Posle novog krvoprolića u Portlandu ponovo se postavlja isto pitanje – kako je moguće da zemlja sa najrazvijenijim bezbednosnim sistemom na svetu gotovo svakodnevno beleži oružane napade? Broj masovnih pucnjava opada u odnosu na rekordne godine, ali nasilje i dalje ostaje duboko ukorenjen problem američkog društva.
Jedna osoba je poginula, a pet je ranjeno u jutarnjoj pucnjavi u stambenom delu Portlanda, u saveznoj državi Oregon. Među povređenima je i maloletnik, dok je napadač pobegao i za njim se intenzivno traga.
Vest je u Sjedinjenim Državama izazvala pažnju, ali ne i iznenađenje. Jer ovakvi događaji odavno više nisu izuzetak.
Amerika i dalje prednjači po oružanom nasilju
Bez obzira na to što ukupni broj ubistava u pojedinim velikim gradovima poslednjih godina pokazuje tendenciju pada, Sjedinjene Države i dalje beleže daleko više incidenata sa vatrenim oružjem nego bilo koja druga razvijena država.
Prema podacima organizacije Gun Violence Archive, tokom 2025. godine zabeleženo je više od 400 masovnih pucnjava, pri čemu je poginulo gotovo 400 ljudi, dok je više od 1.800 ranjeno. To predstavlja pad u odnosu na rekordne godine posle pandemije, ali i dalje znači da je u proseku zabeleženo više od jednog takvog incidenta dnevno.
Ni 2026. godina nije donela preokret. Do početka avgusta registrovano je više od 280 masovnih pucnjava prema metodologiji Gun Violence Archive, koja masovnom pucnjavom smatra svaki događaj u kojem su četiri ili više osoba pogođene hicima, ne računajući napadača.
Zašto se brojke razlikuju?
Kada se govori o masovnim pucnjavama u SAD, često dolazi do zabune.
FBI koristi znatno užu definiciju takozvanih „aktivnih napadača“, dok Gun Violence Archive beleži sve incidente u kojima su četiri ili više osoba ranjene ili ubijene, bez obzira na motiv ili broj poginulih.
Zbog toga različite institucije često objavljuju različite statistike, iako se odnose na isti problem.
Nije problem samo oružje
Američki stručnjaci godinama upozoravaju da se uzroci ne mogu svesti samo na činjenicu da u zemlji postoji više od 400 miliona komada vatrenog oružja u privatnom vlasništvu.
Na rast nasilja utiču i drugi faktori:
- laka dostupnost oružja;
- organizovani kriminal i sukobi bandi u pojedinim gradovima;
- porast psiholoških problema i mentalnih poremećaja;
- zloupotreba narkotika;
- društvena polarizacija i sve izraženija agresija u javnom prostoru;
- porodično nasilje, koje često prerasta u oružane incidente.
Upravo zato ni decenije političkih rasprava nisu donele jedinstveno rešenje.
Demokratski i republikanski recept
Posle gotovo svakog većeg napada politička scena u SAD ponavlja isti obrazac.
Demokrate traže strože kontrole kupovine oružja, univerzalne provere kupaca i zabranu pojedinih vrsta poluautomatskog naoružanja. Republikanci, s druge strane, naglašavaju da problem nije samo u oružju, već u mentalnom zdravlju, kriminalu i nedovoljnoj primeni postojećih zakona, ističući da ograničenja najčešće pogađaju građane koji poštuju zakon, a ne kriminalce.
Rezultat je politički zastoj koji traje godinama.
Društvo koje se naviklo na tragedije
Možda je najzabrinjavajuća činjenica to što ovakve vesti u Americi više retko izazivaju dugotrajnu nacionalnu raspravu.
Nekada su masovne pucnjave predstavljale događaje koji su danima dominirali naslovnim stranama. Danas se često smenjuju tolikom brzinom da jedna tragedija potiskuje drugu već posle nekoliko sati.
Portland je zato mnogo više od lokalne policijske istrage.
On predstavlja još jedan podsetnik da, uprkos blagom padu ukupnog broja masovnih pucnjava u odnosu na prethodne godine, Sjedinjene Države i dalje nisu pronašle odgovor na pitanje koje ih prati decenijama – kako zaustaviti nasilje koje se gotovo svakodnevno ponavlja.
„Kad jednom priviknemo svoju savest da nešto primi kao ’nužno zlo’, to uskoro počinje sve više da nam izgleda kao nužno, a sve manje kao zlo.”
Kroz ovu rečenicu Ivan Turgenjev je briljantno opisao kako ljudski kompromisi sa sopstvenim moralom vremenom brišu granicu između ispravnog i pogrešnog.
Ova misao precizno opisuje mehanizam moralne normalizacije, u kojem dugotrajno prisustvo ili praktikovanje loših postupaka potpuno menja našu percepciju stvarnosti.
Ključni aspekti ove pojave:
- Gubljenje svesti o nemoralu (sve manje zlo): Ponavljanjem i navikavanjem, štetnost i težina određenog postupka gube oštricu, pa to više ne doživljavamo kao greh ili problem, već kao normalno stanje.
- Učvršćivanje u sistemu (sve više nužno): Ono što je u startu bilo prinudno rešenje za vanrednu situaciju postajе temelj svakodnevnog funkcionisanja, bez kojeg se više "ne može zamisliti" red.
- Psihološka adaptacija: Ljudi imaju potrebu da opravdaju svoju svakodnevicu; lakše je prihvatiti nepravdu kao zakon prirode nego se stalno boriti protiv nje ili osećati krivicu.
Mislimo o tome.
Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.
Korisni linkovi
- Afera Epstajn: Mreža moći, kompromata i verovatne uloge obaveštajnih službi
- Uhapšen Aco Đukanović, brat Mila Đukanovića: U porodičnoj kući pronađeni karabini, pištolji, panciri i više od 400 metaka
- Meksiko posle El Menča: Šta se zaista dogodilo i šta sledi posle najkrvavije operacije protiv kartela u godinama koje dolaze
- Hapšenje načelnika beogradske policije: „Totalna kriminalizacija države“
Autor teksta: Ozna Vesti
