Eskalacija koja prevazilazi trgovinu

Kineska odluka da pokrene antidamping istragu protiv japanskog izvoza dihlorosilana dolazi u trenutku naglog i višeslojnog pogoršanja odnosa između Pekinga i Tokija. Samo par dana ranije, 6. januara, Kina je zabranila izvoz u Japan više od 800 artikala dvostruke namene – proizvoda koji mogu imati i civilnu i vojnu primenu – uz obrazloženje da bi oni mogli doprineti jačanju japanskih vojnih sposobnosti.

Kineske vlasti su se pritom direktno pozvale na novembarske izjave japanskog premijera Sanae Takaičija, u kojima je sugerisano da bi Tokio mogao vojno intervenisati u slučaju kineskog napada na Tajvan. Time je trgovinska mera eksplicitno povezana sa bezbednosnim pitanjima, što predstavlja značajan iskorak u kineskom pristupu ekonomskim odnosima sa Japanom.

Ova kombinacija zabrane izvoza i najave antidamping istrage imala je trenutni efekat na finansijska tržišta. Azijske berze su se uzdrmale, naročito akcije kompanija iz sektora poluprovodnika, industrijskih gasova i specijalizovane hemije, jer su investitori reagovali na rizik daljeg prekida u lancima snabdevanja visokih tehnologija.

Mrlcg

Dihlorosilan kao strateška tačka sukoba i za šta to Kina optužuje Japan

U središtu istrage nalazi se dihlorosilan, hemikalija od ključnog značaja za proizvodnju poluprovodnika.

Ona se koristi u procesima hemijskog taloženja tankih filmova (CVD), gde omogućava formiranje izuzetno čistih silicijumskih slojeva neophodnih za izradu savremenih čipova.

Reč je o proizvodu koji zahteva ekstremnu preciznost i kontrolu nečistoća, zbog čega se njegova proizvodnja decenijama koncentrisala u malom broju tehnološki najnaprednijih zemalja. Japan je u tom segmentu izgradio gotovo dominantnu poziciju.

Šta tačno radi Japan

Japanske kompanije poput Shin-Etsu Chemical, Nippon Sanso i Sumitomo Seika spadaju među najveće svetske proizvođače dihlorosilana. Njihova prednost nije samo u obimu proizvodnje, već u dugogodišnjem tehnološkom iskustvu, stabilnosti kvaliteta i poverenju koje uživaju kod vodećih proizvođača čipova širom sveta.

U periodu od 2022. do 2024. godine izvoz japanskog dihlorosilana u Kinu je porastao, dok su cene istovremeno pale za oko 31 odsto. Upravo taj pad cena predstavlja osnovu kineskih optužbi.

Kina formalno optužuje Japan za damping, odnosno za prodaju proizvoda po cenama nižim od njihove „normalne vrednosti“, čime se, prema tvrdnjama kineskog Ministarstva trgovine, nanosi šteta domaćoj industriji. Peking navodi da je takva praksa ugrozila održivost kineskih proizvođača koji tek pokušavaju da izgrade kapacitete u ovom segmentu.

Iako se subvencije ne pominju direktno, kineski argument implicitno sugeriše da je dugotrajno održavanje tako niskih cena kod visoko sofisticirane hemikalije teško izvodljivo bez određene državne podrške. Time se antidamping istraga uklapa u širi kontekst industrijskog nadmetanja, a ne samo tržišne konkurencije.

Fabrika čipova, Kina/VCG

Kina prelazi iz defanzive u ofanzivu iako razlika u kvalitetu postoji

Kineska domaća ponuda dihlorosilana je godinama bila ograničena, a uvoz – pre svega iz Japana – činio je dominantan deo tržišta. To se sada menja. Kompanija Tangshan Sunfar Silicon pojavila se kao glavni nosilac kineskih ambicija u ovom sektoru i upravo je ona podnela zahtev za pokretanje antidamping istrage.

U tom smislu, istraga ima dvostruku funkciju: da kineskim proizvođačima obezbedi vreme i prostor za tehnološko sazrevanje, ali i da posluži kao instrument političkog pritiska u trenutku kada Kina želi da pokaže da više neće pasivno prihvatati ograničenja koja nameću druge zemlje.

Uprkos kineskim naporima, razlika u kvalitetu između japanskog i kineskog dihlorosilana i dalje je realnost. Japanski proizvodi imaju dužu istoriju pouzdanosti, stabilniju kontrolu procesa i niži rizik za proizvodnju najnaprednijih čipova. Zbog toga mnogi kineski proizvođači poluprovodnika i dalje preferiraju japanske isporuke, čak i po višim cenama.

Ipak, iskustva iz drugih oblasti poluprovodničkog lanca ukazuju da se takav jaz, uz snažnu državnu podršku i tržišnu zaštitu, može postepeno smanjivati.

Foto: Xinhua, najnoviji kineski nosači aviona

Trgovina, tehnologija i bezbednost – u istom paketu

Bez obzira na ishod istrage, jasno je da se odnosi između Kine i Japana sve teže mogu posmatrati isključivo kroz prizmu trgovine. Dihlorosilan je samo jedan, ali ilustrativan primer kako se ekonomske mere sve češće prepliću sa bezbednosnim i geopolitičkim interesima.

U tom smislu, ovaj spor nije izolovan incident, već je samo deo šireg procesa fragmentacije globalnih lanaca snabdevanja, u kome države sve otvorenije koriste industrijsku politiku kao sredstvo strateškog nadmetanja. Kina tako nužno zamenjuje svoje nekadašnje principe lokalne sile – prerastajući u globalnu silu na putu ka vodećoj planetarnoj poziciji. Može se sasvim izvesno reći da je – sve agresivnijom politikom SAD u svakom domenu – na to i prisiljena.