Indija pod talasom novih potresta i sukob oko (ne)poverenja u izborni proces. Opozicija, studentski aktivisti i građanski pokreti optužuju izbornu komisiju da se kroz reviziju biračkih spiskova ugrožava pravo građana da glasaju, dok vlast tvrdi da je reč o legitimnom sređivanju evidencije. U Delhiju su 10. oktobra uvedene opsežne bezbednosne mere, a policija je privela hiljade ljudi koji su pokušavali da učestvuju u protestima. U središtu krize nalazi se pitanje koje prevazilazi stranačku borbu: kako dokazati da se birački spiskovi uređuju radi tačnosti, a ne tako da se nekim građanima oteža ili onemogući izlazak na izbore?

Spor oko biračkih spiskova prerastao u političku krizu

Protesti u indijskoj prestonici usmereni su protiv glavnog izbornog komesara Gjanеša Kumara i načina na koji se sprovodi revizija biračkih spiskova. Demonstranti zahtevaju njegovu ostavku i traže da se razjasni da li su promene u biračkoj evidenciji sprovedene po jednakim pravilima za sve građane.

U središtu spora je postupak poznat kao Special Intensive Revision (SIR), odnosno detaljna revizija biračkih spiskova. Izborna komisija navodi da je cilj provera podataka, uklanjanje dupliranih zapisa i ažuriranje evidencije u slučajevima smrti, promene prebivališta ili drugih okolnosti koje utiču na status birača.

Opozicija, međutim, upozorava da ovakav proces može imati ozbiljne posledice ako građani koji imaju pravo glasa budu uklonjeni sa spiskova zbog administrativnih prepreka, nedostatka odgovarajuće dokumentacije ili grešaka u proveri podataka. Kritičari sumnjaju i da bi promene mogle politički da koriste vladajućoj Bharatiya Janata Party (BJP), stranci premijera Narendre Modija.

Vladajuća stranka i izborna komisija odbacuju optužbe da je postupak osmišljen radi izborne manipulacije. Zbog toga je ključno razdvojiti dve stvari: postojanje velikog spora oko biračkih spiskova jeste činjenica, ali tvrdnja da je izvršena sistematska i politički motivisana krađa glasova zahteva konkretne dokaze.

Suština sumnji nije samo u tome koliko je imena uklonjeno, već ko je uklonjen, iz kog razloga i da li je svaki građanin imao stvarnu mogućnost da ispravi grešku. Ako su sa spiskova uklonjeni preminuli, duplirani ili nevažeći zapisi, to je deo normalnog izbornog postupka. Ako su, međutim, iz evidencije nestali građani koji ispunjavaju zakonske uslove za glasanje, onda bi to predstavljalo ozbiljan problem koji zahteva proveru i odgovornost.

Desetine miliona zapisa i pitanje koje još nema konačan odgovor

U javnim izveštajima o reviziji pojavila se brojka od približno 130 miliona uklonjenih zapisa, što je izazvalo dodatnu zabrinutost zbog obima promene. U zemlji sa ogromnim biračkim telom, takva cifra ima potencijal da utiče na poverenje javnosti u izborni sistem.

Ipak, broj uklonjenih zapisa ne može se automatski izjednačiti sa brojem ljudi koji su nezakonito izgubili pravo glasa. U zbir mogu ulaziti preminuli birači, duplirani unosi, osobe koje su promenile prebivalište i slučajevi u kojima podaci nisu potvrđeni. Da bi se utvrdilo da li je došlo do nezakonitog isključivanja birača, neophodno je analizirati razloge uklanjanja i omogućiti nezavisnu proveru spornih slučajeva.

Opozicija traži odgovore o kriterijumima i transparentnosti postupka, dok vlast insistira na tome da je ažuriranje evidencije neophodno za integritet izbora. Politička težina ovog spora dodatno raste zbog predstojećih izbornih nadmetanja u indijskim saveznim državama.

Posebno je važno pitanje da li građani koji osporavaju svoje uklanjanje imaju pristupačan i blagovremen postupak za žalbu. Pravo glasa ne zavisi samo od toga da li je ime nekada bilo na spisku, već i od toga da li osoba može da proveri svoj status i ispravi eventualnu grešku pre izbora.

Hiljade privedenih, blokade i zatvaranje prostora za protest

Kriza je 10. oktobra dobila novu dimenziju kada su vlasti u Delhiju pokušale da spreče protest koji je pokret Cockroach Janta Party (CJP) najavio kod Džantar Mantara. Okupljanje je bilo usmereno protiv glavnog izbornog komesara i zbog sumnji u nepravilnosti u biračkim spiskovima.

Policija nije odobrila skup, navodeći proceduralne i bezbednosne razloge. U prestonici su postavljene barikade, pojačana kontrola kretanja, uvedena ograničenja u saobraćaju, a prema izveštajima indijskih medija, ograničen je i mobilni internet u pojedinim delovima grada.

Prema izveštaju lista Times of India, policija je do kasnog popodneva privela više od 3.000 ljudi. Među privedenima su bili organizatori protesta, studenti, aktivisti, advokati i političari opozicije. Pojedini organizatori tvrdili su da su njihovi predstavnici privedeni još po dolasku na aerodrom, pre nego što su stigli do mesta planiranog okupljanja.

Vladajuća BJP branila je postupanje policije, tvrdeći da je cilj bio očuvanje javnog reda i sprečavanje nereda. Opozicija je, nasuprot tome, ocenila da su mere bile nesrazmerne i da su onemogućile građanima da mirno izraze svoje nezadovoljstvo.

Odbijanje dozvole za skup i preventivna privođenja nisu sami po sebi dokaz da vlast manipuliše izborima. Ali kada se protest odnosi upravo na poverenje u izbornu komisiju, a odgovor države obuhvati masovna privođenja i ograničavanje kretanja, nastaje dodatni problem: institucije moraju da objasne ne samo kako štite javni red već i kako obezbeđuju pravo na mirno okupljanje i javnu kontrolu svog rada.

Ko je pokret Cockroach i zašto je protest dobio širi odjek?

Među organizatorima protesta nalazi se omladinski pokret Cockroach Janta Party, koji je u prethodnom periodu stekao vidljivost kroz kampanje protiv navodnih nepravilnosti na ispitima i kritike rada državnih institucija. Njegov osnivač Abhijeet Dipke priveden je uoči planiranog skupa, a policija je zaustavljala i druge predstavnike pokreta.

Protestima su se pridružili i predstavnici opozicionih stranaka, uključujući političare iz Kongresne partije i drugih grupa koje se protive Modijevoj vladi. Njihov zajednički zahtev bio je da se razjasne sumnje u izborni proces i da glavni izborni komesar preuzme političku odgovornost.

Široko učešće različitih grupa pokazuje da se spor više ne vodi samo između jedne organizacije i izborne komisije. On je postao deo šire rasprave o poverenju u institucije, ulozi opozicije i mogućnosti da građani ospore odluke koje smatraju nepravednim.

Iako ni brojnost protesta ni politička raznovrsnost učesnika sami po sebi ne predstavljaju i neposredan dokaz da su optužbe o izbornim nepravilnostima do kraja osnovane, njihov značaj je utoliko veći zbog toga što ukazuju na ozbiljnost krize poverenja i potrebu da se sporne odluke proveravaju kroz transparentne i nezavisne postupke, što sada nije slučaj.

Izborna komisija pod pritiskom, opozicija traži odgovornost

Glavni izborni komesar Gjanеš Kumar postao je centralna figura političkog sukoba. Opozicija traži njegovu ostavku, tvrdeći da komisija nije pružila dovoljno uverljive odgovore na pitanja o reviziji biračkih spiskova i promenama u postupku registracije birača.

U javnoj raspravi pominju se i izmene povezane sa obrascem Form 6, koji se koristi za prijavu novih birača. Kritičari zahtevaju jasne informacije o načinu obrade prijava, kriterijumima za prihvatanje ili odbijanje i mogućnostima za osporavanje odluka.

Za izbornu komisiju izazov nije samo administrativni. Ona mora da pokaže da se ista pravila primenjuju na sve građane, bez obzira na njihovu političku pripadnost, versku zajednicu, društveni položaj ili mesto stanovanja. Transparentnost podataka, dostupni žalbeni postupci i nezavisna kontrola mogli bi da smanje sumnje čak i kada se pokaže da je veliki deo uklonjenih zapisa zaista bio nevažeći.

Sa druge strane, opozicija bi svoje tvrdnje trebalo da potkrepi konkretnim slučajevima, dokumentacijom i podacima koji mogu da se provere. U suprotnom, ozbiljna pitanja o izbornim pravima mogu ostati zarobljena u međusobnim političkim optužbama.

Modi od izborne dominacije do zavisnosti od koalicionih partnera

Kada je Narendra Modi 2014. preuzeo vlast, njegova Bharatiya Janata Party (BJP) osvojila je 282 poslanička mesta i obezbedila samostalnu većinu u parlamentu. Na izborima 2019. rezultat je dodatno poboljšan na 303 mandata. Međutim, izbori 2024. pokazali su da se politička pozicija vladajuće stranke promenila: BJP je osvojio 240 mesta, manje od 272 potrebna za samostalnu većinu. Modi je zato morao da formira vladu oslanjajući se na koalicione partnere, među kojima su posebno važni Telugu Desam Party i Janata Dal (United).

Modi je zadržao premijersku funkciju, ali BJP više ne može samostalno da obezbedi većinu u parlamentu. To je značajna promena u odnosu na prethodni period, jer stabilnost vlade sada zavisi i od podrške drugih stranaka, njihovih zahteva i spremnosti da nastave saradnju. Izborni rezultat ne znači da je BJP izgubio vlast, ali pokazuje da njegova dominacija više nije ista kao tokom prethodnih mandata.

Promena se vidi i u istraživanjima javnog mnjenja. Prema istraživanju India Today–CVoter iz avgusta 2026, udeo ispitanika koji Modija smatraju najpogodnijim za sledećeg premijera pao je sa 54,7 odsto u januaru na 48,7 odsto u avgustu. Ovaj pokazatelj nije isto što i direktna podrška njegovoj vladi, ali ukazuje na slabljenje njegove pozicije u očima dela javnosti. Infrastrukturni projekti i razvojni programi nisu uklonili zabrinutost zbog nezaposlenosti, troškova života i ekonomskih izgleda, posebno među mladima.

Omladinski aktivisti i drugi kritičari vlasti sve otvorenije izlaze na ulice, a spor oko biračkih spiskova postao je još jedno žarište nezadovoljstva. Policijska privođenja i ograničavanje protesta dodatno su zaoštrili sukob: vlast takve mere obrazlaže očuvanjem javnog reda, dok ih protivnici vide kao nesrazmeran odgovor i sužavanje prostora za političko neslaganje. Samo po sebi, to ne dokazuje da je izborni proces namerno izmanipulisan, ali otvara ozbiljna pitanja o odnosu države prema protestima i javnoj kontroli institucija.

Šta bi razrešilo sumnje?

Najvažniji sledeći korak bila bi objava detaljnih podataka o promenama na biračkim spiskovima: koliko je zapisa uklonjeno, iz kojih razloga, koliko je građana uložilo žalbu i koliko je odluka naknadno promenjeno. Takvi podaci morali bi da budu dostupni u obliku koji omogućava nezavisnu proveru, uz zaštitu ličnih podataka birača.

Drugi važan korak bio bi obezbeđivanje stvarno dostupnog postupka za vraćanje na spisak građanima koji dokažu da imaju pravo glasa. Ako se utvrde greške, potrebno je da budu ispravljene pre izbora, a ne tek nakon što posledice postanu politički nepopravljive.

Treće pitanje odnosi se na policijsko postupanje. Vlasti bi trebalo da objasne pravni osnov za obim privođenja i ograničenja kretanja, dok bi eventualne tvrdnje o nasilju ili kršenju prava privedenih morale biti nezavisno ispitane.

Indijska kriza pokazuje koliko je poverenje u izborni sistem važno za stabilnost političkog poretka. Sumnje u biračke spiskove, neslaganje oko postupanja izborne komisije i policijski odgovor na proteste zahtevaju proverljive odgovore, a ne samo međusobne optužbe. Slabljenje parlamentarne većine BJP-a i pad Modijevog rejtinga dodatno pojačavaju politički značaj ovog spora, bez obzira što ne predstavljaju neposredan dokaz izborne prevare. Nekih naznaka ipak ima i zato je ključno da se omoguće nezavisna provera spornih promena, delotvorne žalbe i pravo građana na mirno okupljanje. Bez transparentnosti i odgovornosti, kriza poverenja može da se produbljuje bez obzira na to kako će pojedinačne optužbe na kraju biti razrešene.

Komentar možete ostaviti ispod teksta. Vaše mišljenje nam je važno.