Beloruske vlasti pomilovale su 156 političkih zatvorenika, među kojima su osobe osuđene za špijunažu, terorizam i ekstremističke aktivnosti. Među pomilovanim su i osuđenici na drakonske i besmisleno doguročne kazne od po 10 i više godina, među kojima su kako aktivni opozicioni politički oponenti beloruskom lideru Lukašenku, tako i dobitnik Nobelove nagrade, Ales Bialiatski, potom ugledni lekari, hirurzi, osuđeni na čak 10 i 11 godina zatvora zbog svog simpatizerskog oponentskog političkog delovanja, kao i starica koja je vređala Lukašenka na 2 godine zatvora, njene koleginice penzionerke na 3 godine, a psiholog Sergej Ivancov zbog učešća u protestima – na 4 godine…

Tu je i Japanac Nakanishi Masatoshi, univerzitetski profesor na Državnom univerzitetu u Gomelju, kao i mnogi, mnogi drugi, poput košarkaškog sudije, a tom nizu osuđenih uglednih i obrazovanih ljudi, te različitosti njihovih profesija, kao da kraja i nema…

Bilo kako bilo, odluka je doneta u okviru sporazuma sa Sjedinjenim Državama, a prema navodima iz Minska, predstavlja signal spremnosti na ublažavanje međunarodnih sankcija. Od navedenog broja, 123 pomilovan lica već su poslata u Ukrajinu u okviru dogovora o amenestiji i istovremenoj razmeni za zarobljene Beloruse i ranjene ruske vojnike u Ukrajini.

Nataia Eismont, portparol predsednika Lukašenka

Izjava portparolke Eismont

Portparolka predsednika Aleksandra Lukašenka, Natalija Eismont, saopštila je da je „većina pomilovanih zatvorenika već napustila Belorusiju“. Prema njenim rečima, oni su predati Ukrajini u zamenu za zarobljene Beloruse i ranjene Ruse, a Lukašenkovi rođaci posebno su tražili da se razmena sprovede u ovom obliku.

Puštanje opozicionih lidera

Među oslobođenima su i poznati opozicioni lideri Viktor Babarika i Marija Kalešnikova. Babarika, nekadašnji predsednik Belgazprombanke, bio je jedan od glavnih protivnika Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima 2020. godine, ali je uhapšen pre nego što je mogao da se kandiduje. Osuđen je na 14 godina zatvora zbog optužbi za korupciju i pranje novca, koje nikada nije priznao. Kalešnikova je, takođe, puštena iz prinudne i zatvorene kolonije nakon višegodišnjeg zatvora. Njihovo oslobađanje posmatrači vide kao gest kojim Lukašenko pokušava da ublaži pritisak međunarodne zajednice.

Beloruska Vlada kojom predsedava – predsednik Lukašenko

Međunarodni kontekst i uloga Trampa

Među pomilovanima se nalaze i državljani Velike Britanije, SAD, Litvanije, Ukrajine, Letonije, Australije i Japana.

Beloruske vlasti (Vlada Belorusije) naglasile su da je odluka doneta „na osnovu humanitarnih načela i univerzalnih vrednosti“, sa ciljem poboljšanja odnosa sa inostranim partnerima.

Posebnu ulogu u pregovorima imao je američki predsednik Donald Tramp, koji je predložio ukidanje sankcija protiv beloruske industrije kalijuma – ključnog izvoznog sektora zemlje.

Izuzeci i sporni slučajevi

Ipak, ne svi zatvorenici su oslobođeni. Novinar poljskog porekla i aktivista Saveza Poljaka u Belorusiji, Andrzej Poczobut, ostao je iza rešetaka. Prema navodima poljskog Ministarstva spoljnih poslova, uslov za njegovo pomilovanje bio je da odmah napusti zemlju, što je on odbio. Ovaj slučaj izazvao je dodatne tenzije između Minska i Varšave, jer se Poljska već duže vreme zalaže za oslobađanje svojih državljana i aktivista u Belorusiji.

Amnestirani politički zatvorenici na putu za Ukrajinu

Dalja sudbina pomilovanih

Politički analitičar Andrej Suzdaltsev ocenio je da slanje pomilovanih opozicionara u Ukrajinu predstavlja „političku deportaciju“. Prema njegovim rečima, većina će se verovatno nastaniti u Poljskoj i Litvaniji, dok će u Ukrajini imati ograničene mogućnosti. „Sloboda u egzilu je samo delimična sloboda“, zaključio je Suzdaltsev, ističući da mnogi oslobođeni nemaju jasnu finansijsku podršku niti stabilne uslove za život.

Balansiranje između Moskve i Zapada

Oslobađanje političkih zatvorenika u Belorusiji može se posmatrati kao deo šire strategije predsednika Aleksandra Lukašenka da balansira između Moskve i Zapada. Dok Rusija ostaje ključni saveznik Minska, Lukašenko je svestan da dugoročna izolacija od Zapada ugrožava ekonomsku stabilnost zemlje. Posredovanje Donalda Trampa u ovom procesu pokazuje da Vašington traži nove kanale komunikacije sa Belorusijom, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i regionalne bezbednosti, naročito imajući u vidu nedavne instalacije ruskog ubojitog ofanzivnog naoražanja u neposrednoj blizini zapadno-beloruskih graničnih područja, a gde se nalazi i poveći broj američkih vojnika.

Za Moskvu, ovakvi potezi mogu biti signal da Lukašenko pokušava da zadrži određeni stepen samostalnosti, dok za EU i SAD oslobađanje opozicionara otvara mogućnost za postepeno ublažavanje sankcija. Međutim, analitičari upozoravaju da je reč o taktičkom manevru, a ne o suštinskoj demokratizaciji režima. Beloruska opozicija svakako ostaje u egzilu i bez jasne političke infrastrukture, ali i bez finansijske podrške što ukazuje na dvostruke standarde Zapada, poput još nekih evropskih slučajeva, a čime Lukašenko neometano nastavlja da zadržava kontrolu nad ključnim institucijama u zemlji.