Banja Luka/Sarajevo – U vanrednim predsedničkim izborima održanim 23. novembra 2025. godine u Republici Srpskoj, Siniša Karan, kandidat vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), na osnovu prebrojanih približno 100% glasova, pobedio je sa više nego minimalnom razlikom od 50,30 % glasova, naspram opozicionog kandidata, Branka Blanuše, iz Srpske demokratske stranke (SDS), koji je osvojio 48,40 % glasova, što u konkretnim brojkama predstavlja 217.324 glasova za Dodikovog pulena, i 208.955 glasova za opozicionog kandidata.

Razlika od samo 8.369 glasova u korist vladajućih, i to na nivou čitave RS, nije nešto što će donositi mir i stabilnost u narednom periodu, posebo imajući u vidu i optužbe opozicije o izbornoj krađi u nesavršenom sistemu sprovođenja izbora, ali i još više, u čonjenici da je apatija razvijena tokom Dodikove tridesetogodišnje vladaine – ostavila čak 2/3 upisanih birača kod kuće, što je možda i daleko najznačajnija poruka ovih predsedničkih izbora u RS.

Međutim, iza ove formalne pobede i svih pomenutih činjenica, krije se možda još i neka  daleko složenija priča, priča o političkoj moći, američkoj diplomatiji i za mnoge spornom nasleđu Milorada Dodika.

Visoki predstavnik Kristijan Šmit

Izbori možda i sa istorijskim kontekstom

Naime, ovi vanredni izbori održani su u neobičnim okolnostima – nakon što je Centralna izborna komisija BiH oduzela predsednički mandat Miloradu Dodiku na osnovu presude Suda BiH, jer je Milorad Dodik u avgustu 2025. osuđen na godinu dana zatvora (kasnije zamenjenu novčanom kaznom) i šestogodišnju zabranu obavljanja političkih funkcija zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita.

Odluku visokog predstavnika u “slučaju Dodik” možemo posmatrati iz sijaset uglova, ipak, dva su ključna – BiH je pod faktičkim protektoratom Zapada (“međunarodne zajednice”) i zainteresovanog Nemca kao faktičkog guvernera ovog protektorata zapadnih sila, a drugi, možda i bitniji – pokušaj svakog gušenja zaokruživanja srpskog kolektiviteta u RS i BiH, a zbog čega Dodik zapravo i plaća cenu koju plaća. U tom smislu, ukolko narod RS popusti pred ovakvin potezima „međunarodne zajdednice“ i njihovog eksponenta u vidu dela i lika Kristijana Šmita, ma ko da je formalno na čelu RS i tamošnjeg srpskog naroda, istorija se može ponovit u bilo kom traumatičnom trenutku. Republika Srpska mora imati neokrnjene atribute jasno definisane Dejtonskim sporazumom, jer samo tako (prisilni) zajednički život nametnut dvostrukim, trostrukim standardima Zapada (SFRJ, Kosmet) – može održavati relativan mir i sklad do nekog trentka koji će, u konačnom, možda i razdvojiti puteve zainteresovanih strana.

Banja Luka

Zanimljiv je geografski obrazac glasanja: Kandidat opozicije, Blanuša, pobedio je u tri najveća grada Republike Srpske – u Banjoj Luci, Bijeljini i Prijedoru, a što pokazuje da urbano, nesumnjivo obrazovanije i informisanije stanovništvo – preferira opozicionu opciju. Ipak, Karan je pobedio na nivou celog entiteta zahvaljujući rezultatima u manjim mestima i ruralnim područjima.

Opozicija osporava rezultate

Srpska demokratska stranka odmah je osporila legitimnost izbora. Jovica Radulović iz SDS-a izjavio je da ne priznaju Karanovu pobedu, tvrdeći da „izborni rezultati pokazuju nešto drugo“ i da se dogodila velika krađa glasova. SDS je najavio da će tražiti ponavljanje izbora u Laktašu, Zvorniku i Doboju, gradovima gde su uočene navodne nepravilnosti.

Međutim, s obzirom na malu razliku između kandidata (oko 8.000 glasova) i činjenicu da mandat traje manje od godinu dana do redovnih izbora zakazanih za oktobar 2026, malo je verovatno da će ove žalbe dovesti do značajnih promena.

Zvornik

Da li se opozicija žalila i gde?

DA, opozicija se već žalila.

SDS je najavio da će tražiti od istražnih organa da se utvrdi pravo činjenično stanje i da CIK (Centralna izborna komisija BiH) odredi ponavljanje glasanja Biografije Poznatih.

Gde su se žalili i za koja mesta zahtevaju ponavljanje izbora: žalili su se Centralnoj izbornoj komisiji BiH (CIK) – zvaničnoj instituciji kojoj se podnose žalbe na izborne rezultate, a za Doboj, Zvornik i Laktaše.

Međutim, da li će i biti ponavljanja u našem pretpolitičkom društvu kada znamo da to i nije neka omiljena obaveza, ali i bez toga zna se da formalna odluka još uvek nije doneta, iz sledećih razloga:

1. CIK prvo mora da potvrdi da li je zaista bilo kršenja u tim gradovima kao i ako jeste, na kom broju biračkih mesta, a kao bi se utvrdilo eventualno opravdanje za njihovo ponavljanje, jer bi to mogao biti rezultat koji može uticati na konačnu pobedu;
2. SDS tvrdi da ima dokumentovane dokaze o manipulacijama, ali te dokaze tek treba zvanično ispitat

Zanimljivi statistički argumenti iz redova SDS-a:

Igor Crnadak iz PDP-a je uporedio ove izbore sa onima iz 2022. godine i istakao sumnjive podatke – u Doboju je glasalo 9.000 ljudi MANJE nego 2022, ali je razlika u korist SNSD-a ostala skoro ista, u Zvorniku je glasalo 9.000 ljudi MANJE, ali je razlika SNSD-u porasla sa 2.178 na 6.260 glasova, a i u Laktašima je glasalo 3.500 ljudi MANJE, ali je razlika porasla sa 3.143 na 4.884 glasova

Bilo kako bilo, žalba je podneta, CIK (u vreme pisanja) još uvek razmatra iste, te konačna odluka o ponavljanju nije doneta. S obzirom da je razlika samo oko 8.000 glasova i da mandat traje svega do oktobra 2026, politički pritisak je veliki, ali ishod žalbe ostaje neizvestan.

Milorad Dodik i Vladimir Putin

Dodikova era: Tri decenije na vlasti

Milorad Dodik je, rođen 1959. godine u Banjoj Luci, dominantna figura političkeScene Republike Srpske više od četvrt veka. Njegova politička karijera obuhvata višestruke mandate na najvažnijim pozicijama:

Hronologija političke moći:

• 1998-2001: Prvi mandat kao premijer Republike Srpske
• 2006-2010: Drugi mandat kao premijer RS
• 2010-2018: Prvi mandat kao predsednik Republike Srpske
• 2018-2022: Član Predsedništva Bosne i Hercegovine (srpski član)
• 2022-2025: Drugi mandat kao predsednik Republike Srpske (prekinut sudskom odlukom)

U svih ovih perioda, Dodik je ostao neprekidni predsednik SNSD-a, stranke koju je osnovao 1996. godine nakon napuštanja Srpske demokratske stranke. Ova dužnost omogućila mu je da kontroliše političku scenu čak i kada nije bio na izvršnoj poziciji.

Evolucija političke retorike

Zanimljivo je da je Dodik u ranim fazama karijere (kasne 1990-e i rane 2000-e) bio percipiran kao umeren reformista i alternativa ultranacionalističkoj SDS-u. Međunarodna zajednica ga je tada podržavala kao pragmatičnog lidera koji može doneti stabilnost u posleratnu Republiku Srpsku. Nije čak imao ništa ni protiv pristupanja NATO-u, ukoliko to građani bude želeli. 2.05.2015. Dodik je, kako su mediji tada preneli, izjavio za NIN:  „NATO ima prilike da nas ubijedi da je to dobar savez za Srbe. Neka NATO otvori nekoliko fabrika namjenske industrije, zaposli Srbe, i Srbi će možda promijeniti svoje mišljenje„.

Međutim, tokom godina, Dodikova retorika postala je sve više nacionalistička i separatistička. Njegova redovna preteća razdvajanjem Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, negiranje genocida u Srebrenici, suprotno zapadnom mejnstrimu i bliske veze sa Rusijom dovele su do dramatičnog pogoršanja odnosa sa Zapadom.

Rod Balgojević i Dodik Foto: kabinet predsedništva

Zašto Dodik nije učestvovao?

Dodikovo odsustvo sa izborne trke nije bilo dobrovoljno. Presuda Suda BiH iz avgusta 2025. godine formalno mu je zabranila obavljanje bilo kakve političke funkcije narednih šest godina.

Konkretan razlog za osudu bio je njegovo prkosno odbijanje da poštuje odluke visokog predstavnika iz jula 2023. godine, kojima je blokirana implementacija dva zakona Narodne skupštine Republike Srpske – zakona koji je sprečavao primenu odluka Ustavnog suda BiH u entitetu i zakona o izmenama pravosudnog sistema.

Međutim, kao što je Dodik izjavio na dan izbora: „Hteli su da sruše Dodika u nepravednom procesu, a sada su dobili dva Dodika i gledaće nas svaki dan.“ Ova izjava jasno pokazuje njegovu nameru da nastavi dominaciju političkom scenom iz pozicije predsednika SNSD-a.

Pravni i politički manevri

Dodikov uticaj ostao je nenarušen. Pre nego što je formalno izgubio mandat, uspeo je da:

1. Imenuje novog premijera RS – Savo Minić imenovan je za premijera u avgustu 2025, iako je Dodikov mandat već bio pravno prestao da važi (datum prestanka je označen kao 12. jun 2025)
2. Obezbedi prelaznu vlast – Ana Trišić-Babić, Dodikova bliska saradnica i nekadašnja savetnica za spoljnu politiku, postavljena je za vršioca dužnosti predsednika RS u oktobru 2025
3. Selektuje kandidata – Siniša Karan, ministar za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje, izabran je kao kandidat SNSD-a uz Dodikovu punu podršku

Američka lobistička kampanja: Ukidanje sankcija

Možda najintrigantniji deo cele priče jeste sofisticirana lobistička kampanja koja je dovela do ukidanja američkih sankcija protiv Dodika i čak 47 njegovih saradnika, 29. oktobra 2025. godine.

Ko je lobirao za Dodika?

Vlada Republike Srpske angažovala je dva ključna lobiste u Sjedinjenim Državama:

Rod Blagojević

Bivši guverner Ilinoisa Rod Blagojević, koga je predsednik Donald Trump pomilovao 2020. godine nakon što je proveo osam godina u zatvoru zbog korupcije (prodao je senatorsko mesto Baracka Obame), postao je Dodikov glavni zagovornik u Americi. Njegove lobističke aktivnosti odvijale su se kroz njegovu firmu „RRB Strategies“, koja je u martu 2025. potpisala ugovor sa ministrom za evropske integracije i međunarodnu saradnju RS Zlatanom Klokićem.

Prema dokumentima dostupnim u registru stranih agenata (FARA), Blagojevichev zadatak bio je:

• Lobiranje kod američkih zvaničnika kako bi se sprečilo ono što se percipira kao „politički progon“ zvaničnika RS
• Uključivanje međunarodnih saveznika da daju pozitivne izjave u prilog poštivanju Dejtonskog sporazuma od strane RS
• Objavljivanje članaka koji ističu političku motivaciju iza pravnih postupaka protiv Dodika
• Lobiranje s ciljem da NATO snage ne prekorače granice svojih ovlašćenja

Iznos honorara za Blagojevicheve usluge ostao je tajan – u javno dostupnim dokumentima ta informacija je anonimizirana. Međutim, brojne negativne konotacije kada je izbor ličnosti kao što je Blagojević u pitanju, ostaju po postrani u situaciji objektivno ostvarenog uspeha.

Marc Zell

Drugi lobista, Marc Zell, potpisao je ugovor sa vladom Republike Srpske u decembru 2024. godine vredan milion dolara za jednogodišnji rad, plus bonus ako uspješno doprinese ukidanju sankcija. Prema navodima CNN-a, Zell je kasnije u e-mejlu naveo da je odredba o bonusu otkazana u skladu sa američkim zakonom.

Robert Đulijani sa predsednikom Trampom

Kampanja „Ponovno učiniti Srpsku velikom“

Lobistička kampanja okrenula se desničarskim figurama povezanim sa Donaldom Trampom:

• Rud Đuliani, bivši gradonačelnik Njujorka i Trumpov lični advokat, posetio je Republiku Srpsku u februaru 2025. i ugostio Dodika u svom podkastu, gde su predstavljene kape sa natpisom „Make Srpska Great Again“ uz čuvene Trumpove MAGA kape
• Majkl Flin, Trumpov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, pozvao je Trampa da „zagrli“ Dodika i udruži snage sa Republikom Srpskom u borbi protiv globalista
• Laura Loomer, desničarska influenserka sa direktnom vezom do predsednika, opisala je Dodikovo uklanjanje sa pozicije kao deo napada na „lídere sličnog Trampu širom sveta“, tvrdeći da „hrišćanski“ lider podnosi napade „koalicije muslimana i globalista“

Ovaj narativ, predstavljanje Dodika kao žrtve, što on uistini i jeste, putem „pravničkog rata“ sličnog onome vođenom protiv Trampa – pokazao se izuzetno efikasnim u konzervativnim krugovima.

Za mnoge kontroverzna odluka i šta ova pobeda znači za budućnost RS?

Američka administracija formalno je ukinula sankcije 29. oktobra 2025. godine, navodeći „konstruktivne korake Narodne skupštine Republike Srpske“ kao razlog. Ti koraci uključivali su:

• Povlačenje šest zakona entiteta koje je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim
• Imenovanje privremenog predsednika RS
• Pristanak na održavanje novih izbora

Međutim, kritičari ističu da je ova odluka došla upravo kada je Dodik bio u Minsku, gde se susreo sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom – dan prie nego što su sankcije ukinute. To je navodno poslalo signal da Moskva, a ne Vashington, diktira Dodikovu spoljnopolitičku orijentaciju.

Andi Hodžaj, Albanac, ekspert za Balkan sa King’s College London, izjavio je: „Kakvu poruku ovo šalje – da ako imate prave veze i prave lobiste, možete biti uklonjeni sa liste sankcija? To postavlja negativan presedan.“ Ovo, naravno, dobrim delom ne stoji. Naime, Zapadu je dobro poznato kada treba da gleda kroz proste – onda kada se suštinski ispunjavaju njihovi interesi (poput tri navedena), dok slanje političkih poruka namenjenih unutrašnjoj javnsoti nema gotovo niakakv značaj za njih.

Ipak, Dodikova sposobnost da oblikuje političku scenu iz senke, uz pomoć Karana kao predsednika, pokazuje da njegova era nije završena, uprkos pravnoj zabrani. SNSD nastavlja da kontroliše političku infrastrukturu, medije i ekonomske tokove u entitetu.

Izazovi za opoziciju Republike Srpske

SDS i drugi opozicioni subjekti suočavaju se sa strukturalnim preprekama:

• Medijski monopol: Većina medija u RS kontrolisana je ili bliska SNSD-u
• Ekonomska zavisnost: Mnogi građani zaposleni su u javnim preduzećima koja funkcionišu kao instrument političke kontrole
• Etnički narativ: SNSD uspešno koristi percepciju spoljnih pretnji i potrebe za „odbranom nacionalnih interesa“
• Patronažne mreže: Decenijska dominacija omogućila je SNSD-u da izgradi robustan sistem klijentelizma

Kratak mandat kao proba snage

Karanovo predsedavanje trajaće manje od godinu dana – do redovnih izbora u oktobru 2026. godine. Ovaj kratki period možda će biti i svojevrstan test: da li Dodik može efikasno upravljati iz senke, i još i više, da li će odsutstvo njegovog populističkg i sveprisutnog liderstva ipak uspeti da oslabiti SNSD?

Geopolitički kontekst i oslabljena samostalnost RS u okviru BiH?

Odnos Republike Srpske sa Rusijom ostaje snažan. Dodik je u više navrata javno izražavao podršku Vladimiru Putinu i kritiku zapadne politike prema BiH. Čini se, s pravom. Ukidanje američkih sankcija, za neke paradoksalno, možda neće promeniti tu dinamiku – već dan nakon što su sankcije ukinute, Dodik je bio u Minsku sa Lavrovom. Ali, rečeno je vć, to nema toliki značaj ukoliko se sprovodi agenda Zapada.

A sa druge strane, britanke sankcije protiv Dodika i dalje su na snazi, što pokazuje (da li baš?) razdvojenost transatlantskog pristupa prema ovoj problematici.

Vanredni izbori u Republici Srpskoj potvrdili su ono što mnogi analitičari pretpostavljaju: strukturalna moć SNSD-a duboko je ukorenjena u svesti pojedinaca, a Dodikov uticaj nadilazi njegovu formalnu poziciju. Nešto poput situacije u Srbiji. S druge strane, opoziciona pobeda u velikim gradovima pokazuje informisaniji i obrazovaniji sloj stanovništvada – predstavlja krajnje ozbiljan politički korus željan promena. Međutim, s obzirom na odnos snaga i prostornu i brojčanu zastupljenost između gradskih i seoskih sredina, opozicija će se morati potruditi da prevziše tradicionalno ruralne rezultate i tu dobro uljanu političku mašineriju, ciljano i duboko uspešno ukorenjenu u svest običnih ljudi.

Karan će sada biti predsednik, ali svi znaju ko zapravo određuje politiku. Kao što je sam Dodik izjavio: „Njegova pobeda biće i moja pobeda.“

U narednim mesecima do redovnih izbora 2026. godine, ključno pitanje biće da li će opozicija uspeti da mobilizuje nezadovoljne birače i izgradi kredibilnu alternativu, te umešno priđe i onima na selu, ili će Dodikova senka nastaviti da dominira političkom pozornicom Republike Srpske.