Mislio je da će veštačka inteligencija do sada pobrisati milione kancelarijskih poslova. Nije se desilo. Još uvek nije.

Pre tri i po godine Sam Altman je bolje od svih znao šta zapravo dolazi. I upozoravao je: veštačka inteligencija će brzo eliminisati milione kancelarijskih radnih mesta. Njegova reč se slušala. Sluša se i sada.

Sad kaže da je pogrešio u proceni. Na konferenciji Commonwealth Bank of Australia u Sidneju, Altman je u utorak priznao da tehnologija do sada nije eliminisala ni blizu toliko početničkih pozicija koliko je on lično predviđao — i da mu je to zapravo „olakšanje".

„Oduševljen sam što sam pogrešio. Mislio sam da će do sada biti mnogo više uticaja na početničke kancelarijske pozicije nego što se zapravo desilo. Sada bolje razumem zašto — i zahvalan sam na tome." — Sam Altman, izvršni direktor OpenAI

Tehnologija je stigla. Posledice — manje nego što se mislilo.

OpenAI je, kaže Altman, bio „otprilike u pravu" kada su u pitanju tehnološka predviđanja od momenta lansiranja ChatGPT-a 2022. Ali u proceni društvenih i ekonomskih posledica — bio je „poprilično u krivu".

Ovo nije sitna korekcija. Altman je ranije tvrdio da su tradicionalne radne veštine dobile rok trajanja od dve do tri godine, da će AI preuzeti korisničku podršku, pa čak i da ni sam posao izvršnog direktora nije siguran od automatizacije. Sve to govorio je čovek čija kompanija danas procenjuje svoju vrednost na izlazu na berzu od — bilion dolara.

Lekcija iz Slack poruka

Da bi objasnio promenu stava, Altman je naveo primer iz sopstvene rutine. Neko vreme je koristio AI da umesto njega odgovara na Slack poruke i mejlove — uz transparentno obeležavanje da je reč o „Semu AI". Na kraju se vratio da na neke poruke ipak lično odgovara.

„Bio je to sjajan primer kako nam je zaista stalo do ljudi. Ta stvar, koja mi oduzima ogroman deo vremena, ipak nije nešto što mogu da zamislim da u potpunosti prepustim veštačkoj inteligenciji, barem ne u skorijem periodu." — Sam Altman

Taj „ljudski element" ostaje, po njemu, ono što tehnologija još uvek ne može da supstituiše.

Drugi nisu tako spokojni

Altmanov oprezni optimizam nije deljeno mišljenje u industriji.

Dirijen Amodi, izvršni direktor Anthropica, i dalje predviđa eliminaciju polovine početničkih kancelarijskih pozicija. Tako je Snap u aprilu otpustio oko hiljadu zaposlenih, uz AI kao naveden razlog. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2025. godinu, oko 40 odsto poslodavaca planira smanjenje broja zaposlenih zbog automatizacije.

U međuvremenu, niz globalnih kompanija tiho menja strukturu zapošljavanja. HSBC, Amazon, Standard Chartered i sama CBA najavili su ukidanje određenih radnih mesta. Cisco je u maju potvrdio otpuštanje četiri hiljade zaposlenih, uz obrazloženje da „kompanije koje pobede u eri AI moraju neprestano da premeštaju investicije tamo gde se stvara dugoročna vrednost."

Ekonomista Erik Brinjolfson sa Stanforda zabeležio je prvi trag u statistikama: rast produktivnosti od 2,7 odsto prošle godine — uz istovremeni pad rasta zapošljavanja. Početnici zaposleni na poslovima „visokog izlaganja" za mogućnost opcione upotrebe AI — već beleže pad zapošljavanja od 13 odsto.

Iako kasni — ne znači da se odustalo

Altmanovo javno ispravljanje sopstvenih procena može se čitati na dva načina.

Kao olakšanje: čovek koji je bolje od svih poznavao tehnologiju sada kaže da nije bila tako razorna. Ali i kao upozorenje drugačije vrste — jer ono što je „promašio" nije nestalo. Samo kasni.

Pitanje više nije da li će veštačka inteligencija promeniti svet rada — to se već dešava. Dilema je samo jedna: hoće li tempo tih promena biti dovoljno spor da društva stignu da se temeljno i sveobuhvatno prilagode, ili će nas zateći brže nego što možemo da reagujemo.

Ako se prilagođavanje odvija sporo, imaćemo šansu da izgradimo nove sisteme, pa i zakone, ali i nove navike koje će ublažiti šok. Međutim, ako se sve bude odvijalo prebrzo, jedina opcija biće prepuštanje stihiji koja nas je već zahvatila, pa kako se ko snađe.