Deklaracija iz Nju Delhija, usvojena na 18. samitu BRIKS-a održanom 12. i 13. septembra, donela je više od uobičajenih formulacija o reformi svetske trgovine i jačanju multilateralizma. Svih 140 tačaka dokumenta – od oštre osude Izraela zbog prisilnog raseljavanja Palestinaca do podsticanja dedolarizacije – usvojeno je jednoglasno, uprkos prisustvu zemalja koje održavaju bliske odnose sa Zapadom ili balansiraju između blokova, poput Saudijske Arabije (koja je učestvovala kao pozvana zemlja), Ujedinjenih Arapskih Emirata i Indonezije, ali i partnerskih zemalja poput Malezije. Iza te jednoglasnosti, ipak, najinteresantniji je zaokret Indije – povratak težištu koje je, čini se, poslednjih meseci sve više klizilo ka Zapadu.

Modijeva tišina koja je odjeknula

Samitu u Nju Delhiju prethodio je niz spoljnopolitičkih poteza indijskog premijera Narendre Modija koji su, iz ugla BRIKS-a i njegovog naglašeno antikolonijalnog, "Globalnog juga" narativa, delovali gotovo disonantno. Modi je posetio Izrael i održao govor u Knesetu u kojem je hvalio bilateralne odnose dve zemlje – ne pominjući nijednom rečju civilne žrtve u pojasu Gaze, u trenutku kada je razaranje enklave dostiglo razmere koje su svetsku javnost odavno alarmirale. O tome smo detaljnije pisali u tekstu OVDE.

Objašnjenje ovakvog državničkog opredeljenja teško da je slučajno – Indija i Izrael decenijama grade duboku bezbednosnu i tehnološku saradnju, od odbrambene industrije do partnerstava u razvoju veštačke inteligencije, oblasti u kojoj Nju Delhi zavisi od pristupa tehnologijama koje najvećim delom drže upravo izraelske i zapadne kompanije.

Povratak okrilju BRIKS-a, uz stalno koketiranje sa Zapadom

Upravo zato Nju Delhi deklaracija deluje kao svojevrsna korekcija kursa. Reč je o istoj Indiji koja je, samo nešto ranije, bila domaćin i trećem po redu Kvadrilateralnom bezbednosnom dijalogu SAD, Australije, Japana i Indije – formatu koji mnogi analitičari vide kao protivtežu upravo BRIKS-u i kineskom uticaju u regionu. Više o toj drugoj strani indijske spoljne politike možete saznati u tekstu OVDE.

Šta donosi Deklaracija iz Nju Delhija

Zajednička Deklaracija iz Nju Delhija 2026 usvojena je jednoglasno i sadrži tačno 140 tačaka koje mapiraju političke, ekonomske i bezbednosne smernice proširenog bloka. Dokument nosi zvaničan slogan samita: „Izgradnja otpornosti, inovacija, saradnje i održivosti”. Tekst i poruke deklaracije odražavaju pažljiv diplomatski balans, posebno u pogledu aktuelnih globalnih konflikata.

Reforma UN i globalnog upravljanja: Dokument zahteva hitnu „strukturnu reformu” međunarodnih institucija, sa posebnim naglaskom na proširenje Saveta bezbednosti UN kako bi zemlje u razvoju dobile veću ulogu.

Kriza na Bliskom istoku: Deklaracija izražava oštru osudu i „čvrsto protivljenje” prisilnom raseljavanju Palestinaca od strane Izraela, uz poziv na hitan prekid vatre i obezbeđivanje plovnih puteva u Crvenom moru.

Ekonomija i dedolarizacija: Članice su se usaglasile oko jačanja prekograničnih plaćanja korišćenjem lokalnih valuta i podsticanja Nove razvojne banke (NDB) da proširi takav vid finansiranja, mada je naglašeno da ne postoji univerzalan model i da nacionalni prioriteti ostaju na prvom mestu.

Zelena tranzicija i kritični minerali: Istaknuta je važnost obezbeđivanja stabilnih lanaca snabdevanja kritičnim mineralima za prelazak na čiste tehnologije, uz potpuno očuvanje suverenih prava država nad sopstvenim resursima.

Zanimljiva odsustva: šta je prećutano

Analitičari ističu da deklaracija uopšte ne pominje rat u Ukrajini, što se tumači kao kompromis radi očuvanja jedinstva s Rusijom. Takođe, u celom dokumentu se nijednom po imenu ne pominju Sjedinjene Američke Države, iako se kritikuju unilateralne sankcije i tarife.

Šta kažu učesnici i lideri?

U izjavama lidera dominirale su teme jačanja Globalnog juga i ekonomske nezavisnosti.

Narendra Modi (Indija): Naglasio je da je Globalni jug predugo bio „u prvom redu globalnih kriza, ali u poslednjem redu donošenja odluka”. Poručio je da se „piramida privilegija” mora pretvoriti u „platformu partnerstva”. Modi je takođe iskoristio priliku za istorijski prvi bilateralni sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom nakon sedam godina napetih odnosa na granici.

Si Đinping (Kina): Istakao je pragmatičan pristup i naveo da dve ogromne ekonomije, Kina i Indija, moraju pomoći jedna drugoj da uspeju, pažljivo upravljajući međusobnim razlikama.

Ciril Ramafosa (Južna Afrika): Fokusirao se na potrebu za pravednijim međunarodnim trgovinskim sistemom i pozvao na globalni nadzor nad razvojem veštačke inteligencije.

Vesti koje stižu iz Nju Delhija oslikavaju blok u kome, uprkos unutrašnjim razlikama i spoljnim iskušenjima, boje postaju sve koherentnije. Rusiji je učinjen svojevrsni „plezir", jer je apsolutno izostala tema ukrajinskog sukoba, dok su SAD jasno kritikovane, iako im ime nije spomenuto. Sa druge strane, Iran je popustio oko zahteva za slobodnu plovidbu Crvenim morem u vezi sa Hutima i njihovim osvajanjem jemenskog priobalja u Crvenom moru, dok se Indija po prvi put pridružila osudi Izraela zbog njegovog odnosa prema palestinskom narodu.

Blok je tako, i pored aktivnih sukoba u Persijskom zalivu, različitih pozicija zemalja učesnica iz regiona, ali i „pomešanih" odnosa Indije i Kine, te Indije i Zapada, ipak postigao poprilično visok stepen jedinstva uz demonstraciju zajedničke potrebe svih da se nastavi putem još većeg jedinstva i učvršćivanja međusobnih veza. A to je nešto što se Zapadu, a posebno SAD, sasvim sigurno neće dopasti.

Kompletan zvanični tekst Deklaracije (na engleskom jeziku) iz Nju Delhija možete pročitati OVDE.