Krajem avgusta i početkom septembra 2025. godine, održan je samit ŠOS-a (Šangajska organzacija za saradnju), koji predstavlja jedan od najznačajnijih međunarodnih pa i interkontinentalnih sastanaka na najvišem nivou u poslednjih nekoliko decenija.

Značaj ovog samita prevazilazi sve dosadašnje u okviru ove organizacije, ali i ne samo nje i to kako po sastavu i kapacitetu delegacija za donošenje bitnih odluka, tako i po trenutnim gepolitičkim implikacijama. Zemlje stalne članice, njih 10 (Kina, Rusija, Indija, Kirgistan, Belorusija, Tadžekistan, Uzbekistan, Pakistan i Iran, Kazahstan), kao i prisutne zemlje partneri, odnosno zemlje posmatrači, njih 16 (Azerbejdžan, Avganistan, Mongolija, UAE, Katar, Bahrein, Maldivi, Šri Lanka, Turska, Mjanmar, Egipat, Kambodža, Nepal, Kuvajt, Jermenija i Saudijska Arabija), danas čine više od 40% planetarnog stanovništva, kao i blizu 40% svetskog ekonomskog kapaciteta, odnosno BDP.

U okviru iste organizacije nalaze se i 4 svetske nuklearne sile, Rusija, Kina, Indija i Pakistan, što dovoljno govori o značaju ŠOS-a. Međutim, iako organizacija u ovom trenutku ne predstavlja ni formalni, a ni neformalni vojni savez, ona čini osnovne pretpostvake kao i podlogu i za takav vid razmene stavova i iskustava, posebno u svetlu jasne tranzicije iz višedecenisjkog unipolarnog u današnji i sve očigledniji multipolarni svet.

I upravo na tragu tog međunarodnog i geopolitičkog prestrojavanja možemo posmatrati i zvaničnu inicijativu kineskog lidera iznetu na plenumu organizacije 01. Septembra, pod nazivom, “Inicijativa za globalno upravljanje”.

Si Điping pozvao na uspostavljanje pravednijeg sistema za globalno upravljanje

Kineski predsednik Si Đinping u ponedjeljak predlažući pomenutu Inicijativu za globalno upravljanje (GGI), pozvao je zemlje da zajedno rade na pravednijem i ravnopravnijem sistemu globalnog upravljanja.

Si je to izjavio dok je predsedavao sastankom „Šangajske organizacije za suradnju (ŠOS) Plus“ u severnokineskom lučkom gradu Tianjinu, gdje je ŠOS  održao najveći sumit u svojoj dosadašnjoj 24-godišnjoj istoriji, a na kom su prisustvovali čelnici iz više od 25 zemalja, kao i čelnici 10 međunarodnih organizacija, uključujući i generalnog sekretara UN.

Pomenuta inicijativa označava i četvrtu značajnu globalnu inicijativu koju je Si Điping predložio u poslednjih nekoliko godina, i to nakon Globalne razvojne inicijative (GRI), Globalne bezbednosne inicijative (GBI), i Globalne civilizacijske inicijative (GCI).

Điping je istakao pet načela IGU i to: pridržavanje suverene jednakosti, poštovanje međunarodne vladavine prava, praktikovanje multilateralizma, zagovaranje pristupa usmerenog na ljude i posvećnost preduzimanju stvarnih akcija.

Dok istorijski trendovi mira, razvoja, saradnje i uzajamne koristi ostaju nepromenjeni, za to vreme hladnoratovski mentalitet, hegemonizam i protekcionizam i dalje progone svet, upozorio je kineski predsednik, dodajući da se nove pretnje i izazovi zapravo samo povećavaju te da se svet našao u novom razdoblju turbulencija i transformacije.

„Globalno upravljanje stiglo je na novu raskrsnicu“, istakao je.

Ove godine obeležava se 80. godišnjica pobede u Drugom svetskom ratu, a  ujedno i 80. godišnjica osnivanja Ujedinjenih nacija (UN). Si Điping je naglasio neophodnost čvrstog očuvanje statusa i autoriteta UN-a, te osiguravanja njihove nezamjenjive i ključne uloge u globalnom upravljanju.

Naglasio je tom prilikom i da su sve zemlje, bez obzira na veličinu, snagu i bogatstvo, ravnopravni učesnici i donosioci odluka kao i korisnici globalnog upravljanja.

„Ne bi trebalo biti dvostrukih standarda, a unutrašnja pravila nekoliko zemalja (Zapada) ne smeju se nametati drugima“, istakao je kineski lider.

Điping je rekao i da bi upravo ŠOS trebao preuzeti vodeću ulogu i dati primer u sprovođenju Inicijative za globalno upravljanje, te ostati sila stabilnosti u ovom krajnje nestabilnom svijetu.

Reagovanje prisutnih lidera na inicijativu kineskog lidera

Strani lideri, učesnici samita, pozdravili su Inicijativu (IGU), jer se bavi novim i stvarnim deficitima u globalnom upravljanju, takođe i jer se poziva na pravedniji sistem koji jednako uključuje glas i globalnog juga što doprinosi kineskim željama i rešenjima za reformu globalnog upravljanja.

IGU je značajna jer sadrži inovacije, specificira svoj pristup u praksi i očekuje se da će imati dubok međunarodni uticaj, potvrdio je to i Wang Dong, izvršni direktor Instituta za globalnu suradnju i razumevanje na Pekinškom univerzitetu.

U svom obraćanju na sastanku ŠOS Plus (prošireni sastav sa zemljama partnerima, odnosno zemljama posmatračima), predsednik Si Điping rekao je da će Kina uspostaviti tri glavne platforme za suradnju Kine i ŠOS-a i to u energetici, zelenoj industriji i digitalnoj privredi te da će uspostaviti tri glavna Centra za saradnju za naučne i tehnološke inovacije, kao i visoko, strukovno i tehničko obrazovanje.

Kina snažno podupire ŠOS u širenju saradnje i sa drugim multilateralnim institucijama poput UN, ASEAN, Evroazijske ekonomske unije kao i Konferencije o interakciji i merama za izgradnju poverenja u Aziji, a sve to kako bi svi oni zajedno podržali novi međunarodni privredni i trgovinski poredak i poboljšali globalno i regionalno upravljanje, naglasio je Si Điping.

Upadljivo je da ovo nastojanje svakako nije na tragu dosadašnjih zapadnih ciljeva i njihovog uskog zatvaranja prevashodno u okviru grupe G7.

Budući da globalnim upravljanjem već dugo dominiraju zapadne zemlje i da su se pojavili brojni deficiti upravljanja, izopštavanje mnogih intersa, a posebno interesa globalnog juga, pokretanje IGU ima za cilj optimizaciju i preoblikovanje globalnog upravljanja što će prirodno imati krajnje dubok trag i uticaj na međunarodnoj nivou.

Wang Youming, direktor Instituta za zemlje u razvoju na Kineskom institutu za međunarodne studije, naglasio je da ovaj pristup usmeren na ljude objašnjava i središnji cilj i subjektivnost razvoja, uz pretpostavku da će svakako odjeknuti na globalnom jugu.

I Šeradil Baktigulov, direktor Instituta za svetsku politiku Kirgistana, izjavio je u ponedjeljak da se globalna privreda suočava s dubokom recesijom i da mnoge zemlje doživljavaju krize čak i u svom održivom razvoju, te da se međunarodni poredak i načela svetskog upravljanja suočavaju sa konkretnim izazovima.

Filozofija IGU upravo ukazuje na potrebu širokih konsultacija, na zajednički doprinos i na zajedničke koristi, a i Kina je sada u dobroj poziciji da delotvorno promoviše potrebu jednakih prava, mogućnosti i pravila za sve zemlje, te i da zaštiti ta legitimna prava i interese zemalja u razvoju i tržišta u nastajanju, rekao je Baktigulov.

Kina postaje globalni igrač i zaštitnik slabih?

Yu Tiejun, predsednik Instituta za međunarodne i strateške studije (IISS) na Pekinškom univerzitetu, naveo je niz problematičnih pitanja u ovom trenutku. Na području tradicionalne bezbednosti istakao je prevashodno rusko-ukrajinski sukob, kao i bliskoistočne turbulencije koje se ne smiruju, dok je kao netradicionalna bezbednosna područja naveo izazove poput klimatskih promena. I samo povlačenje SAD-a iz nekih bitnih međunarodnih sporazuma (poput jednostranog napuštanja Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa ili Pariskog klimatskog sporazuma) pogoršalo je nevolje globalnog upravljanja, stavljajući međunarodne organizacije poput UN-a pred ozbiljne izazove.

U takvim okolnostima ključno je pitanje kako Kina može doprinieti svojim znanjima i mogućnostima kao i ponudom rešenja. Ono što je od ogromnog značja jeste i činjenica da su zemlje u razvoju generalno izrazile potrebu za reformom međunarodnog sistema i poretka. Kao odgovorna i velika zemlja, Kina aktivno odgovara na ovaj poziv, potvrdio je Yu.

A upravo IGU, zajedno sa GRI, GBI i GCI, sveukupno čine sistem globalnog javnog dobra kome Kina konkretno doprinosi svetu, saglasni su stručnjaci.

Počev od semptembra 2021.godine, pa redom svake godine, sve do danas i ove poslednje inicijative, Kina svetu predstavlja praktično novi planetarni način funkcionisanja i odlučivanja u najvažnijim oblastima, namerno izbegavajući i konkretizaciju vojno-bezbednosne saradnje u okviru ŠOS-a, i to u situaciji postojanja oštro suprotstavljene blokovske podele koja se ipak nazire. NATO svakako ostaje pretnja svima drugima, sam po sebi. A to je i jedan od ključnih razloga za (u ovom trenutku) nastavak takog nevojnog udruživanja sadašnjih članica i posmatrača ŠOS-a. Drugi ključni razlog je, naravno, još uvek nedovoljna snaga same kineske armije, ali i zauzetost Rusije problemima u vezi sa ukrajinskim sukobom.

Međutim, “ispod žita”, odnosno paralelno tokom kao i posle samita odvijale su se i višeslojne konsultacije i sastanci lidera Rusije, Kine i S.Koreje,  najverovatnije u vezi sa definisanjem i vojne komponente ovog neozvaničenog saveza, a u budućnosti po mogućnosti i celovitog ŠOS-a.