Gugl, jedna od najmoćnijih tehnoloških kompanija na svetu, u Finskoj je naučio da ni rekordna investicija ne ide mimo procedure. Finske vlasti naložile su obustavu pripremnih radova na dva planirana Guglova data centra, u Muhosu i Kajani, zbog sumnje da je više od 300 hektara šume posečeno pre nego što je završena obavezna procena uticaja na životnu sredinu.

Gugl dobio nalog finske agencije: stop do 23. oktobra

Finska agencija za nadzor (LVV) zahtevala je u utorak od kompanije Tuike Finland, koja zastupa Gugl i stoji iza njegovih finskih projekata, da odmah, a najkasnije do 23. oktobra, obustavi sve pripremne mere koje bi bitno izmenile životnu sredinu na lokacijama u Muhosu i Kajani, navodi AFP.

Tomi Muilu iz nadležne agencije objasnio je, prema pisanju BBC-ja, da su radovi na tim lokacijama obuhvatali uklanjanje stabala i površinskog sloja zemljišta, izgradnju pristupnih puteva i skladišnih prostora, kao i radove na kanalima. Agencija je saopštila da su radovi na jednoj od lokacija izvođeni bez obavezne procene uticaja na životnu sredinu.

Rokovi su jasni: do 14. oktobra Tuike Finland mora da pošalje objašnjenje i plan daljeg postupanja, a do 23. oktobra mora da stane sa radovima. Ako ne postupi po nalogu, agencija može da pokrene postupak prinudnog izvršenja.

Šuma pre procene: spor oko više od 300 hektara

Šuma u Muhosu, fotografija sa Guglove stranice o projektu (foto: Google)

Predsednica Finskog udruženja za zaštitu prirode Hana Halmeenpa rekla je za AFP, nakon obilaska lokacije u Muhosu prošle nedelje, da su u krčenjem raščišćenom području većem od 300 hektara posečena i mesta koja je trebalo sačuvati. Udruženje tu površinu poredi sa oko 420 fudbalskih terena i traži da se radovi zaustave dok se ne ispitaju svi ekološki zahtevi.

Prema pravilima koja udruženje navodi, trajno uklanjanje šume na više od 200 hektara zahteva prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu. Ono tvrdi da ona nije sprovedena i da prostorni plan za data centar u tom trenutku još nije bio pravno na snazi.

Gugl odbacuje sugestiju da je svesno kršio pravila. Kompanija tvrdi da je sečenje obavljeno u skladu sa finskim zakonom o šumarstvu, da su pre početka radova rađena istraživanja prirode i da su područja visoke ekološke vrednosti zaštićena. Najavljuje i unapređenje planova za uređenje predela i očuvanje biodiverziteta, uključujući sadnju drveća na 130 hektara u Muhosu.

Gugl je za BBC priznao da u ovom slučaju nije ispunio sopstvene visoke standarde i da će slediti smernice agencije, ali u istom dahu tvrdi da je postupao u dobroj veri i u skladu sa zakonom. Te dve poruke finske vlasti će sada morati da pomire.

Milijarde, nuklearka i 37.000 radnih mesta: zašto Finska ne želi da izgubi Gugl

Dva sporna data centra deo su investicije od 13 milijardi evra koju je Gugl najavio pre mesec dana i opisao kao svoje najveće pojedinačno ulaganje u Evropi. Projekti obuhvataju Muhos, Vaalu, Kajani i Haminu, gde kompanija već ima data centar. Plan za 2027. i 2028. uključuje novi data centar u Vali i dodatna ulaganja u Haminu. Kompanija procenjuje da će izgradnja doneti više od 37.000 radnih mesta i finskoj ekonomiji u proseku 3,6 milijardi evra godišnje.

Gugl je u sklopu ekspanzije potpisao i ugovor na 22 godine sa energetskom kompanijom Fortum, kojim kupuje polovinu kapaciteta nuklearne elektrane Lovisa. Fortum navodi da će mu taj aranžman pomoći da elektranu održi u radu do 2050. godine. Finska je zbog hladne klime i električne energije male ugljenične emisije sve privlačnija kompanijama koje grade data centre, jer niže temperature smanjuju i potrošnju energije za hlađenje.

Politički kontekst nije beznačajan. Vlada premijera Petterija Orpoa prema pisanju AFP-a daje prioritet privlačenju ulaganja u data centre, jer se zemlja bori sa rekordnom nezaposlenošću i usporenim rastom. Istovremeno je građanska inicijativa za strožu regulativu potrošnje energije i uticaja data centara na životnu sredinu prikupila više od 50.000 potpisa za samo tri dana, što znači da će morati da bude razmotrena.

Slučaj Muhos zato prevazilazi jednu posečenu šumu. Finska je ušla u trku za veštačku inteligenciju sa najboljim adutima, hladnim vremenom i čistom strujom, ali se sada pokazuje da procedura zaštite prirode nema alternativu i da može da bude jedino što stoji između investitora i bagera. Nalog LVV-a ne može da vrati posečena stabla, ali će istovremeno pokazati i da li će pravila važiti i onda kada ih pokušava zaobići tehnološki džin sa milijardama u džepu.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.