Evropski lideri poslednjih meseci smenjuju se u Pekingu ritmom koji jasno pokazuje da je došlo do strateškog zaokreta. Posle Emanuela Makrona, Kira Starmera i finskog predsednika Aleksandera Stuba, u Kini je boravio i nemački kancelar Fridrih Merc. Ovaj diplomatski niz nije protokolarna rutina, već reakcija na povratak Donalda Trampa u Belu kuću i njegove najave novih carina, trgovinskih ograničenja i uslovljavanja. Evropa, suočena sa mogućnošću da postane kolateralna šteta američko‑kineskog rivalstva, pokušava da obezbedi sopstvenu ekonomsku sigurnost — a najvažnija adresa na kojoj to može da ostvari jeste Peking.

Robotizovana linija, Nemačka/Blumberg

Nemačka zavisnost od Kine: strukturalni problem koji traje decenijama

Nemačka ekonomija već decenijama funkcioniše na osnovu uvoza strateških sirovina. Prema studiji Ernst & Young, Berlin mora da uvozi trideset devet od četrdeset šest ključnih materijala neophodnih za visoku tehnologiju, energetsku tranziciju i industrijsku proizvodnju.

Broj kritičnih sirovina porastao je sa četrnaest 2011. godine na trideset 2020. godine, što jasno pokazuje da se zavisnost ubrzano produbljuje. Ministarstvo ekonomije upozorilo je da je u pojedinim sektorima zavisnost od Kine gotovo stoprocentna i da bi nestanak kineskog tržišta bio udar koji mnoge nemačke industrije ne bi preživele. Rat u Ukrajini samo je ogolio koliko je opasno oslanjati se na jednog dobavljača, a Kina je u mnogim oblastima upravo to — jedini izvor.

Obojena reka (Rio tinto, prevod), južna Španija/Vikipedija

Paradoks litijuma: Nemačka sedi na sopstvenom bogatstvu, ali ne sme da ga koristi

Jedan od najjasnijih primera nemačke strateške ranjivosti jeste litijum. Procene govore da se ispod nemačkog tla nalazi oko osam miliona tona litijuma, višestruko više nego u svim drugim evropskim zemljama zajedno.

Međutim, politička realnost je neumoljiva: nemačka javnost odbija svaki projekat eksploatacije zbog ekoloških rizika i straha od devastacije lokalnih zajednica. Zbog toga se litijum u Nemačkoj ne vadi, iako bi mogao da obezbedi značajnu industrijsku autonomiju. Berlin zato traži litijum u inostranstvu.

Ukrajina je godinama posmatrana kao budući izvor, dok je kancelar Olaf Šolc dolazio i u Srbiju upravo sa idejom da se ovde otvore rudnici, vođen tamošnjom strategijom da se ekološki rizici prebace na druge, a da se potom očišćen proizvod isporučuje nemačkoj industriji. To je i suština evropskog „zelenog paradoksa“: ekološka čistoća kod kuće, eksploatacija i izuzetni ekološki rizici ― u tuđem (srpskom ili ukrajinskom) dvorištu.

Menja pravila igre: Donald Tramp

Tramp menja pravila igre

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću ubrzao je evropsko prestrojavanje. Stalna pretnja carinama, trgovinskim ograničenjima i široka lepeza uslovljavanja ― naterale su evropske lidere da traže alternativne oslonce. Pronašli su tako spas i u Južnoj Americi, o čemu sve možete saznati ― ovde, ali i u Indiji, o čemu takođe više možete saznati upravo ― ovde.

U takvoj atmosferi kreiranoj preko Atlantika, Peking postaje ključna tačka stabilnosti za evropske ekonomije koje gotovo u potpunosti zavise od kineskih sirovina, kineskih dobavljača, ali i kineskog tržišta. Evropa pokušava da izbegne da bude uvučena u američko‑kineski sukob, ali istovremeno produbljuje saradnju sa Kinom jer joj ekonomska struktura ne ostavlja mnogo izbora. EU je teritorija bez iole značajnih ključnih industrijskih i tehnoloških sirovina, pa ukoliko želi da ostane industrija finalnih proizvoda, od čega dominantno živi ― Kina joj je glavna svetska adresa bez obzira na kolosalan spoljnotrgovinski deficit od preko 300 milijardi evra godišnje: 520:213 mlrd.e.

Nemački kancelar Fridrih Merc/Yahoo

Merc u Pekingu: fascinacija kineskom tehnologijom

Drugi dan Mercove posete Kini bio je simbolički snažan. Kancelar je u Zabranjenom gradu ostavio poruku o „snazi i energiji“ za Godinu konja, a zatim se, prema izveštajima iz Pekinga, oduševio tokom probne vožnje nove Mercedes‑Benz S‑klase sa kineskim sistemom autonomne vožnje.

Merc je pratio demonstraciju tehnologije koju su zajednički razvili Mercedes‑Benz i kineska kompanija Momenta i komentarisao da je „neverovatno“ videti nivo integracije nemačke automobilske industrije i kineskih inovacija. Istog dana Mercedes‑Benz i Momenta potpisali su Memorandum o razumevanju o daljem produbljivanju saradnje u oblasti autonomne mobilnosti, dok je Merc javno poručio da želi da se nemačko‑kineska saradnja razvija „gde god je to moguće“.

Zašto Berlin nema alternativu Pekingu

Nemačka industrija zavisi od kineskih sirovina, kineskih dobavljača, kineskog tržišta i kineskih tehnoloških partnera. Kina je najveće pojedinačno tržište za nemačke automobile, ključni izvor retkih metala i sve važniji partner u razvoju baterija i autonomne vožnje. Pokušaji da se razviju evropska nalazišta i kapaciteti za preradu sirovina napreduju neočekivano sporo, dok industrija zahteva stabilnost i predvidljivost. Zbog toga Berlin pokušava da balansira između smanjenja rizika i očuvanja pristupa kineskom tržištu, iako taj balans postaje sve teži.

Analena Berbok bez dočeka na pekinškom aerodromu

Evropa između SAD i Kine

Evropske države suočene su sa realnošću u kojoj se bez Kine ne može, a bez SAD se ne sme. Trampova administracija najavljuje politiku koja će biti oštrija nego ranije, dok Kina koristi trenutak da se pozicionira kao neizbežan partner u globalnoj ekonomiji.

U takvim okolnostima Evropa (EU) pokušava da izbegne da postane kolateralna šteta američko‑kineskog rivalstva, pa istovremeno produbljuje saradnju sa Pekingom jer joj ekonomska nužda ne ostavlja alternativu. Čak je i britanski premijer Starmer pohitao u Peking, Iako više nije deo EU, problemi su mu isti. Sve o toj poseti i razlozima dolaska britanskog premijera u Kinu nakon osam godina apstinencije, saznajte – ovde.

Mercova poseta je simptom, a ne izuzetak

Mercova poseta Kini nije izolovan događaj, već deo šireg evropskog prestrojavanja. Evropa ulazi u period u kojem mora da redefiniše svoje odnose sa Vašingtonom, ali i da ih uskladi sa Pekingom, posebno nakon dugotrajnih i glasnih kritika briselske administracije Kini u vezi sa podrškom Rusiji nakon otpočinjanja ukrajinskog sukoba. Sećamo se da je Ursulu fon der Lajen, ali i Analenu Berbok, u Pekingu na aerodromu dočekao praktično ― niko.

Niko bitan u kineskoj hijerarhiji, ni približno službenom nivou pristiglih Nemica. Bila je to moćna poruka centra moći. Posebno je tragikomičan bio dolazak tadašnjeg ministra spoljnih poslova Nemačke, Analene Berbok: po silasku iz aviona nije je dočekao nijedan zvaničnik, pa je na pisti na trenutak ostala dezorijentisana, ne znajući u kom pravcu da krene.

Peking vrlo dobro razume sve što se događa u savremenoj geopolitici i obilato koristi trenutak da učvrsti svoju poziciju. U isto vreme, EU pokušava da pronađe novi balans između ekonomske nužde i nove geopolitičke realnosti.

Utoliko je teže razumeti političko i ekonomsko „samopovređivanje“ koje EU čini bezrezervnom podrškom i insistiranjem na produžavanju, ali i produbljivanju ukrajinsko‑ruskog rata.