U trenutku kada se u Kijevu prvi put posle osam godina u punom sastavu sastao Vojni komitet NATO-a, sa predstavnicima svih 32 članice Alijanse, ruske snage izvele su jedan od najtežih vazdušnih napada na Ukrajinu poslednjih meseci. U Prilukama, u Černigovskoj oblasti, raketa je pogodila petospratnu stambenu zgradu, a broj poginulih i povređenih tokom dana je rastao.

NATO zaista jeste bio u Kijevu

Vest koju su pojedini izvori predstavili kao dolazak vojnih predstavnika svih država NATO-a u Kijev dobila je potvrdu iz samog Alijanse. Predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, admiral Đuzepe Kavo Dragone, sa vojnim predstavnicima svih 32 članice, boravio je u Kijevu 6. oktobra.

Delegacija se sastala sa komandantom ukrajinskih oružanih snaga Mihajlom Drapatim. Razgovarano je o vojnim prioritetima Ukrajine, iskustvima stečenim tokom rata i načinima na koje bi ta iskustva mogla da doprinesu spremnosti članica NATO-a za sadašnje i buduće pretnje.

NATO je posebno naveo da su predstavnici Vojnog komiteta obišli i lokacije povezane sa protivvazdušnom odbranom, ratovanjem dronovima i bespilotnim kopnenim sistemima.

To je važna razlika: nije održan NATO samit u Kijevu, ali jeste došao kompletan Vojni komitet, odnosno najviše vojno telo Alijanse. Sama činjenica da su vojni predstavnici svih 32 članice fizički bili u ukrajinskoj prestonici ima znatno veću političku i simboličku težinu od obične bilateralne posete.

Nekoliko sati kasnije – rakete, dronovi i mrtvi civili

U noći i tokom jutra 7. oktobra Rusija je izvela veliki raketni i dronski napad na više ukrajinskih oblasti. Prema ukrajinskim podacima, korišćene su različite vrste balističkih i krstarećih raketa, kao i veliki broj dronova.

Najtragičnija posledica zabeležena je u Prilukama, na severu Ukrajine. Ruska raketa pogodila je petospratnu stambenu zgradu. Tokom dana broj žrtava je rastao, a ukrajinske vlasti su saopštavale različite preliminarne bilanse kako su spasilačke ekipe izvlačile tela iz ruševina.

Prema kasnijim izveštajima, u zgradi je poginulo najmanje 18 ljudi, među njima i deca, dok je oko 55 ljudi povređeno. Ukupan broj poginulih u napadima širom Ukrajine dostigao je najmanje 24.

U Kijevu su takođe zabeleženi pogoci i posledice napada, dok su oštećenja prijavljena i u Dnjepru, Kremenčuku i drugim gradovima.

Da li je stambena zgrada bila cilj?

Ovde počinje deo priče koji zahteva mnogo više opreza nego što ga pružaju ratne propagande sa obe strane.

Rusija tvrdi da je napad bio usmeren na vojne i industrijske ciljeve, uključujući objekte povezane sa proizvodnjom i skladištenjem ukrajinskog naoružanja, kao i drugu infrastrukturu. Ukrajinska strana, sa druge strane, govori o namernom napadu na civile i civilnu infrastrukturu.

U samim Prilukama nema javno dostupnog dokaza da je stambena zgrada bila planirani vojni cilj. Isto tako, iz javno dostupnih podataka nije moguće sa sigurnošću rekonstruisati zašto je raketa završila upravo na toj lokaciji.

Na društvenim mrežama pojavila se tvrdnja da je zgradu možda pogodila ukrajinska raketa PVO nakon presretanja ruskog projektila. Međutim, ukrajinske vazduhoplovne snage tu verziju izričito odbacuju i tvrde da je u zgradu udarila ruska raketa. Bez nezavisne forenzičke analize ostataka projektila i putanje leta, novinarski je neodrživo jednu od te dve verzije predstavljati kao konačno dokazanu činjenicu.

Istovremeno, sama činjenica da je veliki procenat ruskih projektila i dronova presretnut ne dokazuje da je upravo neki presretnuti projektil pao na zgradu. Prema ukrajinskom ratnom izveštaju, tokom napada oboreno je ili elektronski neutralisano 39 od 48 krstarećih raketa i 117 od 130 napadačkih dronova, dok su balističke rakete predstavljale mnogo teži problem.

Zašto je trenutak dolaska NATO-a važniji od same simbolike?

Vremenska blizina dve činjenice ne znači da između njih postoji direktna uzročno-posledična veza. Nema dokaza da je ruski napad izveden zbog dolaska Vojnog komiteta NATO-a u Kijev.

Ali politički kontekst jeste teško ignorisati.

Rusija godinama insistira da je budući status Ukrajine i njeno eventualno članstvo u NATO-u jedno od ključnih pitanja evropske bezbednosti. Moskva je upravo širenje NATO-a prema ruskim granicama i mogućnost ukrajinskog članstva u Alijansi predstavljala kao jednu od svojih osnovnih bezbednosnih briga.

U takvom okruženju, slika kompletne vojne strukture NATO-a koja dolazi u Kijev, razgovara sa ukrajinskim vojnim vrhom i otvoreno govori o tome da ukrajinska ratna iskustva mogu pomoći u povećanju spremnosti same Alijanse, teško može biti shvaćena kao neutralna poruka u Moskvi.

Ako je cilj diplomatskog procesa da se rat jednog dana završi, onda svaka velika vojna demonstracija u neposrednoj blizini protivničkog centra moći nosi rizik pogrešnog tumačenja. NATO ima pravo da podržava Ukrajinu, ali Moskva takve poteze gotovo sigurno čita kao potvrdu da se vojna infrastruktura i iskustvo Alijanse sve dublje vezuju za ukrajinski rat.

Da li je to provokacija ili poruka odvraćanja?

Odgovor zavisi od ugla posmatranja.

Za NATO, poseta je poruka podrške i praktično upoznavanje sa iskustvima savremenog rata. Za Ukrajinu, ona predstavlja potvrdu da nije ostavljena sama. Za Moskvu, međutim, isti događaj može izgledati potpuno drugačije: kao demonstracija da se NATO ne povlači iz ukrajinskog vojnog prostora, već da direktno preuzima iskustva sa ukrajinskog ratišta.

Upravo tu nastaje paradoks.

Ono što jedna strana vidi kao odvraćanje, druga može da vidi kao provokaciju. A u ratu koji traje godinama, gde se odluke donose pod pritiskom obaveštajnih procena i straha od iznenadnog udara, takve razlike u percepciji mogu imati ozbiljne posledice.

To ne znači da je ruski napad na Priluke bio izazvan dolaskom NATO delegacije. Za takvu tvrdnju nema dokaza. Ali znači da se dve činjenice — dolazak najvišeg vojnog tela NATO-a u Kijev i jedan od najtežih ruskih vazdušnih napada — moraju posmatrati u istom bezbednosnom kontekstu.

Najopasnija je poruka koju druga strana (ne)čuje

Rat se ne vodi samo raketama. Vodi se i signalima.

Kada u Kijev dolaze vojni predstavnici svih 32 članice NATO-a, neposredna poruka je da Alijansa stoji uz Ukrajinu. Kada Rusija istog dana ili nekoliko sati kasnije izvodi masovni napad, njena poruka je da vojni pritisak neće biti zaustavljen takvim demonstracijama podrške.

Između te dve poruke ostaju civili.

Stambena zgrada u Prilukama nema nikakav javno potvrđen vojni značaj. Ako je zaista pogođena greškom, zbog problema sa navođenjem ili drugih okolnosti, onda je posledica posebno tragična: skupo oružje namenjeno sasvim drugoj meti završilo je tamo gde nije smelo.

Ako je, međutim, zgrada bila namerna meta, onda je reč o potpuno drugačijem događaju i odgovornost za takav napad mora se procenjivati na osnovu dokaza, a ne političkih parola.

Sastanak predstavnika NATO alijanse u samom Kijevu, nesumnjivo je poruka Moskvi. Ovo je za Rusku Fedreaciju pitanje svih pitanja, strateški cilj br.1 — Ukrajina ne može biti u NATO. I tu dileme i popuštanja jednostavno — nema. Nema tog stanara Kremlja koji bi odustao od tog strateškog cilja. Maske padaju, Zapad je opet u svom karakteru. Umesto poteza koji vode ka miru, Zapad je poslao svoja vojna lica u Kijev, podstičući sve suprotno. Ukoliko je Moskva i imala iluzija da će Tramp, ili bilo ko iz te ekipe istovetnih, poraditi na miru i uvažavanju interesa Rusije — nakon svega teško da će takva fatamorgana i nadalje lelujati pred očima kremaljskog establišmenta.

Komentar možete ostaviti ispod teksta. Vaše mišljenje nam je važno.