Istraga otvorila slučaj ubistva – jedna od verzija uključuje delovanje stranih službi

U eksploziji automobila u Moskvi poginuo visoki ruski general Fanil Sarvarov, šef Direkcije za operativnu obuku u Generalštabu ruskih oružanih snaga, general‑potpukovnik Fanil Sarvarov, poginuo je u ponedeljak ujutro u eksploziji automobila na jugu Moskve, saopštila je portparolka ruskog Istražnog komiteta Svetlana Petrenko.

Prema njenim rečima, eksplozivna naprava postavljena ispod vozila aktivirana je 22. decembra u ulici Jasenevaja. „Fanil Sarvarov, šef Direkcije za operativnu obuku Generalštaba, preminuo je od povreda zadobijenih u eksploziji“, navela je Petrenko.

Moskvska glavna istražna direkcija otvorila je krivični postupak zbog ubistva počinjenog na društveno opasan način (član 105, stav 2 Krivičnog zakona Rusije), kao i zbog ilegalnog prometa eksplozivnih sredstava (član 222.1). Istražitelji, kako je dodala Petrenko, razmatraju više verzija motiva i organizatora napada. „Jedna od njih je da su zločin organizovale ukrajinske bezbednosne službe“, rekla je ona.

Biografija i vojna karijera

Fanil Sarvarov rođen je 11. marta 1969. godine u Gremjačinsku, u Permskoj oblasti. Tokom karijere obavljao je niz ključnih komandnih dužnosti u ruskoj vojsci.

U periodu 2015-2016. bio je angažovan na planiranju i izvođenju vojnih operacija u Siriji, a 2016. imenovan je za šefa Direkcije za operativnu obuku Generalštaba.Za službu je odlikovan Ordenom za hrabrost, Suvorovljevom medaljom i Ordenom za zasluge za otadžbinu prvog i drugog reda.

Ruski generali po modelu sovjetske armije

Savremene oružane snage Ruske Federacije nikada nisu napravile suštinski otklon od mnogih aspekata ratovanja uspešne i pobedničke Crvene armije. Jedan od konvencionalnih doživljaja ruskih generala kao nužnih neposrednih saboraca svojih trupa u prvim redovima – opstao je do danas. Za razliku od zapadnih generala koje običan vojnik viđa na smotrama, ruski general često je u prvim borbenim redovima, odakle dobija najbolji „pregled igre“, ali i kuraži saborce (i oficire i vojnike) u rovu.  Zato i ne treba da čude početna (na Zapadu i u Ukrajini) gromoglasna prezentiranja stradanja i pogibije nekolicine ruskih generala na prvim linijama borbe u Ukrajini, a toga se svi sećamo.

Od tada do danas, od tih prvih načina nastupanja ruskih trupa, promenilo se dosta toga. Gubici ruske strane su za razliku od onih početnih – drastično smanjeni. Generali i oficiri su i dalje tu, ali je promenom sistema napredovanja nakon razumevanja početnih taktičkih grešaka, došlo do bitnog pomeranja žrtvenog klatna „u korist“ ukrajinske strane.

Ruski generali, kojih ima nešto preko 1.000, nisu „svete krave“ kao u mnogim drugim armijama sveta. Žive običnim životom, među običnim ljudima, u osrednjim kvartovima i istog takvog imovinskog stanja. Otuda i ne treba da čudi da mogu biti laka meta bilo koga, pa i svojih sugrađana, recimo, ukrajinskog porekla, a kojih u Rusiji živi čak nekoliko miliona…