Meksiko se suočava sa najtežom bezbednosnom krizom u poslednjoj deceniji nakon što je u vojnoj operaciji u državi Jalisco ubijen Nemesio Rubén Oseguera Cervantes, poznat kao El Menčo, vođa kartela Jalisco New Generation (CJNG). Njegova likvidacija pokrenula je talas nasilja koji se proširio na više od dvadeset saveznih država, sa blokadama puteva, paljenjem vozila i oružanim sukobima koji su paralisali čitave regione.

Prema prvim podacima, u operaciji i neposrednim odmazdama stradalo je najmanje 21 osoba, dok kasniji zvanični izveštaji govore o ukupno 74 poginulih, uključujući 27 pripadnika bezbednosnih snaga, 46 osumnjičenih kriminalaca i jednog civila. Razlika u brojkama odražava haotičnost situacije i činjenicu da se podaci prikupljaju iz više nezavisnih izvora.

El Menčo

Ko je bio El Menčo i zašto je bio najtraženiji čovek u regionu

El Menčo je više od deset godina vodio CJNG, kartel koji je prerastao u jednu od najorganizovanijih i najbogatijih kriminalnih struktura u Meksiku. Organizacija je kontrolisala ključne rute za krijumčarenje sintetičkih droga, posebno fentanila, i raspolagala finansijskim resursima koji su se merili desetinama miliona dolara mesečno.

Kartel je bio poznat po militarizovanoj strukturi, teškom naoružanju i sposobnosti da u kratkom roku mobiliše više stotina, pa i hiljada naoružanih ljudi, što se jasno videlo u koordinisanim blokadama koje su usledile nakon njegove smrti. Za razliku od starijih kartela koji su se oslanjali na podmićivanje i diskretnost, CJNG je otvoreno demonstrirao silu i ulazio u direktne sukobe sa državnim strukturama, što ga je učinilo jednim od najopasnijih aktera savremenog narko-kriminala.

Kako je izvedena operacija i kako je El Menčo likvidiran

Specijalne jedinice meksičkih oružanih snaga izvele su akciju u planinskoj oblasti blizu Tapalpe, nakon višemesečnog praćenja i obaveštajnog rada. Cilj je bio hapšenje, ali je tokom pokušaja privođenja došlo do žestoke razmene vatre. El Menčo je ranjen i preminuo od zadobijenih povreda. U operaciji je poginulo najmanje sedam pripadnika kartela, dok je više osumnjičenih uhapšeno.

Prema zvaničnim izvorima, akcija je sprovedena uz međunarodnu obaveštajnu podršku, a ključni trag bila je informacija o susretu El Menča sa jednom od njegovih partnerki, što je omogućilo praćenje do ranča u Jaliscu. Tokom operacije zaplenjeno je teško naoružanje, uključujući raketne bacače sposobne da obore avione ili unište oklopna vozila.

Delovanje kartela nakon likvidacije El Menča/Ulises Ruiz/Afp

Šta se dogodilo nakon likvidacije: talas nasilja bez presedana

Nakon potvrde o smrti vođe CJNG-a, kartel je pokrenuo koordinisane akcije odmazde širom zemlje. U više od dvadeset saveznih država registrovano je oko 250 blokada puteva, zapaljeno je na desetine vozila i objekata, a došlo je i do oružanih sukoba sa bezbednosnim snagama.

U talasu nasilja poginulo je više od 70 osoba, dok su kasniji izveštaji pokazali da je broj žrtava i veći. U Jaliscu je napadnut i zatvor, pri čemu je 23 zatvorenika pobeglo tokom oružanog napada. Turističke zone poput Puerto Valjarte bile su pogođene blokadama i pucnjavama, što je dovelo do otkazivanja letova i upozorenja vlada SAD, Kanade, Britanije i Australije. U strahu od eskalacije, Meksiko je rasporedio dodatnih 10.000 vojnika kako bi stabilizovao situaciju.

Laboratorija za proizvodnju fentanila

Fentanil: droga koja je promenila tržište i odnose SAD i Meksika

Fentanil je sintetički opioid koji je oko 50 puta jači od heroina i oko 100 puta jači od morfijuma. U medicini se koristi kao snažan analgetik, ali kada se proizvodi ilegalno i meša sa drugim drogama, postaje ekstremno smrtonosan. Zbog male količine potrebne za efekat, razlike od nekoliko miligrama mogu biti fatalne.

Korisnici često ne znaju da droga koju uzimaju sadrži fentanil, što dovodi do masovnih predoziranja. Najkritičniji efekat je respiratorna depresija — naglo usporavanje disanja koje može dovesti do smrti u roku od nekoliko minuta. Postoji antidot, nalokson, ali kod jakih doza potrebne su višestruke primene i hitna medicinska intervencija.

U Sjedinjenim Državama fentanil je postao vodeći uzrok smrti povezan sa drogama. Prema zvaničnim podacima, godišnje od predoziranja sintetičkim opioidima, uglavnom fentanilom, umire između 70.000 i 80.000 ljudi. U pojedinim godinama ukupan broj smrtnih slučajeva od svih droga prelazio je 100.000, pri čemu je fentanil bio dominantni faktor. Zbog toga je Vašington označio CJNG kao terorističku organizaciju i vršio snažan pritisak na Meksiko da suzbije proizvodnju i krijumčarenje.

Pablo Eskobar/Bbc

Šta sledi: borba za nasledstvo i opasnost od fragmentacije kartela

Stručnjaci upozoravaju da uklanjanje vođe ne znači automatski slabljenje kartela. Naprotiv, sada sledi najopasnija faza — borba za nasledstvo unutar CJNG-a i pokušaji rivalskih grupa da preuzmu teritorije.

Upravo ta faza, prema iskustvu iz prethodnih operacija protiv kartela, često donosi najintenzivnije nasilje. Meksiko se nalazi u presudnom trenutku: uspeh operacije zavisiće od toga da li će vlasti uspeti da spreče reorganizaciju CJNG-a i stabilizuju pogođene regione.

Poređenje sa Kolumbijom posle Eskobara: zašto se trgovina ne zaustavlja

Likvidacija Pabla Eskobara 1993. godine nije zaustavila trgovinu kokainom. Medelín i Cali karteli jesu razbijeni, ali je tržište preuzelo mnoštvo manjih, fragmentisanih grupa. Proizvodnja kokaina ne samo da se nastavila, već je u nekim periodima i porasla. Razlozi su isti kao i danas u Meksiku: ogromna potražnja u SAD, visoka profitabilnost, siromaštvo, slabe institucije i raširena korupcija. Dok god postoji tržište vredno milijarde dolara, kriminalne strukture će se reorganizovati, bez obzira na to koliko vođa bude uhapšeno ili ubijeno.

Predsenik Meksika, Klaudija Šajnbaum/Raquel Cunha/Rojters

Meksiko ulazi u novu bezbednosnu, ali i političku fazu

Likvidacija El Menča predstavlja jedan od najvećih udaraca narko-kartelima u poslednjih deset godina, ali ne i kraj nasilja. Naprotiv, pred Meksikom je period nestabilnosti, borbe za nasledstvo nad kartelom, kao i moguće širenje sukoba. U nekim stručnim procenama iznose se smele pretpostavke o približno 10.000 pripadnika kartela pod oružjem. Ukoliko je to tačno, da postoji toliko brojna i pritom dobro naoružana kriminalna struktura, period koji čeka Meksiko i njegove institucije biće ekstremno težak i neizvestan.

Država jeste rasporedila 10.000 vojnika kako bi povratila kontrolu, ali dugoročno rešenje zahteva snažno jačanje institucija, borbu protiv korupcije i ekonomske alternative u regionima gde karteli regrutuju nove članove.

Bez toga, Meksiko bi mogao da ponovi kolumbijski scenario — smrt vođe, ali nastavak trgovine, samo u fragmentisanom i još nasilnijem obliku. Jedno je, međutim, izvesno ― meksička predsednica i njena vlast sada mogu očekivati nedvosmislenu podršku Bele kuće i tamošnje administracije, pa i izvesno gledanje kroz prste kada je u pitanju odnos sa Kinom  koja gospodari pojedinim važnim lukama Meksika, ali i pomoć Kubi koja je krajnje ugožena necivilizacijskim odnosom SAD prema ovom ostrvu i njegovom stanovništvu. Više o drami na Kubi saznajte upravo ― ovde.