novu godinu ulazimo sa još jednim zapadnim presedanom. Ili će Rusija odustati od slanja svojih tankera tamo gde ih mogu presresti, ili će potražiti drugačije opcije. Poslednja opcija jeste konfrontacija. Barem dok se ne završi priča oko Ukrajine, ujedno i najmanje verovatna.