I to ne bilo kakav „šamar“, već ozbiljan pritisak oličen u pravom mogulu globalnog kapitala i društvenih mreža – kombinacije iz koje se retko izlazi neuzdrman.

Naime, iako mu to nije strano i malo toga začudi kada je on u pitanju – Elon Mask je ipak iznova uzdrmao evropsku i svetsku javnost nakon što je njegova platforma X kažnjena sa 120 miliona evra zbog kršenja pravila iz Zakona o digitalnim uslugama. Samo nekoliko sati kasnije, Mask je na svojoj mreži pozvao na ukidanje Evropske unije, poručujući da bi „suverenitet trebalo vratiti državama“ i da „birokratija iz Brisela guši Evropu“.

A njegov istup stigao je u trenutku kada se već vodio žestok verbalni sukob između američkih zvaničnika i evropskih regulatora, pretvarajući jednu kaznu u daleko široki politički obračun oko budućnosti digitalnog prostora.

AP

Maskova reakcija – svojevrsna politička eksplozija, nema ko se nije uključio iz SAD

Maskov poziv na rasformiranje EU nije doživljen kao afektni potez, već kao snažna politička poruka upućena i Briselu i Vašingtonu. Njegove reči su odjeknule u američkoj administraciji, gde su pojedini zvaničnici već uoči presude kritikovali evropski regulatorni okvir.

Državni sekretar Marko Rubio ocenio je kaznu ni manje ni više nego kao „napad na američke tehnološke platforme i sam američki narod“, dok je zamenik državnog sekretara Kristofer Landau poručio da evropske zemlje „ne mogu očekivati bezbednosnu podršku SAD dok istovremeno prave poteze koji potkopavaju bezbednost američkih institucija“.

U američkim političkim krugovima otvoreno se iznosi i ocena da Evropska unija kažnjava X upravo zato što nije u stanju da stvori sopstvenu globalnu društvenu mrežu, pa se – kako tvrde Rubio i Landau – „upliće u američke platforme koje dominiraju tržištem“. Prema tom narativu, EU koristi regulaciju kao zamenu za inovaciju.

Mask i potpredsednik SAD Dž. D. Vens ranije su kritikovali EU zbog, kako tvrde, pokušaja da se platforme nateraju da „uvedu cenzuru pod drugim imenom“. Mask smatra da evropski birokratski aparat namerno sputava inovacije i slobodu govora, dok Evropska komisija insistira da se ne radi o politici, već o sprovođenju zakona koji od svih platformi zahtevaju iste standarde transparentnosti.

Rojters/Reuters

Zašto je kažnjen X: evropska presuda i sporna tumačenja

Kazna izrečena X-u prva je te vrste od stupanja na snagu Zakona o digitalnim uslugama 2023. godine. Evropska komisija tvrdi da je platforma korisnike dovodila u zabludu komercijalizacijom plavih oznaka, jer plava verifikacija, nekada rezervisana za proverene javne ličnosti i institucije, sada može biti kupljena bez jasne provere identiteta.

Druga zamerka odnosi se na to što X nije obezbedio javno dostupan i pretraživ registar oglasa, što otežava otkrivanje prikrivenih političkih kampanja i potencijalnih manipulacija. Treći argument Brisela jeste da platforma nije omogućila adekvatan pristup javnim podacima istraživačima koji prate širenje dezinformacija i sistemskih rizika.

Evropski zvaničnici ponavljaju da transparentnost nije stvar interpretacije, već obaveza svakog tehnološkog giganta koji posluje na evropskom tržištu. Izvršna potpredsednica Komisije, Hena Virkunen, naglasila je da „obmanjivanje korisnika i uskraćivanje podataka istraživačima nema mesta na evropskom internetu“.

Šta kaže druga strana: optužbe o političkoj manipulaciji

Dok Brisel tvrdi da je sve stvar zakona, američka strana smatra da je presuda duboko politička. Visoki američki zvaničnici ocenjuju da EU koristi regulativu kako bi indirektno kontrolisala sadržaj na društvenim mrežama, a ne da bi štitila korisnike. Prema njihovom tumačenju, evropski sistem kažnjava platforme koje ne pristaju da uklanjaju sadržaj prema kriterijumima koji nisu uvek transparentni, naročito kada je reč o političkom govoru.

U krugovima bliskim Masku argumentuje se da EU pokušava da stekne nadzor nad informacijama koje cirkulišu tokom izbora u državama članicama, te da se kazne koriste kao instrument pritiska na platforme koje odbijaju da uvedu evropski model moderacije. Oni ukazuju na to da je TikTok dobio „blaži tretman“ bez kazne, što se u Vašingtonu tumači kao selektivna primena pravila i političko biranje mete.

Maskovi saveznici tvrde da je osnovni problem to što DSA ostavlja širok prostor za tumačenje, pa se platforme kažnjavaju retroaktivno i prema standardima koji se menjaju u hodu. Mask je kaznu nazvao pokušajem „birokratske kontrole digitalnog prostora“, ističući da se pod izgovorom zaštite korisnika zapravo uvodi model političkog nadzora.

Foto:Trevor Cokley/U.S. Air Force

Sudar vizija, a ne samo algoritama

Iza kazne se krije mnogo veća priča. Ovo je sukob o tome ko će definisati pravila interneta u decenijama koje dolaze.

Da li će to biti Evropska unija sa svojim širokim regulatornim okvirima i ambicijom da uređuje digitalni svet, ili tehnološki giganti i američka administracija koja ih brani?

U toj borbi korisnici ostaju između dva modela – jednog koji obećava bezbednost i red, i drugog koji garantuje slobodu, ali uz rizik.

Kako će se ovaj sukob završiti, zavisiće od toga da li će prevagnuti evropska regulativna snaga ili američka tehnološka slobodoljubivost.

Jedno je sigurno – ovo više nije priča o plavom bedžu, već borba za kontrolu nad budućnošću globalnog interneta. A ko će barem u njemu još dugo da pobeđuje, možete saznati – ovde.