Samo 72 sata pre nacionalnih izbora u Bangladešu, prelazna vlada nobelovca Muhameda Junusa potpisala je u Vašingtonu trgovinski sporazum koji bi mogao da preoblikuje ekonomsku i geopolitičku putanju zemlje. Ceremonija je održana 9. februara, kako je i najavljeno, čime je Bangladeš praktično zacementirao novi komercijalni okvir sa Sjedinjenim Državama neposredno pred ulazak u izbornu tišinu.

Ovaj tajming izazvao je burne reakcije u zemlji, ali i otvorio pitanje da li je sporazum više ekonomski štit ili politički instrument.

Deca na radu, Bangladeš/foto: Mark Nonkes

Bangladeš ulazi u post‑LDC eru: kraj privilegija i strah od gubitka milijardi

Bangladeš se približava izlasku iz kategorije „najnerazvijenih zemalja“ (LDC) u novembru 2026. godine. Time prestaje era jednostranog, bescarinskog pristupa zapadnim tržištima — privilegija koja je decenijama održavala tekstilnu industriju, okosnicu ekonomije i izvor oko 85% ukupnog izvoza.

Procene govore da bi ukidanje preferencijalnog tretmana moglo da izbriše i do 8 milijardi dolara izvoza godišnje, što bi pogodilo devizne rezerve, zapošljavanje i industrijsku stabilnost. Istovremeno, konkurenti poput Vijetnama i Kambodže već imaju stabilnije trgovinske aranžmane sa Zapadom, što dodatno pritiska Daku.

Američki „tarifni zid“ i model „pamuk‑za‑odeću“

SAD su i dalje najveće tržište za bangladešku konfekciju, ali su krajem 2025. uvele recipročnu tarifu od 20%, koja je efektivnu carinu na pojedine kategorije odeće podigla i do 36%. To je dovelo do pada izvoza, uprkos stabilnoj američkoj potrošnji.

Novi sporazum uvodi inovativni model „kvadratni metar za kvadratni metar“: Bangladeš dobija bescarinski pristup američkom tržištu u meri u kojoj uvozi američki pamuk i sintetička vlakna. Time SAD šire izvoz svoje poljoprivrede, a Bangladeš dobija zaštitni mehanizam za svoju ključnu industriju.

Bela kuća, Vašington

Reforme koje Vašington traži zauzvrat

Da bi se recipročna tarifa smanjila sa 20% na 15%, Bangladeš se obavezao na: moratorijum na carine u e‑trgovini, usklađivanje standarda intelektualne svojine sa međunarodnim normama, kao i podršku američkim inicijativama za reformu Svetske trgovinske organizacije.

Ovo označava pomak od tradicionalnog oslanjanja na G‑77 ka pragmatičnijem partnerstvu sa Zapadom, uz jasnu poruku da post‑LDC era zahteva modernizaciju regulatornog okvira i privlačenje investicija višeg kvaliteta.

Kontroverze: međunarodne kritike zbog zloupotrebe dece u radu

Bangladeš godinama trpi oštre kritike međunarodnih organizacija zbog: zloupotrebe dece u procesu rada, nedovoljno transparentnih uslova u fabrikama, slabog nadzora nad radnim pravima, čestih slučajeva prinudnog rada u nižim segmentima tekstilnog lanca.

Ove kritike su naročito intenzivne u sektorima koji proizvode za izvoz — upravo onima koji su ključni za sporazum sa SAD.

Uprkos tome, Vašington je sada spreman da „zažmuri“ na ove probleme, makar privremeno. Geopolitički interes — jačanje američkog uticaja u Indijskom okeanu i potiskivanje Kine i Rusije — očigledno ima prioritet nad dosadašnjim insistiranjem na radnim standardima. Sporazum tako postaje deo šire strategije preusmeravanja regiona ka američkoj orbiti.

Politička dimenzija: Junusova vlada zaključava prozapadni kurs

Potpisivanje sporazuma neposredno pred izbore 12. februara ima jasnu političku funkciju. Prelazna administracija želi da pokaže biračima i investitorima da je sposobna da stabilizuje ekonomiju i popravi odnose sa Zapadom.

Sporazum praktično ugrađuje prozapadnu trgovinsku orijentaciju u budući politički okvir, otežavajući svakom narednom kabinetu da ga preokrene bez ozbiljnih posledica.

Glavni grad Daka, Bnagladeš/Scott Patrick

Geopolitička ravnoteža: između Kine, Indije i SAD

Bangladeš poslednjih godina balansira između tri sile: Kine kao ključnog investitora u infrastrukturu, potom Indije kao partnera u regionalnoj bezbednosti, ali investitora upravo u domaću tekstilnu industriju zbog još jedtinije radne snage, kao i SAD kao najvećeg kupca industrijskih proizvoda i važnog izvora investicija.

Produbljivanje trgovinskog partnerstva sa SAD omogućava Daki da izbegne preveliku zavisnost od bilo koje regionalne sile, ali i da amortizuje povremene političke tenzije sa Vašingtonom što je ujedno i ključni cilj tamošnje političke elite.

Sporazum kao uvod u novu fazu

Jučerašnje potpisivanje sporazuma u Vašingtonu predstavlja uvod u novu fazu bangladeške ekonomije, ali još i važnije, njene geopolitike. U regionu gde je ekonomska sigurnost ključ političke stabilnosti, ovaj sporazum može biti najvažniji alat koji Bangladeš ima dok se priprema za život posle LDC statusa. Istovremeno, Tramp nastavlja da povezuje indijski potkontinet sa svojom spoljnopolitičkom strategijom slabljenja dva vodeća planetarna suparnika, Kine na prvom mestu, ali i Rusije.

Sporazum sa Indijom sa kojim je prekinuta nabavka ruske nafte vredne 60 milijardi dolara godišnje, ozbiljan je udar na rusku ekonomiju, iako ne i fatalan. Ujedno, to je i ključni test za BRIKS koji se sada nalazi na svojevrsnoj prekretnici. Udaljiti nepouzdanog partnera kakav je postala Indija, ili je ipak zadržati pod delimičnom kontrolom. Sve o sporazumu Indija-SAD možete saznati – ovde.

Hoće li postati temelj nove ere prosperiteta ili samo privremeni štit — zavisiće od političke volje vlade koja bude izabrana 12. februara.