Kličko je ove nedelje stao pred Vrhovnu radu da izbroji šta je Kijev spremio za zimu pod ruskim udarima, a gotovo istovremeno morao je da se brani od predsednika koji tvrdi da grad nije spreman. Dok su 16. oktobra bolnice, škole i vrtići dobili prvu toplotu, prestonica Ukrajine vodi dvostruku bitku: protiv ruskih dronova i protiv sopstvene centralne vlasti.

Grad pod udarom: toplane, metro i generatori

U obraćanju poslanicima 14. oktobra Kličko je naveo da su Rusi ove godine skoro 50 puta gađali dve kijevske kombinovane toplane, kao i da je grad pripremio blizu 700 generatora, 70 mobilnih kotlarnica i tri dizel-elektrane za grejanje i vodosnabdevanje, prenosi „Ukrajinska pravda". Petnaest bolnica ima sopstvene bunare, još šest ih se gradi, a do kraja godine takvo snabdevanje treba da ima 21 bolnica. Metro je 8. oktobra stao zbog pada napona u mreži.

Udari se ne smiruju. Ukrajinski mediji javljaju da su u noći između 14. i 15. oktobra pogođene sve tri gradske toplane, a protivvazdušna odbrana je oborila 536 od 580 dronova. U Kijevu su se ujutru čule eksplozije, a Kličko je pozvao građane da odmah potraže sklonište. Grejna sezona je ipak otvorena 16. oktobra, prvo za socijalne ustanove, uz izuzetak delova Dnjiprovskog i Darničkog rejona, gde se čeka popravka oštećenog energetskog objekta.

Ma koliko se pripremali, ako protivvazdušna odbrana zakaže, grad čeka teška situacija, a traženje žrtvenih jaganjaca nikoga ne zagreva, poručio je Kličko u izjavi za AFP, opisujući Kijev kao grad u režimu preživljavanja.

Šta je Kličko pripremio, a šta mu Zelenski zamera

Zelenski je u video-poruci ocenio da grad nije spreman za zimu i da su vanredni planovi u gotovo celoj zemlji, čak i u pograničnim i frontovskim oblastima, uznapredovali više nego u Kijevu. Zamerio je i da već nekoliko udara šahed dronova izaziva nestanke struje i vode u velikim delovima grada. Kritike su prethodnih dana stizale i sa društvenih mreža, zbog skloništa, škola i javnog prevoza.

„Svaki stanovnik Kijeva vidi da grad zaista nije spreman", poručio je Zelenski, dodajući da je situacija gora nego prethodnih zima rata.

Kličko odbacuje optužbe kao neosnovane: gradonačelnik, kaže, ne odgovara za protivvazdušnu odbranu, a Kijev je glavna meta ruskih napada. Istovremeno tvrdi da Zelenski želi da ga ukloni i na njegovo mesto dovede lojalnijeg čoveka. Spor je stigao i do parlamenta: Kličko je pozvan da odgovara na pitanja poslanika, a za subotu, 17. oktobra, najavljen je protest ispred gradske uprave sa zahtevom za njegovu ostavku, piše „blue News".

Dve vlasti, jedan grad: ko u Kijevu zaista odlučuje

Krivica se tako lako prebacuje zato što Kijev nema jednog gazdu. Pored izabranog gradonačelnika postoji državna gradska uprava, a od 2022. i vojna uprava čijeg šefa postavlja predsednik. Zelenski je krajem 2024. na čelo vojne uprave doveo Timura Tkačenka, a Kličko mu je u januaru 2025. javno zamerio da narušava ravnotežu vlasti i razara lokalnu samoupravu, jer vojna uprava, kako je podvukao, služi odbrani i bezbednosti, a ne uzurpaciji vlasti. Prema pisanju „Kyiv Independenta", Kličko tvrdi da od početka punog rata nije imao nijedan lični sastanak sa Zelenskim, a njihov sukob traje još od 2019.

Poljski Centar za istočne studije (OSW) u analizi iz jula 2026. ocenjuje da obe strane koriste nejasnu podelu nadležnosti da odgovornost za nepopularne odluke prebace na onu drugu, što dodatno slabi sposobnost grada da reaguje. Kličko navodi da je širom zemlje već smenjeno oko 300 gradonačelnika, a kao primeri uklanjanja gradonačelnika preko vojnih uprava pominju se Černihiv i Odesa.

Pare su poslednje bojno polje. Kličko je 16. oktobra saopštio da je u Kijevu oštećeno 4.480 stambenih zgrada, da je 4.227 već obnovljeno, ali da Državno trezorstvo blokira gradska sredstva za projekte ključne za građane, uključujući obnovu domova, što je nazvao neprihvatljivim. Istog dana je naložio šefovima rejona da prioritetno finansiraju skloništa (grad ih ima oko 4.400, a za njih je od 2022. izdvojeno oko sedam milijardi grivni) i pretio da će neaktivnost smatrati sabotažom i javno objaviti imena odgovornih, podsetivši da su ih postavili predsednik i da zato lično odgovaraju pred građanima.

Korupcija: prljav veš na obe strane

Otuda i pitanje koje se nameće: da li je Kličko samo neprijatan rival ili smeta i onima kojima je rat izvor zarade? Za drugu tezu nema dokaza, ali kontekst ne štedi nikoga. U novembru 2025. Nacionalno antikorupcijsko biro (NABU) razbilo je u operaciji „Midas" grupu koja je, prema njihovim navodima, iz državnog Energoatoma izvlačila 10 do 15 odsto vrednosti ugovora i oprala oko 100 miliona dolara. U središtu je biznismen Timur Mindič, prijatelj i bivši poslovni partner Zelenskog, a pretresi su obuhvatili i tadašnjeg ministra pravde Hermana Halušenka, koji je, prema medijskim izveštajima, uhapšen u februaru 2026. Zelenski, koji je Mindiča sankcionisao, nije formalno optužen, a poručio je da predsednik zemlje u ratu ne može imati prijatelje.

Drugu stranu medalje čine Kličkovi saradnici. Prema pisanju „Tajmsa" iz maja 2025, sedmoro Kličkovih podređenih uhapšeno je u NABU akciji „Čist grad", a protiv troje se vodi istraga, dok je Tkačenko tvrdio da korupcija cveta od gradilišta do groblja i da to nije moguće bez gradske uprave. Kličko to naziva političkim pritiskom i tvrdi da su pretresi, ispitivanja i pretnje montiranim postupcima paralisali rad gradskog veća, pa ono ne može da skupi kvorum.

Korupcioni skandali postoje i oko predsednika i oko gradonačelnika, pa tvrdnja da je jedna strana čista, a druga prljava, ne stoji ni za jednu. Ono što stoji je politički motiv: Kličko se u Kijevu vidi kao mogući budući izazivač Zelenskog, a takav rival usred rata je najlakša meta.

Ishod će odlučiti zima. Ako protivvazdušna odbrana popusti, nijedan generator neće spasiti grad, a spor između predsednika i gradonačelnika postaje deo problema, a ne rešenja. Ko je više kriv, Kličko zbog navodne nespremnosti ili sistem dvovlašća u kojem svako prebacuje krivicu na drugog, tek će se videti, ali jedno je jasno već sada: Kijev se greje pod dronovima, a za grejanje, skloništa i obnovu odgovaraju dve vlasti koje ne razgovaraju. Kličko, jedan od lidera Euromajdana, ima nesumnjivu podršku u Kijevu, dok je po poslednjim anketama na nacionalnom nivou treći, iza Zelenskog i Zalužnog. Da li je napad Zelenskog pred tešku zimu samo zgodan trenutak za neutralisanje važnog političkog konkurenta, pitanje je koje se nameće na samo u Ukrajini.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.