Predlog otvara mogućnost da najveće ostrvo na svetu postane 51. država SAD

Američki kongresmen Rendi Fajn iz redova republikanaca, predstavio je predlog zakona kojim bi Grenland mogao da bude pripojen Sjedinjenim Američkim Državama i kasnije primljen kao nova, 51. država. Ovaj potez predstavlja najkonkretniji korak u pravcu ambicije da SAD ojačaju svoje prisustvo na Arktiku.

Predlog, nazvan „Zakon o aneksiji i državnosti Grenlanda“, predviđa da predsednik dobije ovlašćenje da preduzme sve potrebne korake kako bi se ostrvo steklo putem pregovora sa Danskom ili drugim mehanizmima koje američka administracija smatra odgovarajućim.

Grenland, Vecteezy

„Grenland je ključ bezbednosti na Arktiku“

U objavi na društvenim mrežama, ovaj „borac za jevrejske ljude“, Fajn, poručio je da je ponosan što predlaže zakon koji bi omogućio da Grenland postane deo američke Unije. Kao da Netanjahu šalje poklon.

Prema njegovim rečima, kontrola nad ostrvom znači kontrolu nad ključnim arktičkim pomorskim rutama i strateškim položajem koji je od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD.

On je upozorio da Rusija i Kina pokušavaju da ojačaju svoje prisustvo na Arktiku i da Sjedinjene Države ne smeju da dozvole da region padne pod uticaj rivala

Ovakvim tvrdnjama koje se sve češće pojavljuju na američkoj pseudopolitičkoj sceni, nije teško oponirati i dati jasnu kontraargumentaciju, a o čemu će više reči biti narednih dana upravo na portalu oznavesti.rs.

Bela kuća, SAD

Široka ovlašćenja za predsednika

Predlog zakona daje predsedniku mogućnost da vodi pregovore sa Danskom o sticanju Grenlanda, kao i da preduzme druge korake koje smatra neophodnim za aneksiju teritorije. Nakon eventualnog sticanja ostrva, predsednik bi bio dužan da Kongresu dostavi predlog izmena zakona potrebnih da se Grenland formalno primi kao nova američka država.

Bela kuća: „Prioritet, ali bez roka“

Sekretar za štampu Bele kuće, Karolin Levit, izjavila je da predsednik nije postavio vremenski okvir za sticanje Grenlanda, ali da je to „definitivno prioritet“ administracije. Prema njenim rečima, predsednik smatra da bi, ukoliko SAD ne deluju, ostrvo moglo da padne pod uticaj drugih velikih sila: „Rekao je da želi da vidi da SAD kupe Grenland, jer smatra da ako to ne učinimo, onda će ga na kraju steći ili neprijateljski preuzeti ili Kina ili Rusija“, navela je Levit.

Vlada Danske

Posledice

Iako Danska uporno odbacuje mogućnost prodaje Grenlanda, novi predlog zakona pokazuje da deo establišmenta u Vašingtonu razvija ideju samodovoljnosti, te da u sklopu nje i najveće ostrvo na svetu postane deo Sjedinjenih Država.

Ipak, mnogi u američkom političkom vrhu smatraju da ovakve inicijative mogu biti i svojevrsni „probni baloni“ namenjeni pritisku na Kopenhagen i demonstracija američkih ambicija na Arktiku generalno.

Konačnu reč bi, naravno, imao Kongres – ukoliko se ovakav predlog uopšte i nađe na njihovom dnevnom redu.

A procene su da bi takav zakon, čak i uz snažnu podršku Bele kuće, teško mogao da prođe kroz oba doma američkog Kongresa.

Zapravo, sve to zajedno, čitava ta inicijativa – deluje kao politikanstvo koje zanemaruje međunarodne standarde, ali i kao vid dodvoravanja američkom predsedniku od strane pomenutog kongresmena, što je inače u poslednje vreme i više nego čest manir lokalnih političara diljem sveta, koji žele da se približe svojim liderima.

Ipak, predlog će gotovo sigurno izazvati „poskakivanje“ sa stolica u Kopenhagenu, ali i širom Evrope gde se slični potezi i ideje koje im  prethode – posmatraju sa posebnom pažnjom i zabrinutošću.