Međunarodni mehanizam za krivične tribunale odbio je zahtev za prevremeno puštanje generala Ratka Mladića, uprkos tome što su i sudije potvrdile da se 84-godišnji general nalazi u završnoj fazi života. Dok srpska javnost uglavnom ne zna šta se događa i sa drugim haškim osuđenicima u vezi sa konkretnim zdravstvenim problemima — dotle porodica generala Mladića, kao i mnogi koji njegovu presudu dovode u pitanje, ostaju bez mogućnosti da generala vide na slobodi makar i pred sam kraj njegovog života.

Sud priznao: „Situacija je očajna" — ali ostaje iza rešetaka

Sudija Grasiela Gati Santana, predsednica Međunarodnog mehanizma za krivične tribunale (MOMUT) u Hagu, odbila je zahtev za prevremeno puštanje generala Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je podnesen na humanitarnoj osnovi. Inače, urugvajski sudija Santana je nama poznata odranije — kada je kao član Žalbenog veća odbila žalbu Radovana Karadžića na presudu od 40 godina zatvora, dok je istovremeno usvojila žalbu tamošnjeg tužilaštva na „kratkoću" izrečene kazne, preinačivši je u doživotnu.

Paradoks ove odluke leži u samom obrazloženju suda: sudije su eksplicitno priznale da se Mladić nalazi u „završnoj fazi života" i da je njegova situacija „očajna". Ipak, zaključile su da uslovi pritvora obezbeđuju „maksimalnu moguću udobnost" i da u Holandiji postoji odgovarajuća medicinska nega — te da puštanje nije opravdano.

„Ne postoji dodatni tretman dostupan negde drugde koji nije dostupan u Holandiji", navodi se u presudi.

Porodica: „Leče ga od infekcije, a ne od moždanog udara"

Mladićev sin Darko oštro je odgovorio na ovu odluku u razgovoru za ruske medije, optužujući sud za cinizam bez presedana.

Po njegovim rečima, lekari nisu lečili generala od ponovljenog moždanog udara koji je pretrpeo, već od infekcije urinarnog trakta — što porodica smatra grubim medicinskim nehajem. Mladićev sin naglasio je da se radi o „političkoj osveti, a ne pravdi", te da od njegovog oca prave primer drugima koji bi se usudili da se suprotstave određenim geopolitičkim interesima.

Prema ranijim sudskim dokumentima i saslušanjima, general Mladić pati od kognitivnih oštećenja i višestruko je hospitalizovan tokom poslednjih godina. Decembra prošle godine, sin generala upozorio je javnost da se zdravstveno stanje bivšeg komandanta „približava kritičnom" i da je Mladić izuzetno oslabljen — između ostalog i zbog dugotrajnog ležanja.

Nije prvi put: Hag i srpski zatvorenici

Slučaj Ratka Mladića nije usamljeni primer. Kroz decenije rada haškog tribunala i njegovih naslednih institucija, više srpskih zatvorenika preminulo je tokom izdržavanja kazne ili neposredno po puštanju, u okolnostima koje su izazivale ozbiljne humanitarne i pravne nedoumice.

Najpoznatiji takav slučaj svakako ostaje smrt Slobodana Miloševića 2006. godine, koji je preminuo u pritvoru pre okončanja suđenja, a da pritom nije proglašen krivim ni za jedan zločin. Mnogi su tada ukazivali na nedostatke u medicinskom nadzoru i odbijanje suda da ga pusti na lečenje u Rusiju, uprkos urgentnim zdravstvenim stanjima.

Ništa bolje okolnosti nisu ni one vezane za Milana Martića u Estoniji.

Pomenuti obrazac — odbijanje lečenja u inostranstvu uz istovremenu tvrdnju da je medicinska nega adekvatna — ponavlja se i u Mladićevom slučaju, što porodica i deo srpske javnosti vide kao sistematski, a ne slučajan pristup.

Mladić: Ko je bio, šta mu je suđeno

Ratko Mladić osuđen je 2017. godine na kaznu doživotnog zatvora za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Sud ga je proglasio odgovornim, između ostalog, za opsadu Sarajeva i za stradanje više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici 1995. godine — zločin koji je sud kvalifikovao kao genocid.

Tužilaštvo i sud zastupaju stanovište da je Mladić bio ključni arhitekta nasilja u raspadu Jugoslavije. Njegova porodica i deo srpske javnosti osporavaju i prirodu suđenja i uslove pritvora, a posebno osnov po kojem mu je suđeno, smatrajući da se radi o politički motivisanom procesu.

Kada pravda i humanost dođu u sukob

Bez obzira na različite poglede na krivicu i istoriju, ostaje jedno pitanje koje je teško osporiti sa humanog stanovišta: da li je opravdano zadržati čoveka koji umire, daleko od porodice i domovine, kada medicinska nega ne može promeniti ishod — ali kada se izgubila i svrha propisivanja i izricanja predmetne krivične sankcije sa motivom suzbijanja dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom?

Haški sud odgovorio je potvrdno. Porodica Mladić, i mnogi u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj, smatraju da taj odgovor ne govori samo o jednom starcu u ćeliji — već o instituciji koja je svoju simboličku poruku stavila ispred elementarne čovečnosti.

Kada bi se vratili dublje u ne tako daleku prošlost, otkrili bi zapanjujuću popustljivost zapadnih sudija prema nemačkim ratnim komandantima i njihovim saradnicima. O Netanjahuu i kompletnoj vladi Izraela i 80.000 masakriranih palestinskih žrtava — od kojih su gotovo 60% deca, žene i stari — da i ne govorimo.