Branko Ružić, upamćen kao jedan od retkih koji je u višegodišnjoj političkoj praksi Srbije svojevoljno podneo stavku na ministarsku funciju, a nakon tragedije u Ribnikaru, oglasio se izjavom na društvenim mrežama koju prenosimo u celosti: Juče je Statutarna komisija Socijalističke partije Srbije donela odluku da me, posle više od tri decenije članstva, isključi iz stranke. Taj deo mog političkog puta je time završen i otvaraju se nove perspektive. Prihvatam to bez gorčine i bez potrebe da od sebe pravim žrtvu.

Ideja iznad članske karte

Administrativnom odlukom možete isključiti čoveka iz stranke. Ideju iz čoveka ne možete. Socijalistička i socijaldemokratska ideja za mene nikada nije bila članska karta, funkcija ili mesto u stranačkoj hijerarhiji.

Biti socijalista znači biti odgovoran prema ljudima, čestan prema sebi, biti drug, vaspitan, solidaran, požrtvovan i predan interesu građana Srbije. Tako sam politiku razumeo kada sam u nju ušao i tako je razumem danas.

U SPS sam uložio više od trideset godina života. Radio sam najbolje što sam znao i umeo. Bilo je uspeha, bilo je i grešaka, ali sam sve što sam radio radio sa uverenjem i punom odgovornošću. Na te tri decenije gledam sa ponosom. One su deo mog života i mog političkog identiteta i nikakva odluka Statutarne komisije to ne može promeniti.

Vraćanje mandata i razlozi za isključenje

Svoj mandat narodnog poslanika vratiću Partiji. Smatram da je to pristojno, civilizovano i socijalistički odgovorno. Mandat ne želim da zadržim kao privilegiju posle odlaska iz stranke kojoj sam pripadao više od trideset godina.

Zato se danas mnogo manje bavim svojim isključenjem, a mnogo više razlogom zbog kojeg je do njega došlo. Odluka koja je formalno doneta u SPS-u, po mom dubokom uverenju, politički je doneta na drugom mestu. Godinama sam upozoravao da SPS odustaje od sopstvene političke samostalnosti i identiteta. Odnos sa Srpskom naprednom strankom odavno više nije odnos ravnopravnih partnera. SPS je pristao na ulogu filijale SNS-a. Ako je uslov za ostanak u takvoj stranci ćutanje o tome, onda sa svojim isključenjem nemam nikakav problem.

Stanje u državi i sluh za mladost

Mnogo ozbiljniji problem je stanje u kojem se nalazi Srbija. Srbiji su potrebne institucije koje rade svoj posao, a ne institucije koje čekaju političku dozvolu. Tužilac mora da može da tuži, sudija da sudi, policajac da primenjuje zakon, a građanin da dobije posao zato što zna i ume, a ne zato što poseduje odgovarajuću partijsku knjižicu. Borba protiv korupcije mora da važi za svakoga, bez obzira na funkciju, stranku, novac ili veze. Bez toga nema uređene i pravedne države.

Srbija mora mnogo ozbiljnije da čuje svoju mladost. Mladi ljudi imaju pravo da budu nezadovoljni, da postavljaju pitanja, da protestuju i da od nas traže odgovornost. Njihov posao nije da budu poslušni političarima. Naš posao je da im ostavimo zemlju u kojoj će želeti da žive, rade, stvaraju porodice i veruju da se znanjem i poštenim radom može napredovati.

Nastavak političke borbe

Zbog toga smatram svojom obavezom da nastavim da se bavim politikom. Ne zbog funkcije, stranke ili lične političke sudbine. Verujem u Srbiju u kojoj se rad, znanje i odgovornost više cene od poslušnosti, u kojoj se vlast menja na izborima, institucije ne zavise od jednog čoveka, a zakon važi podjednako za svakoga.

O tome u kom obliku i sa kim ću nastaviti politički angažman odlučiću staloženo i promišljeno. Nemam razloga da žurim. Odluka koju donesem moraće da odgovara onome u šta verujem i onome što mislim da je danas potrebno Srbiji.

Hvala svima koji su mi od juče uputili reči podrške, a posebno drugaricama i drugovima iz SPS-a sa kojima sam proveo veliki deo svog života. Funkcije dođu i prođu. Ljudski odnosi, prijateljstva i poštovanje ostaju.

Partijska knjižica može da prestane da važi. Uverenja, odgovornost i odnos prema državi ne prestaju odlukom jedne komisije.

Srbija je iznad svake partije. I tako je jedino ispravno.