Dok se međunarodna zajednica bavi konferencijama i diplomatskim ritualima, Kuba se suočava sa najdubljom ekonomskom i humanitarnom krizom u poslednjim decenijama. Pojačane mere administracije američkog predsednika Donalda Trampa — uključujući zaustavljanje isporuka nafte i pritisak na države koje pokušavaju da pomognu Havani — dovele su do kolapsa energetskog sistema, urušavanja turizma i ozbiljnog ugrožavanja osnovnog snabdevanja.

Ujedinjene nacije, uprkos sopstvenim upozorenjima o „dubokoj zabrinutosti“, do sada nisu zakazale nijednu hitnu sednicu posvećenu Kubi.

Predsednik Meksika, Klaudija Šejnbaum/Raquel Cunha/Rojters

Gorivo kao ključ: bez nafte nema struje, nema prevoza, nema distribucije pomoći

Iako je Meksiko poslao više od 800 tona hrane i osnovnih potrepština, a Španija najavila dodatnu pomoć preko UN kanala, ključni problem ostaje nerešen: bez goriva, Kuba ne može da distribuira ni humanitarnu pomoć, ni hranu, ni lekove.

Američke mere su od januara dovele do toga da ratni brodovi presreću tankere iz Venecuele, nekadašnjeg glavnog snabdevača Kube. Vašington je zapretio i Meksiku i drugim državama trgovinskim merama ukoliko nastave isporuke.

Rezultat je potpuna energetska paraliza: višesatna isključenja struje, prazne benzinske pumpe, obustavljeni letovi i kolaps javnog prevoza.

Varadero, Kuba

Turizam se urušava — a bez turizma nema života

Turizam je drugi najveći izvor deviza za Kubu i direktno hrani stotine hiljada porodica. Bez njega, ostrvo ostaje bez sredstava za uvoz hrane, lekova i goriva.

Zbog nestašice kerozina, avio-kompanije otkazuju letove ili šalju prazne avione samo da bi evakuisale putnike. Oko 30 hotela i rizorta privremeno je zatvoreno zbog niske popunjenosti i racionalizacije goriva.

„Situacija je kritična, kritična, kritična“, kaže vozač oldtajmera Huan Arteaga. „Kad mi nestane benzina, idem kući. Šta drugo mogu?“

Turistički autobusi su prazni, kočije stoje bez posla, a lokalni muzičari i vodiči ostaju bez prihoda.

UN/NYC

UN isprazno upozorava — bez delovanja, dok Kuba uvodi vanredne mere uz minhensko „tihovanje“

Kancelarija UN za ljudska prava saopštila je da je „duboko zabrinuta“ zbog pogoršanja socio-ekonomske situacije na Kubi, posebno zbog ograničenja koja utiču na isporuke nafte.

„Ovo ima sve ozbiljniji uticaj na ljudska prava ljudi na Kubi“, rekla je portparolka Marta Hurtado.

Ipak, uprkos ozbiljnosti situacije, Savet bezbednosti i Generalna skupština ostaju bez konkretne reakcije.

Kubanska vlada je najavila ograničenu prodaju goriva, smanjenje javnog prevoza i dodatne restrikcije u potrošnji energije.

Stručnjaci upozoravaju da bi 2026. mogla biti „katastrofalna godina“ za kubanski turizam, koji se još nije oporavio od pandemije.

Istovremeno, Minhenska konferencija o bezbednosti, osim visokih dnevnica za učesnike, nije obezbedila niti ponudila ništa što bi imalo stvarni značaj za svet. Jalova, protokolarna druženja ostala su maksimum postignutog. Sjedinjene Države obezbedile su svojevrsno „tihovanje“, odnosno da se u Minhenu ne otvori nijedna iole ozbiljna rasprava ni o Iranu ni o Kubi. Rusija nije učestvovala, dok se ministar spoljnih poslova NR Kine, po ustaljenoj praksi, fokusirao na Tajvan i Japan.

Pritom, Peking je, usled američkog delovanja, već izgubio ključne pozicije u Panami — pre svega pristup strateškim lukama — kao i investicije i naftne aranžmane u Venecueli vredne desetine milijardi dolara. Po svemu sudeći, mogao bi da izgubi i pristup iranskoj nafti. Sve o kineskom propadanju na južnoameričkom kontinentu, možete saznati — ovde i ovde.

Za to vreme, američka administracija na terenu mrvi međunarodni poredak i praktično poništava sve međunarodno‑pravne dokumente usvojene od 1946. do danas.