Na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, američki predsednik Donald Tramp najavio je sastanak posvećen Grenlandu, ponovo ističući da je preuzimanje ovog danskog teritorijalnog poseda „imperativ“. Ovakav ton dodatno je uznemirio evropske lidere, koji se već pripremaju za hitne konsultacije u Briselu kako bi usaglasili zajednički odgovor.

Na ovakvu agendu američkog predsednika – odreagovale su i berze u SAD. Padom.

EU/Rojters/Yves Herman

Podele u EU na meku i tvrdu liniju ka SAD

Unutar Evropske unije vlada podeljen pristup: Francuska zagovara oštriju reakciju, dok Velika Britanija upozorava da bi preterano zaoštravanje moglo „nepopravljivo oštetiti odnose sa Sjedinjenim Državama“, dok su Nemačka i Italija negde u sredini. Ipak, u diplomatskim krugovima raste nepodeljena zabrinutost da bi teritorijalne ambicije mogle prerasti u ozbiljan politički i ekonomski sukob.

Zapravo, još uvek nisu sigurni šta ih je snašlo.

Sa druge strane Atlantika američki zvaničnici poručuju da je reč o „američkom samopouzdanju“ i da se Vašington više neće izvinjavati zbog svojih poteza. Ali ekonomske posledice takvog pristupa već se osećaju.

Berzanski potres: pad dolara i najgori dan za američke akcije od oktobra

Dok su se tenzije oko Grenlanda pojačavale, američke berze doživele su najteži dan u poslednjih nekoliko meseci. Indeksi su potonuli, dolar je oslabio, a prinosi na dugoročne obveznice porasli – signal da investitori traže sigurnije utočište.

Analitičari ocenjuju da je tržište počelo da gubi sposobnost da ignoriše političke šokove. Kombinacija teritorijalnih ambicija i carinskih pretnji stvara atmosferu neizvesnosti koja direktno utiče na investicione odluke.

Posebno zabrinjava činjenica da se carine sada koriste u kontekstu teritorijalnih sporova, što je presedan u američkoj ekonomskoj politici. Stručnjaci upozoravaju da bi nova runda carina, praćena evropskim kontramerama, mogla ponovo pokrenuti strah od usporavanja američke privrede, ali i umanjiti rast evropskog BDP-a.

Trampov kabinet, Vašington, Bela kuća

Carine kao instrument pritiska – i izvor problema

Trampova administracija sve češće koristi carine kao sredstvo političkog pritiska, uključujući i teritorijalne sporove. Međutim, takva strategija ima dvostruki efekat: dok šalje poruku inostranstvu, istovremeno pogađa i američku privredu.

Uvođenje carina evropskim državama i njihov recipročni odgovor smanjuju izvoz američkih kompanija, usporavaju proizvodnju i povećavaju troškove uvoza. Kako Evropa ostaje najveći trgovinski partner SAD-a, svaki novi krug carinskog nadmetanja direktno utiče na američki rast.

Ekonomisti upozoravaju da se ovakva politika udaljava od tradicionalnog cilja carina – zaštite domaće industrije – i prelazi u zonu geopolitičkog nadmetanja, što čini posledice nepredvidivim.

Globalna ekonomija u poziciji „trpnje“ usled rastućih geopolitičkih ambicija SAD

Povezanost više istovremenih i neobuzdanih procesa – Trampovo insistiranje na Grenlandu,  agresivna carinska politika bez smislenog usmerenja i u reaktivnom delovanju, slanje velikih vojno-pomorskih kapaciteta ka iranskim obalama, igranka (i u bukvalnom smislu) sa Gazom i palestinskim narodom, nedovršen zamišljeni proces u Venecueli – sve to skupa stvara lančanu reakciju koja, između ostalog, potresa i američku i evropsku ekonomiju.

I dok Evropa traži jedinstven odgovor, a tržišta reaguju nervozno, postaje jasno da se globalna ekonomija sve više nalazi u senci pseudpolitičkih ambicija i unilateralnih poteza.

Iako deluje da čitav ovaj sled događaja i postupaka aktuelnog američkog predsednika – ide na ruku jedino Rusiji, zbog Ukrajine – i nije baš tako. Uporedo sa svim pobrojanim negativnim pojavama, Trampova duboka država daleko od pažnje javnosti – istovremeno sprovodi rekompoziciju jednog izuzetno važnog prostora. Podrobnije o svemu u jednoj od naših narednih vesti i analiza.

O rezultatima Trampovog boravka u Davosu i njegovog govora, saznajte više – ovde.

Za više o svemu i u očekivanju novih analiza, zapratite nas na društvenim mrežama – izbor naloga nalazi se u gornjem levom uglu portala Ozna vesti.