Pravni postupak protiv TikToka u Velikoj Britaniji pokrenuli su bivši moderatori sadržaja nakon što je kompanija otpustila oko 400 zaposlenih u Londonu, svega nekoliko dana pre zakazanog glasanja o osnivanju sindikata. Tužba, podneta sudu za radne sporove, tereti TikTok za nepravedan otkaz i kršenje zakona o sindikalnom organizovanju, uz tvrdnje da je restrukturiranje iskorišćeno kao sredstvo za razbijanje sindikata. Uloga AI u moderaciji, ali i u svojevrsnoj cenzuri korisničkih radova – vremenom je dobila na intenzitetu, dok su zaposleni postajali višak koji zapravo opterećuje.

Sindikat radnika u komunikacijama, koji je predstavljao stotine moderatora, navodi da su zaposleni pokušali da se kolektivno organizuju zbog ekstremnih uslova rada, psiholoških posledica i pritiska da u kratkom roku donose odluke o najtežim oblicima sadržaja. Umesto pregovora, usledila su masovna otpuštanja – i sud.

Najdirektnije implikacije postoje i u vezi sa Srbijom – više o svemu na kraju ovog izveštaja.

Icertglobal

Algoritmi umesto ljudi

TikTok se pred sudom brani tvrdnjom da su otkazi deo globalnog restrukturiranja i prelaska na naprednije sisteme veštačke inteligencije. Kompanija navodi da se danas više od 90 odsto spornih objava uklanja automatski, bez direktnog uvida ljudi, uz obrazloženje da AI smanjuje izloženost zaposlenih traumatičnom sadržaju i povećava efikasnost.

Upravo ta strategija nalazi se u središtu spora: sindikati i organizacije za digitalna prava tvrde da se pod izgovorom tehnološkog napretka ljudi sistematski uklanjaju iz procesa donošenja odluka koje imaju direktan uticaj na bezbednost korisnika i javni prostor.

Od ekstremnog sadržaja do „rizičnih tema“

Veštačka inteligencija ne uklanja samo očigledno zabranjen sadržaj poput seksualnog zlostavljanja, ubistava ili ekstremizma. Algoritmi istovremeno funkcionišu kao sistem preventivne autocenzure, potiskujući i legalan sadržaj koji može predstavljati reputacioni, regulatorni ili politički rizik za kompaniju.

Na udaru se često nalaze politički protesti, sindikalno organizovanje, izbori, ratni i geopolitički izveštaji, kao i kritika tehnoloških platformi i njihovih algoritama. Čak i sadržaji o mentalnom zdravlju, društvenim traumama ili edukativni materijali o rizičnim temama mogu biti „tiho“ sklonjeni iz distribucije.

Šta su radili ljudi, a šta ne može AI

Moderatorima sadržaja posao nije bio puka tehnička kontrola. Bili su izloženi snimcima seksualnog zlostavljanja dece, brutalnog nasilja, ratnih scena i ekstremističkog sadržaja, ali su istovremeno morali da procenjuju kontekst, nameru i društvenu vrednost objava.

Ljudska procena bila je ključna da se razlikuje dokumentovanje stvarnosti od promocije nasilja. Algoritmi, koliko god sofisticirani, ne razumeju politički, kulturni i društveni kontekst u potpunosti – što povećava rizik od grešaka sa ozbiljnim posledicama.

Autocenzura pod okriljem bezbednosti

Najproblematičniji aspekt prelaska na AI moderaciju jeste činjenica da algoritam ne reaguje samo na kršenje pravila, već i na procenu potencijalne štete po interese kompanije. Sadržaji koji mogu izazvati regulatornu pažnju, politički pritisak ili organizovano nezadovoljstvo često se ne zabranjuju formalno, već se sistemski lišavaju vidljivosti.

Ova „tiha kontrola“ čini moderaciju manje transparentnom nego klasična cenzura, jer korisnici nemaju jasan signal da je njihov sadržaj ograničen.

TikTok, London/PLP

Globalni obrazac, ne britanski izuzetak

Iako je sudski postupak trenutno fokusiran na Veliku Britaniju, slični procesi zabeleženi su i u drugim zemljama. U Turskoj, Nemačkoj i delovima Azije zabeležena su restrukturiranja i sporovi sa sličnim obrazloženjem – veća efikasnost kroz automatizaciju.

Britanski slučaj je, međutim, prvi koji bi mogao da postavi pravni presedan i jasno odgovori na pitanje gde prestaje poslovna sloboda, a počinje javna odgovornost platformi.

Zašto je ovo interesantno i za Srbiju

Iako TikTok nema lokalni tim u Srbiji koji donosi uredničke odluke, algoritamska pravila jednako važe i za korisnike u Srbiji. Politički, društveni i edukativni sadržaji iz Srbije neretko su smanjene vidljivosti ili čak potpuno ignorisani – bez ikakvog formalnog objašnjenja. O tome kako to i zašto radi TikTok, saznajte – ovde.

Odluke koje se donose u Londonu ili u centralama kompanije daleko od regiona, direktno utiču na to šta milioni korisnika u Srbiji vide – i šta ostaje izvan javne debate.

Ovo više nije samo radni spor, već test granica moći tehnoloških platformi. Sud u Britaniji odlučuje o sudbini moderatora, ali posredno i o tome ko kontroliše informacije u digitalnom prostoru – ljudi ili algoritmi.