Energetska infrastruktura teško oštećena, grad bez grejanja na ekstremnoj hladnoći

Nakon najnovijeg talasa ruskih kombinovanih vazdušnih napada, u kojima je na Kijev ispaljeno 36 projektila i više od 200 dronova, ukrajinska prestonica suočava se sa ozbiljnim poremećajima u energetskom sistemu. Meta su ponovo bili ključni objekti infrastrukture, što je dovelo do hitnih nestanaka struje i prekida grejanja u više delova grada – baš u trenutku kada se temperature spuštaju na minus16 stepeni.

Zbog toga su komunalne službe dobile nalog da ispuštaju vodu iz unutrašnjih instalacija stambenih zgrada, kako bi se sprečilo pucanje cevi i radijatora tokom dužeg prekida grejanja. Informaciju je potvrdio poslanik Oleksij Kučerenko, a potom i Gradska državna uprava Kijeva.

Kijev/Britannica

Zašto se voda ispušta iz sistema grejanja

Gradska uprava objašnjava da je ova mera neophodna kako bi se sprečila velika materijalna šteta.

„Voda se mora ispustiti iz unutrašnjih instalacija kako bi se sprečilo pucanje cevi. To je osnovni fizički princip – smrznuta voda širi se i uništava cjevovode.

Čim se obnovi grejanje, rashladna tečnost biće ponovo puštena u sisteme“, navodi gradska administracija.

Ova procedura je deo tehničkih pravila koja su na snazi gotovo 20 godina, definisanih naredbom Ministarstva goriva i energetike iz 2007. godine.

Građani zabrinuti – strah od hladnih stanova

Vest o ispuštanju vode izazvala je uznemirenost među stanovnicima Kijeva, jer mnogi strahuju da će ostati u potpuno hladnim stanovima. Međutim, gradske vlasti poručuju da ova mera ne znači da će se zgrade smrzavati, već upravo suprotno – sprečava trajno oštećenje instalacija.

„Postoje delovi grada gde će obnova grejanja potrajati. Građani moraju biti strpljivi – teško je proceniti koliko će radovi trajati, ali ekipe rade neprekidno“, navodi Gradska državna uprava.

Kijev, posledice napada/Efrem Lukatsky, AP

Šta građani mogu da urade: gde se mogu ugrejati

Kancelarija gradonačelnika Vitalija Klička preporučuje građanstvu preuzimanje i korišćenje aplikacije „Tačaka nepokolebljivosti“ – sa informacijama o punktovima raspoređenim širom grada gde stanovnici mogu da se ugreju, napune telefone ili borave sa decom dok se grejanje ne vrati.

„Ispuštanje vode ne znači da će se kuće smrzavati. To je zaštitna mera.

Građani koji imaju mogućnost da privremeno napuste grad mogu to učiniti, ali to je stvar ličnog izbora“, poručuju iz gradske administracije.

Šteta u gradu i regionu

U poslednjem napadu na Kijev poginule su četiri osobe, dok je 25 povređeno. Oštećeno je 19 stambenih zgrada, jedna ambasada, vrtić, tramvajska stanica, nedovršeni soliter, više automobila, supermarket i benzinska stanica. Slična razaranja zabeležena su i u okolnim oblastima.

Zbog obimnih oštećenja energetske infrastrukture, u glavnom gradu uvedeni su nužni i hitni nestanci struje, a prioritet je obnova grejanja u najugroženijim delovima grada.

Podsećanja radi, kada su SAD i saveznici ’99 shvatili da Srbija na agresiju odgovara odbranom – počelo je je masovno uništavanje transformatora i prenosnih sistema, pored brojnih civilnih fabrika čime se brutalno narušavala i privreda, ali i uušaovao život građana Srbije kao vid pritiska sile koja nas je napala sa ciljem slamanja volje za otporom. Razlika sa Rusijom u Ukrajini? Rusi su na to čekali mnogo duže. NATO je bio mnogo nervozniji.

Foto: Amos Chapple

Kako je Srbija ostajala bez struje 1999: Šta je NATO gađao i zašto je energetski sistem kolabirao

Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, elektroenergetski sistem Srbije našao se među ključnim metama. Iako se u javnosti često govori o „gašenju struje“, malo je preciznih objašnjenja šta je tačno gađano i kako je to dovodilo do potpunog mraka u gradovima širom zemlje.

U stvarnosti, ciljane su najosetljivije tačke energetskog sistema: trafostanice, dalekovodi, energetski čvorovi i delovi termoelektrana. Posledice su bile lančane i dugotrajne.

Trafostanice kao srce elektrodistribucije

Najveći deo nestanaka struje izazvan je napadima na visokonaponske trafostanice, koje su ključne za pretvaranje i raspodelu električne energije. Gađane su trafostanice u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Obrenovcu, Kragujevcu i drugim gradovima.

Kada se jedna takva stanica onesposobi, mreža gubi stabilnost, a veliki regioni ostaju bez napajanja. Trafostanice su projektovane da trpe kvarove, ali ne i direktne udare projektila. Uništenje transformatora, prekidača i razvodnih polja dovodilo je do trenutnog prekida napajanja i nemogućnosti da se sistem brzo ponovo uspostavi.

Dalekovodi i elektrane udari na ključne kapacitete i energetske arterije

NATO je ciljao i stubove i čvorišta visokonaponskih dalekovoda (110 kV, 220 kV i 400 kV). Svaki takav vod predstavlja energetsku „autoput“ koji povezuje elektrane sa gradovima.

Kada se jedan stub sruši ili kada se preseče vod, čitav region ostaje bez struje. Sistem automatski isključuje druge delove mreže kako bi sprečio preopterećenje, što dovodi do lančanog gašenja.

Iako termoelektrane nisu bile potpuno uništavane, gađani su delovi postrojenja i prateća infrastruktura, posebno oko TE „Nikola Tesla“ i TE „Kostolac“.

Pogođeni su:

• sistemi za hlađenje,
• pomoćni objekti,
• priključni dalekovodi,
• trafostanice koje elektrane povezuju sa mrežom.

Čak i manja oštećenja ovih sistema dovoljna su da elektrana privremeno prestane da radi, što dodatno opterećuje ostatak mreže.

Energetski čvorovi i komandni centri i kako je izgleda kolaps sistema

NATO je ciljao i objekte koji povezuju i kontrolišu mrežu:

• distributivne centre,
• relejne stanice,
• kontrolne sobe.

Bez njih, operateri nisu mogli da stabilizuju mrežu, preusmere tokove energije ili brzo uključe rezervne pravce. To je dovodilo do dugotrajnih prekida i otežavalo popravke.

Kada se pogodi trafostanica ili dalekovod, dešava se sledeće:

1. mreža gubi balans,
2. automatska zaštita isključuje druge delove sistema,
3. dolazi do domino-efekta,
4. gradovi i regioni ostaju u mraku.

Zbog toga su se dešavali:

• višesatni i višednevni prekidi,
• potpuni mrak u velikim gradovima,
• prekidi vodosnabdevanja (jer pumpe ne rade),
• prekidi grejanja i saobraćaja.

Zašto je energetika bila meta?

Cilj napada bio je da se:

• oslabi industrijski kapacitet,
• oteža komunikacija i logistika,
• izvrši pritisak na državne institucije,
• destabilizuje svakodnevni život.

Energetska infrastruktura je među najosetljivijim delovima svake države, a njenim onesposobljavanjem postiže se širok efekat uz relativno mali broj udara.

NATO agresija, voz i most u Grdeličkoj klisuri/desetine ubijenih ljudi i dece, još više nestalih. Foto: RSE 

Posledice koje su se osećale godinama

I nakon završetka bombardovanja, popravka energetskog sistema, ali i infrastrukture u Stbiji, trajala je mesecima. Neki transformatori i dalekovodi morali su da se u potpunosti zamene, a pojedine trafostanice obnovljene su tek godinama kasnije.

Srbija je 1999. godine naučila koliko je energetska infrastruktura ranjiva i koliko je važno njeno održavanje, modernizacija i zaštita.

Nažalost, to već četiri godine uče i Ukrajinci, ali i u poslednje vreme Rusi. Svi osim pravih producenata oba nesrećna sukoba.