Zašto su lokalni izbori u Srbiji važni za one koji ih organizuju i sa istima rukovode, i to jednako kao da su u pitanju parlamentarni izbori?

Zbog trenda „nepobedivosti“. Izuzetno važan psihološki i propagandni momenat koji značajan deo simpatizera ostavlja u permanetnoj izmaglici i u prividu moći i nepobedivosti, ali time i u ubeđenju o krajnje ispravnom društvenom postupanju onih koji su pobednici.

U pitanju je razrađena, pouzdana i delotvorna psihološka „igra“, zapravo doktrina, odnosno tehnika razrađena do tančina posebno na zapadu planete. Nekada neko iz nekog razloga nipošto ne sme izgubiti vlast koja daje moć, upravljanje instrumentima sile, ali i snažan uticaj na tužilačke i sve druge pravosudne kategorije, često i mnogo značajnije nego upravljanje nad policijskim kategorijama.

U posebno teškom periodu za sviprisutnu vladajuću strukturu u Republici Srbiji koja uređuje i kontroliše gotovo celokupan javni sektor, u kome obitava i svoj interes pronalazi stotine hiljade zaposlenih, a gde ja partijska pripadnost i odanost, prema tvrdnji ogromnog broja ljudi, drugih političkih aktera, delova međunarodne zajednice, kao i javnih ličnosti – ključni obrazac ponašanja i delovanja, opcija gubitka izbora zapravo i ne postoji.

Foto: Aleksandar Barda/Fonet

Izveštaji domaćih nezavisnih posmatračkih misija i ružne slike sa društvenih mreža, obeležile su i ovaj izborni proces

A u njima posmatrači iz pokreta Kreni – Promeni (saznaj više ovde) , kao i iz posmatračke misije CRTA (saznaj više ovde), navode brojne nepravilnosti ineprihvatljive događaje, deleći ta svoja saznanja, zapažanja i otkrića i putem društvenih mreža, kao i preko svojih zvaničnih javnih prezentacija (sajtovi, Instragram i dr).

Bugarski vozovi, isplate za glasanje, uticaj na ovu ili onu grupu ovih ili onih ljudi, ove ili one nacionalnosti, slučajevi nasilja i pritisaka u gradovima u kojima se održavaju lokalni izbori, pa prema tvrdnji posmatračkih misija čak i organizovano dovođenje na birališta –  čine nimalo lepu sliku današnjeg srpskog pretpolitičkog društva.

Kako se može saznati, i studenti su prisutni u tim sredinama, i to ne kao deo učešća u samom izbornom procesu, već u formi posmatrača pomenutih događanja. Tako je i poveći broj snimaka raznih nedozvoljenih i neprihvatljivih radnji i dospeo na društvene mreže i deli se među građanstvom Srbije, što svakako devalvira objektivnost samog izbornog procesa, ali još i više – njegove buduće rezultate koji uskoro stižu.

Šta u celoj priči radi opozicija, ukoliko je sve to tačno?

Čini se, ništa pametno. Ili mora da (sa)učestvuje, ukoliko imaju mentora spolja koji možda tako nešto i naređuje dok mu je interes nepromenjivosti „trenutne“ trinaestogodišnje vladavine jednih te istih, ili, ukoliko i nemaju mentore, makar imaju određeni finansijski interes. Trećeg racionalnog objašnjenja, po mišljenju mnogih na srpskoj javnoj društvenoj sceni – nema.

Za sve veći deo srpske javnosti, opozicija predstavlja enormno razočaranje. U svakom smislu te reči. Mnogi se pitaju čemu uopšte i služe i koji stepen neaktivnosti i oportunizma prema promenama jeste dovoljan, pa da bi svoje bezuspešne pseudopolitičke karijere – zamenili nekim poštenim radom, prepuštajući taj prostor onima koji znaju, mogu i žele da doprinesu boljitku zajedničke domovine, u interesu svih.

A do tada, preostaje nam samo da saznamo čemu služi „smokvin list„.