Tragedija koja je novembra 2024. godine potresla Novi Sad i čitavu Srbiju, otvorila je najteža pitanja prevashodno o odgovornosti institucija, ali i o bezbednosti građana. Dok su reakcije nadležnih kasnile ili ostajale nedorečene, upravo su studenti prvi prepoznali potrebu da se o tome javno govori i nešto učini. Njihov početni izlazak na ulice bio je nenametljiv, bez velikih slogana i političkih poruka, ali je nosio ključnu poruku: da je vreme prelaska preko propusta i tolerancije grešaka završeno.

Foto: Rojters/Đorđe Kojadinović

Kako je sve počelo

Iako su protesti isprva činili svojevrsna spontana okupljanja, već tokom decembra postalo je jasno da se formira jezgro jednog novog narodnog i nacionalnog fronta – studentskog. Mladi iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Novog Pazara i drugih gradova počeli su da se okupljaju ispred fakulteta i javnih institucija, donoseći poruku o potrebi lične i institucionalne odgovornosti.

Energija je rasla iz dana u dan, a skupovi su prerastali u organizovane šetnje koje su ubrzo privukle znatno širu javnost.

Foto: Južne vesti

Obilazak Srbije po svakom vremenu

Ono po čemu su Studenti u blokadi postali prepoznatljivi nije samo istrajnost, već način na koji su odlučili da protestuju. Umesto da očekuju da se građani okupe oko njih, oni su krenuli ka građanima.

Po kiši, snegu, ledu i vetru obilazili su gradove i opštine širom Srbije, razgovarali sa ljudima, objašnjavali razloge nezadovoljstva, delili svoje stavove i pozivali na solidarnost.

Ta slika – grupa mladih sa transparentima, mokrim kapuljačama i promrzlim rukama i stopalima, ali sa jasnom porukom da neće odustati – postala je simbol njihove borbe za pravednije društvo.

Obilazili su trgove, raskrsnice, železničke stanice, male centre i velika gradska jezgra, stvarajući mrežu podrške koja se širila brže nego što su i sami očekivali.

Foto: Al Jazeera

Simbolične akcije i poruke koje su se čule daleko

Kako su njihovi protesti rasli, tako su rasle i njihove akcije. Blokade u Beogradu postale su mesta gde se jasno videlo da mladi žele promenu i da više ne pristaju na ćutanje. Isti duh osetio se i u protestnim šetnjama u Novom Sadu, ali i u manjim sredinama gde su studenti prvi put organizovali okupljanja i otvorene razgovore sa građanima.

Sve je prožimalo uverenje da društvo može da se menja samo onda kada oni koji ga čine odbiju da ćute. Zbog toga su javni govori, performansi i spontani razgovori sa prolaznicima postali najvažniji deo njihovog delovanja.

Na taj način „Studenti u blokadi“ nisu postali samo grupa koja protestuje, već glas generacije koja želi uređeniju, transparentniju i odgovorniju državu.

Foto: AP

Put ka 28. decembru

Posle više od godinu dana upornog rada na terenu, te obeležavanja punih godinu dana od novosadske tragedije, o čemu više možete pročitati ovde –  i nakon brojnih okupljanja i razgovora, studenti su objavili poziv na veliki protest 28. decembra.

U svojoj poruci naglasili su da je vreme da se ljudi povežu i uključe, jer se, kako kažu, samo zajednički može „raspisati pobeda“.

Ovaj datum predstavlja trenutak u kojem njihov pokret ulazi u novu fazu.

Više nije reč o spontanim okupljanjima niti o lokalnim šetnjama, već je u pitanju  najava najšireg zajedničkog čina koji zapravo još od početka njihovog delovanja predstavlja konstatan, ali i svojevrsni test istrajnosti i zrelosti društva koji traje više od godinu dana.

Bbc

Zašto su baš oni postali simbol upornosti

U osnovi njihovog uspeha nalazi se jednostavna činjenica da nisu odustali ni kada su vremenski uslovi bili teški, ni kada je podrška bila neizvesna, ni kada su pokušavali da ih potisnu u stranu. Gradove su obilazili bez velikih sredstava, bez logistike i bez političke podrške, ali sa verom da promena dolazi onda kada je pojedinac spreman da je zatraži.

Zato su Studenti u blokadi danas više od protesta. Oni su dokaz da mladi ljudi u Srbiji nisu pasivni, da nisu nezainteresovani i da razumeju važnost javne odgovornosti. Njihova upornost, vidljiva na svakom koraku koji su prešli po kiši i snegu, postala je simbol koji nadilazi generacijske granice.

Priča o Studentima u blokadi počela je kao spontana reakcija na tragediju, ali se pretvorila u jedan od najdoslednijih pokreta javnog i neupitno legitimnog pritiska u zemlji. Njihov put od prvih šetnji do najave protesta 28. decembra, pokazuje kako istrajnost i verovanje u promene mogu, čak i u složenim političkim okolnostima sveopšte (pa po mišljenju mnogih čak i uz zlo)upotrebe delova institucija i represivnog aparata  – da okupe ljude oko jedinstvenog zajedničkog cilja. Zaustavljanje kriminala, korupcije i zloupotreba svake vrste, a sa čim se suočila i Argentina, o čemu više možete saznati ovde.

Bbc

Sloboda i demokratija nemaju cenu

Ni u ovde, niti bilo gde drugde u svetu. Samo slobodno društvo ima perspektivu. „Klinci“ to znaju. Ako su „matori“ i izgubili kompas, posebno delovanjem najmoćnijeg propagandnog oružje lišenog svake kritike nosilaca najviše odgovornosti, mladi koji i ne pamte druge nosioce vlasti, nisu spremni na jednoobraznost, uniformisanost svesti i sopstvenih života na ovakav, tragičan način, bez odgovornosti, ravnopavnosti, jednakomernosti za sve i na svim nivoima.

Kada 28. decembar dođe, biće jasno da li je njihova borba postala i borba mnogo šire društvene zajednice. Ali već sada je izvesno da su ostavili trag – onaj koji pokazuje da Srbija i dalje ima generaciju koja veruje da su promene moguće.

„Ni jedna sila na svetu ne može zaustaviti ideju kojoj je došlo vreme“ – parafraza je čuvene Igoove misli da se „može odoleti invaziji vojski, ali ne i invaziji ideja“.

Upravo zato mnogi smatraju da će predstojeći meseci biti trenutak u kojem će se jasnije videti da li društvo prepoznaje da su mladi oni koji nose budućnost zemlje – i da li će se institucije poneti odgovorno, smireno i u zajedničkom interesu građana.
Očekivanja su da će i taj 28. decembar pokazati ne samo snagu jednog pokreta, već i spremnost društvene zajednice da razume poruku koja uveliko prevazilazi dnevnu politiku: da budućnost pripada onima koji je traže, a obaveza države je da ih u tome čuje, da ih zaštiti i isprati na putu boljitka koji potreban svuda i svima.

Osim onima koji su se na ovaj ili onaj način – okoristili o postojeći sistem, nanoseći štetu i nepravdu ogromnom delu građana i njihovih porodica, koji ne pristaju na sve ono što se događa sada već više od deceniju unazad, a za nemali broj njih, i duže.